Novi zakoni za nova tržišta…
Skoro godinu dana u Srbiji se primenjuje Zakon o digitalnoj imovini kojim se naša zemlja pridružila popisu zemalja koje su pravno uredile kripto valute i digitalne tokene. Uređenje digitalne imovine na zakonodavnom nivou je odgovor na brzo rastuće kripto tržište i pravnu nesigurnost koja je prouzrokovana kaskanjem pravne regulative za brzim razvojem tehnologije i višestrukim padom kripto tržišta.
Donošenjem ovog zakona Srbija se pridružila krugu retkih država koje su regulisale ovu oblast. Na nivou Evropske Unije još ne postoji jedinstvena regulativa iako se očekuje stupanje na snagu Uredbe o tržištima digitalne imovine (MiCA- Markets in Crypto Assets). Određene evropske države kao što su Estonija, Malta i Švajcarska su se izdvojile kao dobro zakonodavno podneblje za kripto imovinu i blokčejn tehnologiju.
Nedvojbeno je da se zakonodavne reakcije razlikuju diljem sveta sa zajedničkim ciljem – napraviti novi prostor za kripto regulaciju i nove institute. Na primer, u SAD-u je trenutno aktuelno donošenje zakona na nivou saveznih država kojima se regulišu decentralizovane autonomne organizacije (DAO) kao pravni entiteti.
Digitalna imovina je obimna tema pa ćemo se u ovom tekstu pozabaviti samo sa konceptom belog papira prilikom izdavanja digitalne imovine oglašavanjem inicijalne ponude (ICO).
Beli Papir i ICO- osnovni pojmovi i poveznica
Zakon o digitalnoj imovini kaže da je izdavanje digitalne imovine dozvoljeno u Srbiji. Dakle, nema posebnih prepreka ni obaveza. Naravno, zakon propisuje da postoji jedno ‘ali’ – kada se radi o izdavanju digitalne imovine oglašavanjem inicijalne ponude (ICO) potreban je beli papir.
Pre nego šta krenemo da pričamo o sačinjavanju belog papira, objasnićemo osnovne pojmove u skladu sa našim zakonom.
Zakon uređuje oblast digitalne imovine što se označava kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalnim putem kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi, koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja (ne odnosi se na digitalne zapise valuta koje već jesu zakonsko sredstvo plaćanja). Zakon naizmenično koristi kod određenih pojmova reči ‘digitalno’ i ‘virtuelno’ što su zapravo sinonimi.
Digitalnu imovinu možemo dalje da podelimo na virtuelnu valutu i digitalne tokene. Dok je virtuelna valuta vrsta digitalne koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka niti drugi organ javne vlasti, a koja se koristi kao sredstvo razmene između fizičkih i pravnih lica, digitalni token se odnosi na nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više imovinskih prava.
Kao što je navedeno u početku teksta, izdavanje digitalne imovine u Srbiji je dozvoljeno, bez obzira da li je za nju sačinjen ili odobren beli papir. Sledeći član Zakona već određuje da inicijalna ponuda digitalne imovine za koju nije odobren beli papir se ne može u oglašavati na teritoriji Srbije, osim ako se radi o:
- Inicijalnoj ponudi koja je upućena manjem broju od 20 fizičkih ili pravnih lica;
- Ukupnom broju digitalnih tokena koji nije veći od 20;
- Inicijalnoj ponudi upućenoj kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje € 50.000 na dan kupovine/ulaganja;
- Ukupnoj vrednosti digitalne imovine koju tokom prenosa od 12 meseci izdaje jedan izdavalac, a koja je manja od € 100.000.
U svim ostalim slučajevima, ICO je uslovljen sačinjavanjem belog papira. Initial Coin Offering (ICO) sam po sebi nije novost. Postupak je sličan IPO procesu (Initial Public Offering) koji se odnosi na javnu ponudu akcija kompanije kojom ona prikupljanjem kapitala prelazi iz forme zatvorenog privrednog društva u otvoreno društvo. ICO je zapravo modifikovan IPO prilagođen digitalnoj imovini i blokčejn tehnologiji.
Konačno dolazimo do definisanja belog papira – Beli papir je dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine te koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim sa digitalnom imovinom. Beli papir omogućava potencijalnim investitorima da donesu informisanu investicionu odluku. Zakon definiše i pojam naknadnog belog papira kao dokumenta koji se objavljuje nakon izdavanja digitalne imovine za koju nije objavljen beli papir.
Sadržina belog papira prema Zakonu o digitalnoj imovini
Kako bi investitori mogli doneti informisanu odluku o ulaganju u digitalnu imovinu, informacije navedene u belom papiru moraju biti sažete i razumljive te prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu. Podaci moraju da budu tačni i ne smeju navoditi na pogrešan zaključak.
Beli papir obavezno mora da sadrži:
- Podatke o izdavaocu (uključujući i glavne učesnike u dizajnu i razvoju digitalne imovine);
- Detaljan opis razloga za inicijalnu ponudu i namene sredstava prikupljenih inicijalnom ponudom;
- Podatke o digitalnoj imovini koja se nudi (detaljan opis prava i obaveza, podaci o sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom te količina digitalne imovine koja se nudi i način njezinog određivanja);
- Detaljan opis uslova inicijalne ponude, uključujući i detaljan opis svih posebnih uslova inicijalne ponude koji važe za različite kategorije sticalaca, posebno u pogledu digitalne imovine koju stiču izdavalac i sa njim povezana lica te prag uspešnosti (ako postoji);
- Opis rizika vezanih za izdavaoca, digitalnu imovinu, ICO i sprovođenje projekta koji se odnosi na tu imovinu;
- Detaljan opis tehničkih procedura na osnovu kojih se vrši izdavanje digitalne imovine;
- Detaljan opis procedura i tehnologije koji se primenjuju radi očuvanja novčanih sredstava i digitalne imovine prikupljene putem ICO;
- Opis procedura koje obezbeđuju ispunjenje obaveza u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma (ovde se dotičemo našeg Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma);
- Primenjivi propisi i nadležnost sudova; i
- Izjave odgovornih lica (izdavalac, ali i nezavisni revizori izdavaoca ili drugo lice koje je preuzelo odgovornost).
Takođe, obavezno je u beli papir uneti upozorenje o rizicima karakterističnim za kupovinu ili ulaganje u digitalnu imovinu koja je predmet ICO.
Beli papir i digitalni tokeni
Ako se beli papir odnosi na digitalne tokene kao drugu vrstu digitalne imovine, u obzir treba uzeti i Pravilnik o belom papiru i naknadnom belom papiru koji se odnose na digitalne tokene. Ovde nalazimo više informacija o sadržini belog papira kao i o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za odobrenje istog.
Dakle, beli papir mora da sadrži sve obavezne elemente propisane Zakonom o digitalnoj imovini. Ovaj akt samo pobliže određuje svaki obavezan element. Na primer, Zakon o digitalnoj imovini kaže da se treći obavezan element belog papira odnosi na podatke o digitalnoj imovini (virtuelna valuta ili digitalni tokeni) koja se nudi bez daljeg obrazlaganja.
Kako ti podaci trebaju izgledati ako se izdaju digitalni tokeni obrazlaže upravo ovaj Pravilnik pa propisuje šest obaveznih stavki. Isto tako, poslednji obavezni element prema Zakonu se odnosi na izjave odgovornih lica, a Pravilnik nam pokazuje kako ta izjava treba da izgleda.
Sadržina belog papira prema Evropskom MiCA nacrtu
Ko je u obavezi da sačini i objavi beli papir?
Nacrt nove Uredbe uvodi se obaveza objavljivanja belog papira sa propisanim minimalnim sadržajem. Od objavljivanja belog papira izuzeta su mala i srednja preduzeća ako ukupna vrednost njihove ponude digitalne imovine ne prelazi € 1 000 000 u periodu od od 12 meseci kao i izdavaoci stabilnih kriptovaluta (tzv. stablecoins) u iznosu manjem od € 5 000 000.
Zašto je uvedena obaveza objavljivanja belog papira?
Da bi se obezbedila zaštita potrošača, potencijalni kupci digitalne imovine trebali bi da budu obavešteni o osnovnim karakteristikama, funkcijama i rizicima kripto imovine koju nameravaju da kupe. Tekst Uredbe ga predstavlja kao ‘opisni dokument’ koji sadrži istinite, jasne i nedvosmislene informacije.
Koji je obavezan sadržaj i oblik belog papira u skladu sa članom 5 Uredbe?
Navedeni član Uredbe kaže da beli papir mora da sadrži sledeće informacije:
- Detaljan opis izdavaoca i prikaz glavnih učesnika u razvoju projekta;
- Detaljan opis projekta izdavaoca, vrste kripto imovine koja je predmet javne ponude, razloga zbog kojih će takva imovina biti javno ponuđena te planirane upotrebe kripto imovine;
- Detaljan opis obeležja ponude (posebno se odnosi na količinu kripto imovine i cene);
- Detaljan opis prava i obaveza te postupaka i uslova za ostvarivanje tih prava;
- Informacije o osnovnoj tehnologiji i standardima koje primenjuje izdavalac;
- Detaljan opis rizika povezanih sa izdavaocem, kripto imovinom, ponudom i sprovođenjem projekta.
Nadalje, beli papir mora da sadrži izjavu o odgovornosti. Član 5 navodi kako ta izjava treba da glasi. Osim toga, beli papir treba da sadrži još par jasnih i nedvosmislenih izjava, kao što su na primer:
- izjava da kripto imovina može delimično ili u potpunosti izgubiti vrednost;
- izjava da kripto imovina nije nužno uvek prenosiva;
- izjava da kriptoimovina nije nužno likvidna;
- izjava da digitalni tokeni (ako se ponuda odnosi na iste) nisu nužno zamenjivi za robu ili uslugu obećanu u belom papiru (pogotovo u slučaju prekida ili neuspeha projekta).
Beli papir dodatno mora da sadrži rezime u kojem se laičkim jezikom iznose bitne informacije o inicijalnoj ponudi ili o planiranom uključenju kripto imovine za trgovanje na platformi kao i određena upozorenja. Rezime služi kao uvod u beli papir koji pruža relevantne informacije o osnovnim elementima predmetne digitalne imovine kako bi potencijalni kupci mogli da donesu informisanu odluku.
Izvori:
- Zakon o digitalnoj imovini (‘Sl. Glasnik RS’ br. 153/2020).
- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (‘Sl. Glasnik RS’ br. 113/2017, 91/2019 i 153/2020).
- Pravilnik o belom papiru i naknadnom belom papiru koji se odnose na digitalne tokene (‘Sl. Glasnik RS’ br. 69/2021).
- Predlog Uredbe Evropskog Parlamenta i Veća o tržištima kripto imovine i izmeni Direktive (EU) 2019/1937 (SWD (2020) 381 final)
