Probijanje pravne ličnosti

Probijanje pravne ličnosti

25.03.2024.

Privredno društvo odgovara za obaveze svojom imovinom, odnosno imovina društva odvojena je od imovine članova. Osim ako se ne radi o ortacima u ortačkom društvu i komplementarima u komanditnom društvo, društva ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze kompanije. Ovo pravilo nije bez izuzetka pa tako dolazimo do teme ovog članka odnosno instituta probijanja pravne ličnosti. 

Šta je probijanje pravne ličnosti? 

Ovaj koncept, propisan našim Zakonom o privrednim društvima, odnosi se na situaciju kada se odstupa od načela razdvojenosti imovine kompanije i njenih članova i omogućava se poveriocima da se, osim iz imovine kompanije koja je njihov dužnik, namire i iz imovine članova i osnivača.  

Naziv je potekao od engleskog izraza ‘piercing the corporate veil’ odnosno ‘probijanje vela korporacije’; dakle, zamislimo zavesu koja razdvaja kompaniju od ličnosti njezinih osnivača i članova. Kada se probije odnosno podigne ta zavesa, prelazimo sa područja ograničene odgovornosti na teren neograničene odgovornosti osnivača i članova privrednog društva. 

Odakle potiče naziv? 

Institut probijanja pravne ličnosti potiče iz sudske prakse SAD-a gde se izraz ‘piercing the corporate veil’  vezuje uz profesora Wormster-a sa univerziteta Illinois koji je 1912 godine pomenuo ovaj pojam u svom članku iako sama praksa u vezi ovog instituta se javlja i u ranijim godinama. U američkoj sudskoj praksi koriste se još i nazivi ‘lifting the corporate veil’ kao i ‘mere instrumentality’ i ‘alter ego’ kao uže definicije koje obuhvataju konkretne primere u kojima dolazi do probijanja pravne ličnosti.  

Smatra se da je predmet Salomon v A Salomon & Co Ltd iz 1897 godine prvi koji postavio pitanja u vezi sa potencijalnom zloupotrebom ograničene odgovornosti kompanija. Britanski Dom lordova je u to vreme presudio u korist gospodina Salomona jer je smatrao da, kada je kompanija osnovana postaje odvojeno pravo lice, različito od svojih članova. 

Što se tiče kontinentalnog pravnog sistema, možemo da istaknemo Nemačku. U nemačkoj, slično kao i u američkoj praksi, koristi se više izraza za institut probijanja pravne ličnosti kao, na primer, Durchgriffshaftung, Durchgriff ili ponekad Haftungdurchgriff. Nemačka pravna teorija prihvata podelu ovog instituta u užem i širem smislu. 

Ko može biti odgovoran za probijanje pravne ličnosti društva? 

Član 18 Zakona o privrednim društvima navodi da za obaveze društva odgovaraju komanditor, član društva sa ograničenom odgovornošću i akcionar akcionarskog društva, kao i zakonski zastupnik tog lica ako se radi o poslovno nesposobnom fizičkom licu, koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti. 

Probijanja pravne ličnosti nema ako sam Zakon propisuje odgovornost osnivača i članova kao redovan oblik odgovornosti; na primer, članovi ortačkog društva odgovaraju solidarno i neograničeno za obaveze društva – takva odgovornost je propisana zakonom. 

Uslovi za probijanje pravne ličnosti 

Prvi uslov se vezuje uz članove – osnivači odnosno članovi društva nisu po samom Zakonu solidarno odgovorni sa privrednim društvom niti su se obavezali da solidarno odgovaraju.  

Drugi uslov se odnosi na protivpravno ponašanje članova odnosno osnivača društva ili na način za koji Zakon kao posledicu propisuje probijanje pravne ličnosti. U praksi se najčešće nailazi na protivpravno ponašanje, ali postoje situacije kada do probijanja pravne ličnosti može doći i bez uslova protivpravnosti.  

Kako se probijanje pravne ličnosti zasniva na ponašanju osnivača odnosno članova društva, može se reći da se zasniva na njihovoj krivici; iako određeni pravni sistemi prihvataju i koncepciju probijanja pravne ličnosti bez krivice u nekim situacijama, naš pravni sistem ovaj institut usko vezuje uz krivicu odnosno nameru oštećenja poverilaca ili sticanja protivpravne koristi.  

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2239/19 utvrđeno je da se institut probijanja pravne ličnosti može primeniti jedino kod privrednih društava koje postoje u pravnom poretku; odnosno ne primenjuje se kod privrednih društava u stečaju kada stečajni poverioci mogu da prijave svoja potraživanja i ostvare svoja prava. 

Neki zakoni u regionu navode stečaj u samom zakonskom tekstu o probijanju pravne ličnosti; na primer, u članu 10 stavu 5 Zakona o trgovačkim društvima Republike Hrvatske navedeno je da, ukoliko je nad privrednim društvom otvoren stečajni postupak, zahteve protiv odgovornih lica može ostvarivati samo stečajni upravnik.

Kako se utvrđuje probijanje pravne ličnosti? 

Da li je došlo do probijanja pravne ličnosti ili ne, utvrđuje sud. Potrebno je da poverilac podnese tužbu nadležnom sudu radi naplate potraživanja od pravnog lica. Drugim rečima, probijanje pravne ličnosti se ne utvrđuje u samostalnom postupku nego je uvek sastavni deo postupka za naplatu potraživanja. Nadležni sud utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za probijanje pravne ličnosti i nalaže članovima solidarno ispunjenje sa pravnim licem.  

Ovde je bitno naznačiti da jedino poverioci mogu zahtevati ovakvo proširenje odgovornosti i da sud ne pazi na probijanje pravne ličnosti po službenoj dužnosti. Zakon predviđa subjektivni rok od 6 meseci od saznanja za zloupotrebu i objektivni rok od 5 godina od dana zloupotrebe. Ukoliko potraživanje poverioca nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, subjektivni rok počinje da teče od dana dospeća potraživanja. 

Naša sudska praksa je zauzela stav da osnivač i član privrednog društva ne može da odgovara za štetu po osnovu člana 172 Zakona o obligacionim odnosima nego samo po osnovu probijanja pravne ličnosti uređene Zakonom o privrednim društvima. Privredni apelacioni sud je u presudi Pž 926/2015 naveo da osnivač privrednog društva ne može da odgovara po osnovu člana 172 Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih dužnosti, već samo po osnovu probijanja pravne ličnosti.  

Kada postoji zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti? 

Naš Zakon navodi 4 različite situacije. Objasnićemo ukratko svaku situaciju u par rečenica. 

Član društva upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen 

Član 2 Zakona o privrednim društvima definiše privredno društvo kao pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Cilj osnivanja privrednog društva odnosno sticanja dobiti ostvaruje se obavljanjem delatnosti; društvo ima pretežnu delatnost koja se registruje u skladu sa zakonskom regulativom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene.  

To nas dovodi do zaključka – ako neko osniva privredno društvo koje ima neki drugi cilj umesto obavljanja pretežne delatnosti i delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, dolazi do probijanja pravne ličnosti. Često se kao primer uzima pranje novca – privredno društvo je osnovano sa namerom da se u legalne tokove unese novac iz zakonom nedozvoljenih radnji.  

Član društva koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina 

Moguće je navesti mnogo primera kada član društva raspolaže imovinom društva kao da je njegova lična imovina. Na primer, Apelacioni sud u Beogradu je u presudi Gž 5394/2014 utvrdio da propuštanje da se uplati novac na račun privrednog društva već zadržavanje tog novca za sebe označava postupanje sa imovinom društva kao sa svojom ličnom imovinom. 

Postoje još mnoge radnje koje bi teoretski mogle da označavaju probijanje pravne ličnosti kao što je na primer, korišćenje službenog vozila društva u lične svrhe kao i plaćanje računa koji nisu računi privrednog društva već lični računi člana društva. 

Član društva koristi društvo ili imovinu društva u cilju oštećenja poverilaca  

Ova situacija se smatra retkom u praksi jer se radi isključivo o nameri da se poveriocima prouzrokuje šteta korišćenjem samog društva ili njegove imovine.  

Tako je Apelacioni sud u Beogradu u predmetu Gž 1364/2021 utvrdio da probijanje pravne ličnosti podrazumeva činjenje prevarne radnje koja mora biti dokazana odnosno da aktiviranje lične odgovornosti probijanjem pravne ličnosti nije moguće na osnovu pasivnog ponašanja kao i da teret dokazivanja leži na tužiocu.  

Pravni veo društva nije uvek neprobojan zid za poverioce nego samo kada se privredno društvo ne koristi u svrhu oštećenja poverilaca, prevarnih radnji, mešanja imovine sa imovinom člana društva i slično. U takvim slučajevima se diže veo i dolazi do neograničene odgovornosti vlasnika privrednog društva. 

Vrhovni sud je u predmetu Rev 2494/2017 je takođe naveo da zloupotreba privrednog društva odnosno probijanje pravne ličnosti podrazumeva činjenje prevarne radnje koja mora biti dokazana. 

Član društva, radi sticanja koristi za sebe ili za treća lica, umanji imovinu društva, iako je znao ili morao znati da društvo neće moći da ispunjava svoje obaveze 

U ovoj situaciji se radi o raznim radnjama ‘izvlačenja’ imovine društva u korist članova ili trećih lica kao što su, na primer, davanje zajmova, isplata dobiti kada nema uslova, kreditna zaduženja i slično. Član društva je odgovoran u ovom slučaju ako je bio svestan da će, usled umanjenja imovine, privredno društvo biti u nemogućnosti da ispunjava svoje obaveze.  

Iz same zakonske formulacije, odnosno da je član ‘znao ili morao znati’ možemo da vidimo da svest člana društva ovde obuhvata umišljaj i svesni nehat, kao i nesvesni nehat ali samo u obliku grube nepažnje. 

Napomena: Ovaj tekst ne pruža pravni savet, već predstavlja stav autora.   

Scroll