U poslednjih nekolika dana često se mogla pročitati vest da su kompanije u Srbije u obavezi od 1 februara da izveštavaju i o nefinansijskim podacima, u skladu sa direktivama Evropske Unije, koji se odnose na korporativno upravljanje, društvenu odgovornost i zaštitu životne sredine.  

Nefinansijsko izveštavanje nije ništa novo u Republici Srbiji; izmene Zakona o računovodstvu koje su stupile na snagu početkom 2020 godine propisuju obavezu nefinansijskog izveštavanja za velika pravna lica koja su društva od javnog interesa i koje na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 500 zaposlenih tokom poslovne godine.  

Mišljenjem Ministarstva finansija br. 011-00-00690/2020 od 2 novembra 2020 godine, navedena obaveza se odnosi na kategoriju velikih i srednjih pravnih lica. Obavezu sastavljanja izveštaja o korporativnom upravljanju imaju sva javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna – namera zakonodavca je bila da uskladi ovaj Zakon sa relevatnim propisima EU. 

S obzirom na nove EU direktive, situacija se menja, te će kompanije morati da vode računa i o ESG standardima.  

Šta su ESG standardi i ESG izveštavanje? 

ESG standardi su kolektivni termin za uticaj poslovanja na životnu sredinu, društveno okruženje i korporativno upravljanje. 

ESG koncept se sastoji od 3 komponente – Environmental, Social i Governance. Prvi element (Environmental) se odnosi na životnu sredina. Životna sredina obuhvata više delova kao što su, na primer, korišćenje prirodnih resursa, upravljanje otpadom, klimatske promene, zagađenje životne sredine i investiranje u obnovljivu i zelenu energiju. 

Druga komponenta (Social) odnosi se na uticaj poslovanja na društveno okruženje i samim time obuhvata elemente kao što su zdravlje i bezbednost na radu, kvalitet proizvoda, lance snabdevanja, razvoj ljudskih resursa, zaštitu podataka i društveno odgovorno ponašanje. 

Treća komponenta (Governance) obuhvata korporativno upravljanje, odnosno transparentnost, poštivanje pravila konkurencije na tržištu, kao i poslovnu kulturu pravnog lica. 

Izveštavanje o ESG standardima odnosi se na transparentno prikazivanje podataka vezanih uz ove tri komponente i kvalitativna merenja performansi kompanije sa definisanim rizicima i strategijama. 

Evropska komisija je u julu 2023 godine usvojila ESRS standarde (European Sustainability Reporting Standards) te će ESG izveštavanje biti obavezno za 2024 finansijsku godinu za privredna društva određena Direktivom o nefinansijskom izveštavanju (NFRD). 

Šta je CSRD? 

EU Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (Corporate Sustainability Reporting Directive – CSRD) stupila je na snagu 5 januara 2023 godine obavezujući pritom preko 50.000 pravnih lica na obavezu izveštavanja o ESG standardima

CSRD se odnosi, pod određenim uslovima i na pravna lica trećih zemalja koje imaju podružnice koje posluju unutar EU ili su prisutni na tržištu EU.

NFRD v. CSRD? 

Direktiva o nefinansijskom izveštavanju (Non-Financial Reporting Directive – NFRD) i Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) predstavljaju pravne dokumente i smernice za izveštavanje o nefinansijskim informacija. 

NFRD je stupila na snagu 2018 godine sa dva glavna cilja – podsticanje odgovornosti kompanija prema socijalnim i ekološkim pitanjima te radi transparentnog pružanja nefinansijskih informacija radi procene rizika i vrednosti kompanije. Ova direktiva je zahtevala da privredna društva izveštavaju o pet ključnih elemenata u svojim godišnjim izveštajima – zaštita životne sredine, poštivanje ljudskih prava, borba protiv korupcije te rodna, starosna i profesionalna raznolikost. 

NFRD se primenjuje na velika pravna lica od javnog interesa, odnosno na javna privredna društva, banke, osiguravajuće kompanije i slično koje matična država označava subjektima od javnog interesa pod uslovom da imaju više od 500 zaposlenih (kao i naš Zakon o računovodstvu). Neke države su prilagođene usvojile direktivu te se, na primer, u Švedskoj, direktive moraju pridržavati pravna lica sa više od 250 zaposlenih. 

CSRD je nastala sa ciljem da proširi postojeće zahteve – proširi listu kompanija koje su obavezne da se pridržavaju smernica, uključujući i kompanije van EU, te uvodi preciznije standarde za izveštavanje. 

Šta uvodi CSRD? 

Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) uvodi nekoliko ključnih novina.  

Proširena lista kompanija 

CSRD značajno proširuje listu kompanija koje su dužne da se pridržavaju novih pravila. Preko 50.000 pravnih lica sada ima obavezu nefinansijskog izveštavanja što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodnu direktivu.  

Obaveze prema CSRD se odnose na pravna lica koja su kotirana na regulisanim tržištima EU (sa izuzetkom mikro preduzeća) kao i na sve kompanije sa sedištem u EU koje ispunjavaju najmanje dva od sledeća tri kriterijuma  

• imaju više od 250 zaposlenih; 
• imaju neto promet koji premašuje 40 miliona evra; 
• imaju ukupnu imovinu koja premašuje 20 miliona evra. 

Uticaj na kompanije van EU 

CSRD se odnosi i na kompanije trećih zemalja koje ostvaruju neto promet veći od 150 miliona evra i koje imaju ćerku firmu ili podružnicu na području Unije. Da bi se obezbedila proporcionalnost i izvršivost takvih zahteva, primenjivaće se prag neto prometa veći od 40 miliona evra u vezi podružnica; za ćerke firme kompanija iz trećih zemalja primenjivaće se pragovi prema kojima se preduzeće smatra velikim preduzećem ili malim ili srednjim preduzećem, osim mikro preduzeća, čije su hartije od vrednosti uvrštene na regulisano EU tržište. Izveštaji o održivosti koje sastavljaju ćerka firma ili podružnica preduzeće iz treće zemlje trebala bi biti sastavljena u skladu sa standardima koje će Evropska Komisija doneti do 30 juna 2024 godine. 

Precizni standardi izveštavanja i pricip dvostruke materijalnosti 

CSRD uvodi precizne standarde za nefinansijsko izveštavanje; kompanije su u obavezi da izveštavaju o uticajima na životnu sredinu, društvenu sredinu i korporativno upravljanje.  

Jedna specifičnost novih pravila odnosi se na princip dvostruke materijalnosti. Odnosi se na dva aspekta koje kompanije moraju razmatrati prilikom izveštavanja o korporativnoj održivosti:  

Unutrašnji pogled (Inside-Out) se odnosi na uticaj koje kompanije imaju na ljude i životnu sredinu kao što su, na primer, zagađivanje okoliša ili kršenje ljudskih prava. 

Spoljašnji pogled (Outside-In) razmatra kako ESG pitanja stvaraju rizike i prilike za same kompanije; primeri uključuju prilike za razvoj novih održivih proizvoda, rizik gubitka reputacije ili uvođenje novih poreza na emisije ugljenika. 

Cilj principa dvostruke materijalnosti je da izveštavanje o korporativnoj održivosti bude usmereno na teme koje su najvažnije za kompaniju i zainteresovane strane; takvi izveštaji doprinose većoj transparentnosti, efikasnijem usmeravanju vremena i resursa te boljem donošenju odluka unutar same kompanije. 

Koje sankcije propisuje CSRD? 

CSRD ne propisuje direktno sankcije za nepoštivanje odredbi od strane kompanija. Međutim, predviđa obavezu država da nametnu sankcije koje su efikasne i koje uzimaju u obzir stepen odgovornosti, finansijsku moć kompanije, značaj ostvarenih profita, gubitak trećih strana, prethodno ponašanje kompanije i stepen saradnje. 

Kada kompanije moraju da sastave izveštaj o održivosti? 

Pravna lica koja su obveznici po NFRD podnose izveštaj o održivosti u 2025 godini za finansijsku 2024 godinu. 

Kompanije koje su novi obveznici po CSRD podnose izveštaj o održivosti u 2026 godini za finansijsku 2025 godinu. 

Kotirana mala i srednja preduzeća (SMEs) podnose navedeni izveštaj u 2027 godini za finansijsku 2026 godinu (ali mogu i da podnesu prvi izveštaj u 2029 godini za prethodnu finansijsku godinu). 

Šta je CS3D? 

Predlog Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (Corporate Sustainability Due Diligence Directive – CSDDD/CS3D) usvojen je u junu 2023, a stupanje na snagu očekuje se tokom 2024 godine.  

CSD3 dopunjuje EU Uredbu o baterijama uvođenjem dužne pažnje u lancu vrednosti u odnosu na sirovine koje nisu obuhvaćene Uredbom, ali ne zahteva sertifikovanje za stavljanje proizvoda na EU tržište.

CS3D će se primenjivati na kompanije sa sedištem u EU koja ispunjavaju jedan od sledećih uslova:  

• Preduzeće koje je u proseku imalo više od 500 zaposlenih i neto promet u svetu veći od 150 miliona evra u poslednjoj finansijskoj godini za koju su sastavljeni finansijski izveštaji; 
• Preduzeće koje nije ispunilo gore navedene uslove ali je u proseku imalo više od 250 zaposlenih i neto promet u svetu veći od 40 miliona evra u poslednjoj finansijskoj godini, pod uslovom da je najmanje 50% tog neto prometa ostvareno u jednom ili više sektora navedenih u direktivi (proizvodnja tekstila, kože i srodnih proizvoda te trgovina na veliko tekstilom, obućom i odećom; poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, proizvodnja prehrambenih proizvoda i trgovina na veliko istim; vađenje mineralnih resursa bez obzira na lokaciju vađenja, proizvodnja metala, nemetalnih mineralnih proizvoda te trgovina na veliko mineralnim resursima). 

Što se tiče kompanija osnovanih u trećim zemljama, CS3D se primenjuje na: 

• Preduzeća koja su ostvarila neto promet veći od 150 miliona evra u EU u finansijskoj godini koja je prethodila poslednjoj finansijskoj godini;
• Preduzeća koja su ostvarila neto promet veći od 40 miliona evra, ali ne veći od 150 miliona evra u Uniji u finansijskoj godini koja je prethodila poslednjoj finansijskoj godini, pod uslovom da je najmanje 50% neto prometa u svetu ostvareno u jednom od gore navedenih sektora. 

Šta zahteva CS3D od kompanija? 

Ova direktiva zahteva od kompanija da se bave stvarnim i potencijalnim štetnim uticajima na životnu sredinu i ljudska prava. Konkretno govoreći, CS3D zahteva da kompanije integrišu koncept dužne pažnje u svoje korporativne politike, kao i da uspostave svoju politiku dužne pažnje. 

Direktiva propisuje obavezne elemente koje mora da sadrži politika dužne pažnje kao što su opis načina na koji kompanija pristupa dužnoj pažnji, kodeks ponašanja sa opisanim pravilima i načelima, opis postupaka uspostavljenih radi provedbe dužne pažnje, uključujući mere preduzete za proveru usklađenosti sa kodeksom ponašanja i proširenje njegove primene na poslovne odnose.  

Kompanije će morati da sprovode periodične procene poslovanja i mera i poslovanja ćerki firmi kako bi se pratila efikasnost utvrđivanja i sprečavanja negativnih učinaka na životnu i društvenu sredinu. Takve procene zasnivaće se na kvalitativnim i kvantitativnim indikatorima, te će se sprovoditi najmanje svakih 12 meseci. Politike dužne pažnje ažuriraće se u skladu sa rezultatom procena. 

Napomena: Ovaj tekst ne pruža pravni savet, već predstavlja stav autora.  

Lucija Vranešević Grbić, autor ovog članka i osnivač advokatske kancelarije, takođe je član WOLEP prakse u domenu korporativnog prava. U julu 2023 godine, održala je vebinar na temu Električna vozila i alternativne baterije: Pravne implikacije. Naša advokatska kancelarija planira da učestvuje u sličnim aktivnostima u 2024 godini, stoga ostanite u toku za više informacija!