Klauzule Zabrane Konkurencije – Objašnjenje
Klauzule zabrane konkurencije mogu da se definišu kao ugovori odnosno ugovorne klauzule kojima se precizira obim poslova koje zaposleni ne može da obavlja nakon prestanka radnog odnosa kod određenog poslodavca. Radi se o obliku restriktivnog sporazuma, tačnije o klauzuli koja se dodaje ugovoru o radu. Obrazloženje za dodavanje takve klauzule nalazi se u zaštiti poslovnih interesa poslodavca, odnosno da se bivšim zaposlenim licima zabrani otkrivanje ili korišćenje važnih poslovnih informacija ili tajni. Klauzulom se određuje vremenski period važenja odredbe kada je bivšem zaposlenom zabranjeno obavljanje određenih poslovnih aktivnosti, rad za konkurenta ili rad u istom industrijskom sektoru.
U Srbiji je klauzula zabrane konkurencije propisana Zakonom o radu. Članom 161 Zakona o radu određeno je da se ugovorom o radu može propisati obim poslovnih aktivnosti kojima zaposleni ne sme da se bavi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod kojeg je u radnom odnosu. Takva zabrana se može nametnuti pod posebnim okolnostima, odnosno da je zaposleni imao mogućnost da radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni. Pored toga, članom 162 propisana je dužina trajanja zabrane koja ne sme da bude duža od dve godine računajući od dana prestanka radnog odnosa, uključujući i obavezu poslodavca da zaposlenom isplati naknadu u dogovorenom iznosu.
Države širom Evrope propisuju razne zahteve u pogledu validnosti takvih klauzula koji se uglavnom svode na rešenja slična našem Zakonu o radu kao što je obavezna pisana forma, preciziran krug poslovnih aktivnosti, dužina trajanja zabrane i naknada. Neke američke države, kao što je na primer Kalifornija, ne priznaju validnost ovakvih ugovornih odredbi što je potpomoglo spin-off preduzetništvu u Silicijumskoj dolini.
Stav Federalne Trgovinske Komisije
Petog januara ove godine Federalna trgovinska komisija je objavila Obaveštenje o predloženoj odredbi kojom se zabranjuje poslodavcima na području SAD-a da nameću klauzule zabrane konkurencije zaposlenim licima. Komisija je takav predlog opravdala činjenicom da je jedan od pet zaposlenih u SAD-u, što iznosi približno 30 miliona ljudi, obavezan takvom klauzulom što ih dalje ograničava u potrazi za boljim radnim mestima i uslovima rada. Komisija je nadalje ukazala da sprečavanjem zaposlenih u potrazi za boljim poslovnim prilikama, kao i sprečavanjem poslodavaca da zaposle visokokvalifikovane radnike vezane takvim klauzulama, dolazi do narušavanja konkurencije na tržištu. Pored toga, Komisija je navela da su ove odredbe često bile uključene na ‘uzmi-ili-ostavi’ principu’ na uštrb kandidata kao slabije strane u pregovorima.
Komisija je iznela stav da se na taj način direktno guši preduzetništvo i sprečava ulazak novih preduzeća na tržište. Iako poslodavci opravdavaju upotrebu ovakvih klauzula potrebom da zaštite poverljive poslovne informacije i tajne, kao i potrebom da opravdaju investicije u vidu kapitala i edukacije, Komisija je navela da su statistički podaci pokazali da su tri američke savezne države koje zabranjuje ove klauzule – naime, Kalifornija, Oklahoma i Severna Dakota – tokom određenog vremena mnogo napredovale. Na primer, moderna literatura navodi primer Silicijumske doline koja svoj uspeh delimično duguje razvoju spin-off preduzetništva koje je nastalo pod okriljem kalifornijskih propisa koji regulišu radne odnose. Iako je nedvojbeno da ove klauzule proizvode određene povoljne efekte, preduzetničku istoriju Silicijumske doline započeli su pojedinci koji su ranije radili u kompanija u istom ili blisko povezanom sektoru industrije.
Diskusija o Predloženoj Odredbi Federalne Trgovinske Komisije
Odredba predložena od strane Federalne trgovinske komisije, a koja bi stavila van snage sve protivne državne propise, definisana je kao odredba u ugovoru između poslodavca i zaposlenog lica koja zabranjuje ili ograničava zaposlenom da, nakon prestanka radnog odnosa, obavlja određene poslovne aktivnosti, zaposli se kod konkurenta ili da osnuje preduzeće u istom polju delatnosti. Opsežna definicija uključuje i ‘de facto’ klauzule u skladu sa testom funkcionalnosti, tačnije ugovorne odredbe ili ugovore koji proizvode iste efekte kao i klauzule zabrane konkurencije kao što su, na primer, široko izrađeni ugovori o poverljivosti (NDA) ili ugovorne odredbe u vezi troškova obuke i edukacije zaposlenog lica.
Svako pravilo ima svoje izuzetke pa tako i predložena odredba sadrži izuzetak u vezi prodaje pravnog lica. Iako je sama gore navedena definicija obimna, izuzetak je precizno određen i limitiran na pojedince sa najmanje 25 procenata vlasničkog udela u pravnom licu. Stoga se predložena odredba neće odnositi na klauzule zabrane konkurencije koje se odnose na pojedince koji prodaju pravno lice ili lica koja u znatnoj količini prodaju svu operativnu imovinu pravnog lica. Pored toga, ako bacimo pogled na Odeljak 5 Zakona o Federalnoj trgovinskoj komisiji, odnosno na pravo Komisije da predloži ovakve odredbe, vidimo da se to ne odnosi na određene sektore industrije ili poslodavca kao što su banke, savezni kreditni sindikati, avio prevoznici i drugi.
Što je sledeće?
U ovom trenutku predložena odredba o klauzuli zabrane konkurencije je otvorena za javni komentar. U međuvremenu možemo rasvetliti ovo pitanje na evropskom planu sa pominjanjem dva predmeta iz 2019. godine sa obe strane Irskog mora, a u vezi sa uticajem koje takve klauzule imaju na konkurenciju. Odluke Vrhovnog suda Velike Britanije u Tillman v Egon Zehnder Ltd i Irskog Visokog suda u predmetu Ryanair DAC v Bellew predstavile su jedno opšte pravilo. Naime, takva vrsta klauzule će biti ništavna ukoliko je njome obuhvaćeno više nego što je razumno i neophodno da bi se obezbedila adekvatna zaštita legitimnih interesa poslodavca. Sudovi su takođe objasnili da legitimni interesi mogu da uključuju određene poslovne informacije kao što je posebno specijalističko poslovno znanje bivšeg poslodavca ili slične komercijalno osetljive informacije.
Iako takvi legitimni interesi mogu biti, u većini slučajeva, adekvatno zaštićeni drugim vrstama restriktivnih sporazuma kojima se zabranjuje deljenje ili korišćenje poverljivih informacija, sudovi ponekad mogu da dođu do zaključka da je zabranjeno bivšem zaposlenom da obavlja određene delatnosti ili radi za konkurenta. Ovi evropski predmeti ukazuju na to da, iako te klauzule verovatno neće biti dugoročno i potpuno zabranjene, mogu biti usvojeni novi pravni testovi i formule za procenu njihovog neophodnog obima. Ipak, istaknuto je od strane određenih pravnih stručnjaka u modernoj literaturi da trenutno nema mesta panici. Tajni sastojak, kada je reč o izradi ovakvih klauzula, se sastoji u činjenici da ih treba izraditi dovoljno usko da zaštite legitimne interese poslodavca, ali i dovoljno razumno u odnosu na geografsko određenje, vreme trajanja i zabranjen krug poslovnih aktivnosti.
Izvori:
1. Knjige/Naučni Članci/Publikacije:
Atlas, C.R. et al (2023). A deeper dive into FTC’s proposed non-compete rule. Jackson Lewis.
Buenstorf, G. et al (2016). Non-compete clauses, employee effort and spin-off entrepreneurship: A laboratory experiment. Research Policy 45(10), pp. 2113-2124.
FTC (2023). Fact Sheet: FTC Proposes Rule to Ban Noncompete Clauses , Which Hurt Workers and Harm Competition. Federal Trade Commission – Publication.
Mc Mahon, C. & Eustace, A. (2022). Nothing to Lose But Their Restraints of Trade: Lessons for Employment Non-Compete Clauses From EU Competition Law. Industrial Law Journal 2022.
2. Sudska Praksa:
Ryanair DAC v. Peter Bellew (2019) IEHC 907.
Tillman v. Egon Zehnder Ltd (2019) UKSC 32.
3. Zakonodavni Okvir:
Predložena odredba klauzule zabrane konkurencije (Billing Code:6750-01-P).
Zakon o radu (‘Sl. glasnik RS’ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017, 95/2018- autentično tumačenje).
Zakon o Federalnoj trgovinskoj komisiji (1914) 15 USC §45.