Uvod 

Važnost privrede temelji se na činjenici da od njenog funkcionisanja direktno ili indirektno zavise mnoge druge sfere društvenog i državnog uređenja. Iz tog razloga država je posebno zainteresovana za privredu što se ogleda u stvaranju normativnih uslova za bolje funkcionisanje privrede, tako i u pogledu zaštite privrede od kriminalnih aktivnosti koja se delom ostvaruje krivičnopravnom zaštitom. Kod privrednog kriminaliteta posebno se ističe njegova velika tamna brojka odnosno razlika u broju evidentiranih i počinjenih krivičnih dela prema zvaničnim statističkim podacima.  

Prema Nacionalnom planu za suzbijanje sive ekonomije utbrđeno je da privreda, od 2010 godine nadalje ističe sivu ekonomiju uz visoke stope poreza i doprinosa kao jednu od najvećih prepreka legalnom poslovanju. Istraživanje iz 2015 godine je utvrdilo da 64% predstavnika privrede smatra da poslovanje kompanija u sivoj zoni najviše ugrožava funkcionisanje privrede. Kao uzroke sive ekonomije, analize su identifikovale nizak nivo poreske kulture, nedovoljno poznavanje propisa, visoku stopu nezaposlenosti i relativno visoka poreska opterećenja sa dodatnim administrativnim barijerama. Posledice se odnose na stvaranje nelojalne konkurencije, narušavanje prava radno angažovanih lica te manje budžetske prihode. Nacionalna strategija iz 2019 godine donosi nova saznanja, odnosno da je obim sive ekonomije manji nego 2015 godine zahvaljujući poboljšanom privrednom ambijentu, makroekonomskoj stabilnosti i unapređenom radu nadležnih organa. 

Krivičnopravna zaštita privrede je samo jedan aspekt zaštite predviđen normativnim okvirom u Republici Srbiji. Osim Krivičnim zakonikom, privreda se štiti i privrednim prestupima, regulisanim Zakonom o privrednim prestupima i prekršajima te odredbama u sporednom krivičnom zakonodavstvu. Krivična dela protiv privrede kao ultima ratio u suzbijanju kriminaliteta treba razlikovati od zaštite putem privrednih prestupa i prekršaja, stavljanjem akcenta na intenzitet štetnosti. Zakon o privrednim društvima predviđa četiri krivična dela što takođe predstavlja dodatak osnovnoj krivičnopravnoj zaštiti, kao i, na primer, Zakon o tržištu kapitala koji propisuje tri krivična dela u svojim odredbama.  

Krivičnopravni aspekt privrednog kriminala 

Krivična dela protiv privrede uređena su glavom dvadeset drugom Krivičnog zakonika. Postoje teškoće u određivanju pojma privrednog krivičnog dela, ali privredno krivično delo u pravom smislu jeste ono krivično delo koje za cilj ima zaštitu privrednog sistema. U sferi zaštite privrede postavlja se pitanje odnosa zaštite u osnovnom i sporednom krivičnom zakonodavstvu. Uvidom u strano krivičnopravno zakonodavstvo, možemo da uočimo razna rešenja. U većini evropskih zakonodavstava osnovna krivična dela protiv privrede se predviđaju u okviru krivičnih dela protiv imovine po uzoru na švajcarsko rešenje, a ostala su previđena sporednim krivičnim zakonodavstvom.  

Naš Krivični zakonik krivična dela pak predviđa u okviru posebne glave. Slična rešenja nalazimo i u regionu. Na primer, hrvatski Kazneni zakon predviđa ova krivična dela unutar posebne glave dvadeset četvrte kao i Krivični zakonik Crne Gore koji predviđa ova dela unutar posebne glave dvadeset treće.  

Krivična dela protiv privrede obuhvataju prevaru u obavljanju privredne delatnosti, proneveru u obavljanju privredne delatnosti, poresku utaju, zloupotrebu položaja odgovornog lica, zaključenje restriktivnog sporazuma, pranje novca, odavanje poslovne tajne, narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti te ostala krivična dela navedena u glavi dvadeset drugoj našeg Krivičnog zakonika. 

Krivično pravo se koristi kao ultima ratio, odnosno poslednje sredstvo u sankcionisanju povreda zaštitnog objekta što je u ovom slučaju privreda. U pravnoj literaturi se često navodi da krivična dela protiv privrede predstavljaju posebno teška krivična dela. Iako razvijeni privredni sistemi podrazumevaju aktivnu ulogu i interes države u njihovom funkcionisanju, brojnost i očekivanost činjenja krivičnih dela protiv privrede ‘idealizuje’ se već od rane istorije američkog kapitalizma I priče o ‘prvom milionu’.  

Kriminološki aspekt privrednog kriminala 

Privredni kriminal se često vezuje uz izraz ‘white collar crime’ odnosno kriminal belog okovratnika. Navedeni izraz označava nenasilna krivična dela učinjena iz koristoljublja od strane počinioca iz višeg društvenog miljea u okviru zanimanja kojim se bave. U kriminologiji se naziv white collar crime prvi put pojavljuje 1939 godine kada ga definiše poznati kriminolog dvadesetog veka Edvin Saderland, često nazivan ocem studija o kriminalu belog okovratnika. Sam pojam je širi od krivičnopravne regulacije privrednog kriminala jer često obuhvata i kompjuterski kriminalitet te se sam termin bazira više na karakteristikama počinioca. 

Privredni kriminal je jedan od aspekata kriminala belog okovratnika. Kriminolozi Maršal Klinard i Ričard Kvini su 1973 u svojoj knjizi pozvali na distinkciju vrsta kriminaliteta belog okovratnika sa akcentom na privredni kriminal ističući ozbiljnost posledica po društvo koje ono proizvodi. Kriminološka istraživanja privrednog kriminala su bitna jer, kako ističu autori, je odgovor organa krivičnog pravosuđa i društva u celini drugačiji nego kada se radi o drugim tipovima kriminala. 

Zaključak 

Kada govorimo o krivičnim delima protiv privrede regulisanim Krivičnim zakonikom, ali i sporednim zakonodavstvom, bitno je istaknuti i njihovu blanketnu dispoziciju koja se ogleda u činjenici da je prilikom tumačenja odredbi potrebno konsultovati druge propise iz oblasti privrednog prava što ukazuje dalje na potrebu posedovanja šireg obima znanja iz oblasti kako krivičnog tako i privrednog prava, odnosno na multidisciplinaran pristup u odbrani. 

Literatura: 

Knjige / Publikacije / Članci 

1. Clinard, M. & Quinney, R. (1973) Criminal Behavior Systems: A Typology – 2nd edition, New York: Holt. 
2. Friedrichs, D. O. (2009) Trusted Criminals – White Collar Crime in Contemporary Society – 4th edition, Cengage Learning Inc. 
3. Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije (2015) Sl. Glasnik RS br. 110/2015. 
4. Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije za period 2019 – 2020 (2019) Sl. Glasnik RS br. 27/2019 
5. Privredni apelacioni sud (2013) Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 3/2013, Beograd. 
6. Stevanović, I. & Čolović, V. (eds) (2017) Privredna krivična dela, Institut za kriminološla I sociološka istraživanja, Institut za uporedno pravo, Beograd. 
7. Sutherland, E. (1940) The White Collar Criminal, American Sociological Review 5: 1-12. 

Zakonski tekstovi / Komentari zakona 

1. Kazneni zakon Republike Hrvatske, Narodne Novine br. 84/21. 
2. Krivični zakonik Crne Gore, Sl. List RCG br. 3/2020. 
3. Krivični zakonik Republike Srbije, Sl. Glasnik RS br. 35/2019. 
4. Stojanović, Z. (2020) Komentar Krivičnog zakonika – Deseto dopunjeno izdanje, JP ‘Službeni Glasnik’ 
5. Zakon o privrednim društvima, Sl. Glasnik RS br. 109/2021. 
6. Zakon o privrednim prestupima, Sl. Glasnik RS br. 101/2005. 
7. Zakon o tržištu kapitala, Sl. Glasnik RS br. 153/2020.