U pregovaračkom ringu: Vodič kroz ugovore u sportskom pravu

U pregovaračkom ringu: Vodič kroz ugovore u sportskom pravu

21.12.2023.

U dinamičnom svetu sporta, gde se trijumfi i porazi odvijaju na velikoj sceni, kičma svakog sportskog poduhvata leži u pažljivim dogovorima koji upravljaju odnosima između sportista, klubova i zainteresovanih strana. U području gde se suština fer pleja prepliće sa pravnim okvirom, objasnićemo osnovne karakteristike ugovora u sportu u Republici Srbiji. 

Od ključnih potpisa koji povezuju ugovorne strane pa do niza interesantnih klauzula, sportsko pravo je poznato po svojim specifičnostima. Iako deluje da su ugovorni odnosi u domenu sportskog prava jednostavno regulisani, odlikuje ih niz specifičnosti.  

Ugovori koji se zaključuju zavise od toga o kojoj kategoriji sportista se radi, odnosno da li je reč o profesionalnom sportisti ili amateru, dok je na primer, za kategoriju vrhunskih sportista predviđeno da mogu da budu preduzetnici. 

Ako pogledamo ugovor o radu profesionalnog sportiste koji ćemo detaljnije da objasnimo dalje u tekstu, jasno je da je detaljno regulisan Zakonom o sportu, ali da se na njega primenjuju i odredbe Zakona o radu. Bitno je istaknuti da poseduje niz atributa koji ga odvajaju od uobičajene forme ugovora o radu. 

U ovom članku posvetićemo se ugovorima koji zaključuju profesionalni sportisti kao i sportisti amateri, a sve u skladu sa domaćim Zakonom o sportu, kao i načinu rešavanja sporova.

 

Kako profesionalni sportista zasniva radni odnos? 

Krenućemo od definicije profesionalnog sportiste – profesionalni sportista jeste sportista koji se bavi sportskom aktivnošću kao jedinim ili osnovnim zanimanjem i drugi sportista koji ima status profesionalnog sportiste u skladu sa sportskim pravilima nadležnog međunarodnog saveza. 

Na početku je bitno istaknuti da je za ugovore u sportu obavezna pismena forma; ugovor i sve izmene ugovora i dopune ugovora, uključujući i sporazumni raskid ugovora između sportista i sportske organizacije zaključuje se u pisanoj formi i overava u skladu sa zakonom.  

Član 13 Zakona o sportu odgovara na pitanje iz naslova – profesionalni sportista zasniva radni odnos sa sportskom organizacijom zaključenjem ugovora o radu.

 

Specifičnosti ugovora o radu profesionalnog sportiste 

Ugovor o radu profesionalnog sportiste zaključuje se na određeno vreme, odnosno najduže do 5 godina. Nakon što istekne ovaj period, nema ograničenja da sportista zaključi ponovo ugovor sa istom ili drugom sportskom organizacijom. Prekidi rada kraći od 30 dana ne utiču na trajanje ove vrste radnog odnosa. 

Sva prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu pripadaju sportisti osim ako Zakonom o sportu ili sportskim pravilima nadležnog međunarodnog saveza nije utvrđeno drugačije.  

Ugovorom o radu profesionalnog sportiste utvrđuje se zarada i druga primanja u skladu sa Zakonom o sportu i Zakonom o radu, ali navedena druga primanja nemaju karakter zarade. To su, na primer, nagrade za postignute rezultate, naknada troškova smeštaja, ishrane i putovanja za vreme priprema i takmičenja, novčana i druga naknada na ime zaključenja ugovora i naknada za korišćenje lika sportiste.  

Neke od varijacije ugovornih odnosa u NBA su poznati pod nazivima Player Contracts, Rookie Scale contracts, Veteran Minimum, 10 Percent Raise  i Max/Supermax contracts. 

Profesionalni sportista može, uz svoju saglasnost, biti privremeno upućen u drugu sportsku organizaciju na osnovu pisanog sporazuma sportske organizacije u koju se upućuje i sportske organizacije sa kojom je u radnom odnosu. 

Za razliku od pravne forme izražene Zakonom o radu, Zakon o sportu propisuje da se radno vreme, odmori, odsustva te druga prava i obaveze profesionalnog sportiste prema sportskoj organizaciji prilagođavaju režimu sportskih priprema odnosno takmičenja. 

Specifičnosti ugovora o sportu su raznolike. Ako pogledamo internacionalnu praksu, možemo da istaknemo par zanimljivih primera.  

 

Odluka Bosman 

Svet fudbala izmenjen je odlukom Evropskog suda pravde u predmetu Bosman (C-415/93). Sud je utvrdio da je odluka kluba da zadrži Bosmana po isteku ugovora, odnosno da naplati naknadu, protivno propisima Evropske Unije i da ometa zagarantovanu slobodu kretanja radne snage. Takođe, sud je utvrdio kao nezakonitu primenu pravila UEFA-e prema kojima klubovi u takmičenjima mogu da prijave ograničen broj profesionalnih sportista koji su državljani drugih zemalja EU. 

 

Sign-and-trade ugovori u NBA-u 

Ova vrsta ugovora koja se koristi u NBA ligi predstavlja transakciju u kojoj igrač potpisuje novi ugovor sa svojim trenutnim klubom ili nekim drugim timom i odmah biva razmenjen za igrače druge ekipe. Ovakav mehanizam olakšava timovima prelazak igrača uz istovremeno pridržavanje pravila lige o zaradi. 

Sign-and-trade mehanizam se obično odvija u par faza. S obzirom da je potrebna saglasnost sportiste, prva faza je suštinski dogovor sa igračem. Nakon pribavljene saglasnosti, započinju pregovori timova oko razmene. Detalji se preciziraju u sign-and-trade sporazumu; odobrenje samog igrača je ključno za finalizaciju ovog sporazuma. 

Svrha sign-and-trade ugovora je višestruka; predstavlja koristan alat za timove koji žele da olakšaju kretanje igrača unutar platnih ograničenja, a igraču koristi jer može potencijalno da obezbedi povoljniji ugovor; klub koji gubi igrača dobiva neku vrstu nadoknade. Radi se o složenom procesu jer zahteva koordinaciju i pregovaranje između različitih strana, uključujući timove, igrača i samu ligu. 

 

Rooney v. Tyson 

Vratimo se sada nakratko u 1998 godinu kada je donešena odluka u predmetu Rooney v. Tyson. Tužba se vrtela oko navodnog kršenja usmenog ugovora između dve strane – tužitelja Kevina Rooney-a i tuženog Michael Gerard Tyson-a. Kada je poznati bokser Mike Tysonimao 14 godina došao je pod nadzor Cus D’Amata, poznate figure u boksu. Rooney i D’Amato su se složili da će Rooney trenirati Tyson-a bez naknade dok se bokser ne bude borio profesionalno, a kasnije zauzvrat da ima pravo na 10% njegovih prihoda dokle god bude učestvovao u profesionalnim borbama. 

Centralno pitanje ovog pravnog spora je bilo da li vremenski opis usmenog ugovora pruža jasno pitanje i da li opis ‘dok se bokser bude borio profesionalno’predstavlja zaposlenje na neodređeno vreme prema zakonodavstvu i vladajućim doktrinama u državi New York.  

Apelacioni sud države New York utvrdio je da je vremenska klauzula u usmenom ugovoru jasna i zadovoljava standard specifičnosti. Predmet Rooney protiv Tyson-a je istaknuo važnost preciznosti u usmenim ugovorima i priznavanje specifičnih vremenski klauzula u ugovornim odnosima o pružanju ličnih usluga. 

Da se vratimo na naš Zakon o sportu – ovakve nedoumice razrešene su odredbom o obaveznoj pismenoj formi. 

 

Koji ugovor zaključuje sportista amater? 

Krenimo od zakonske definicije sportiste amatera – radi se o sportisti kome zarada nije cilj bavljenja sportskim aktivnostima i koji se ne bavi tim aktivnostima u vidu zanimanja.  

Ugovor koji zaključuju sportista takmičar amater i sportska organizacija nazive se ugovor o bavljenju sportom. Ugovorom se utvrđuje novčana naknada za bavljenje sportskim aktivnostima, novčane i druge nagrade za postignute rezultate, naknade troškova smeštaja i ishrane za vreme sportskih priprema i takmičenja. 

 

Šta su ugovor o transferu i ugovor o ustupanju? 

Zakonom je određena obavezna pismena forma i overa ugovora o transferu. Ugovorne strane su sportska organizacija sa kojom sportista ima zaključen ugovor i sportska organizacija u koju sportista prelazi. Na osnovu ovog ugovora prva ugovorna strana pristaje da sportista, uz određenu naknadu, prevremeno raskine ugovor kako bi prešao u drugu sportsku organizaciju. 

Ugovori o transferu maloletnih sportista podložni su dodatnim pravilima propisanim zakonom.  

Bitno je napomenuti da je zakon propisao dodatan razlog ništavosti ugovora o transferu – ugovori na osnovu kojih treća lica stiču isključiva prava nad budućim ekonomskim pravima sportske organizacije pri budućim transferima su ništavi. 

Za ugovor o ustupanju takođe je propisana obavezna pismena forma i overa ugovora u skladu sa zakonom. Ugovorno strane su sportska organizacija sa kojom sportista ima zaključen ugovor i sportska organizacija u koju sportista privremeno prelazi. Prva ugovorna strana pristaje da sportista privremeno pređe u drugu sportsku organizaciju. 

 

Šta je ugovor o posredovanju u sportu? 

Ugovor o posredovanju u sportu se definiše kao ugovor kojim se agent obavezuje da će dovesti sportistu u vezu sa sportskom organizacijom radi pregovora o zaključenju ugovora o radu ili da će dovesti jednu sportsku organizaciju u vezu sa drugom radi zaključenja ugovora o transferu, a sportska organizacija se obavezuje da će agentu da isplatu određenu naknadu ako ugovor bude zaključen. 

Zakonom je propisana obavezna pisana forma i overa u skladu sa zakonom; odnosi se i na sve izmene i dopune tog ugovora. Nadalje, zakon propisuje određene obavezne sastojke – ugovor o posredovanju u sportu obavezno mora da sadrži iznos naknade organizaciji za sportsko posredovanje, rok na koji se zaključuje i obim ovlašćenja za posredovanje. U suprotnom, ugovor je ništav.  

Nadalje, ugovor koji je zaključen između sportiste i sportske organizacije uz posredovanje ili zastupanje agenta odnosno organizacije za sportsko posredovanje mora da sadrži označenje organizacije za posredovanje. Ukoliko to nema, ništav je. 

Zakonom je propisano da se ovaj ugovor zaključuje na period od najduže dve godine, ali može biti ponovo zaključen po isteku tog roka između istih ugovornih strana. 

 

Christian Casini vs. Vestel Manisapor (CAS 2007/A/1274) 

Ovim predmetom je utvrđeno da agent može da zastupa interese sportiste ili kluba samo ako je zaključio pismeni ugovor sa klijentom koji eksplicitno navodi ko je odgovoran za isplatu posredničke naknade, vrstu naknade i uslove za plaćanje naknade. Nadalje, pri svakoj transakciji u kojoj sportski agent zastupa interese klijenta, ime/naziv agenta mora da bude navedeno u relevatnom ugovoru o radu ili transfernom ugovoru. 

 

Vladimir Stojković vs. Anthony McGill (CAS 2013/A/3104) 

Kao opšte pravilo, aktivnosti sportskog agenta moraju biti uzročno povezane sa zaključenjem ugovora o radu. Ako je ugovor o radu potpisan bez učešća agenta, sportista ne duguje proviziju. Međutim, ovo pravilo nije bez izuzetaka. Agent ima pravo da traži proviziju, čak i kad nije aktivno učestvovao u transferu, ako je to klauzulom ugovora o posredovanju eksplicitno propisano. 

 

El Jaish Sports Club vs. Giovanni Funiciello (CAS 2015/A/4288) 

Sportski agent igrača koji nije stranka u ugovoru o zapošljavanju između kluba i igrača, ali je izričito naveden odredbom ugovora kao agent i potpisao ga je, obavezan je arbitražnim sporazumom sadržanim u odgovarajućem ugovoru u vezi sa sporovima koji se odnose na plaćanje posredničke provizije. 

 

Rešavanje sporova – Sportska arbitraža 

Zakonom o sportu je propisano da se strane mogu sporazumeti da rešavanje spora o pravima kojima slobodno raspolažu povere ad hoc sportskom arbitražnom sudu, stalnom sportskom arbitražnom sudu pri Olimpijskom komitetu Srbije, stalnom sportskom arbitražnom sudu pri Sportskom savezu Srbije (za neolimpijske sportove) odnosno stalnom sportskom arbitražnom sudu pri Paraolimpijskom komitetu Srbije.  

Ako se radi o pitanjima u vezi raskida, poništenja ili utvrđivanja ništavosti ili ispunjenja ugovora između sportiste, odnosno sportskog stručnjaka i sportske organizacije, rešavanje spora se može poveriti i stalnom sportskom arbitražnom sudu pri nadležnom nacionalnom granskom sportskom savezu. 

Ugovor o arbitraži se smatra zaključenim i ako tužilac podnese tužbu ili žalbu sportskoj arbitraži, a tuženi ne prigovori nadležnosti arbitraže do upuštanja u raspravljanje o predmetu spora. 

 

Međunarodna sportska arbitraža 

Dok naš Zakon o arbitraži predviđa da domaća lica mogu ugovoriti nadležnost samo domaćih arbitražnih institucija (osim u zakonom predviđenim slučajevima), Zakon o sportu uvodi izuzetak predviđanjem da sportski spor može biti predmet i međunarodne sportske arbitraže u skladu sa pravilima nadležnog sportskog saveza. 

Ovo je takođe potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1303/18 od 23. 5. 2019 kojim je utvrđeno da za rešenje spora u vezi ispunjenja ugovora između sportista, odnosno sportskog stručnjaka i sportske organizacije ne postoji isključiva nadležnost domaćeg suda jer se isti može rešiti i pred sportskom arbitražom. 

 

Karen Pavicic v. Fédération Équestre Internationale (FEI) (CAS ad hoc Division/OG Rio/16/014) 

Član 1 Pravila CAS Ad Hoc Sekcije sadrži odrednu: ‘osim ako bi vreme potrebno za iscrpljivanje unutrašnjih pravnih lekova učinilo žalbu CAS Ad Hoc sekciji neefikasnom’. Ova odredba primenjuje se u hitnim slučajevima, gde je hitnost van kontrole stranaka. Međutim, ova odredba ne važi kada je hitnost uzrokovana neaktivnošću podnosioca zahteva koji je odlučio da sačeka 2 nedelje pre nego se obrati CAS-u, iako je mogao uložiti žalbu FEI-u.  

 

Sheikh Khalid Al Qassimi & Abu Dhabi Racing Team v. Fédération Internationale de l’Automobile (FIA), Qatar Motor and Motorcyle Federation (QMMF) & Nassr Al-Attiyah (CAS 2015/A/3872) 

Odluke CAS-a potvrđuju da bi CAS imao nadležnost za razmatranje žalbe, mora postojati poseban sporazum o arbitraži između stranaka ili se nadležnost mora izričito priznati u statutima ili propisima nadležnog sportskog saveza. 

Scroll