Ugovor o finansijskom lizingu

Ugovor o finansijskom lizingu

02.03.2023.

Posao finansijskog lizinga kakav danas poznajemo predstavlja popularan način finansiranja. Iako korene lizinga nalazimo već u drevnim istočnim kulturama, kreiran je u zemljama razvijene tržišne privrede sa ciljem da se odgovori na nova stanja na tržištu koja su mogla biti razvijena samo sa prevladavanjem problema manjka kapitala. Ugovor o lizingu danas je imenovani ugovor sa mešovitom pravnom prirodom jer sadrži elemente raznih drugih ugovora kao što su, na primer, prodaja, zakup i kredit.  

Finansijski lizing se javlja kao alternativa bankarskim kreditima sa kojima deli neke slične karakteristike kao što su plaćanje u unapred određenim ratama, način knjigovodstvenog evidentiranja i kamata. Bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga bitno razlikuju u odnosu na druge načine finansiranja su, na primer, činjenica da se finansiranje odobrava za tačno određen predmet, da je davalac lizinga vlasnik predmeta tokom čitavog perioda važenja ugovora i da predmet lizinga ujedno predstavlja sredstvo obezbeđenja naplate zbog čega davaoci lizinga često ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja.  

Ugovor o finansijskom lizingu u zakonodavstvu Srbije 

Zakonom o finansijskom lizingu iz 2003 godine ugovor o lizingu je postao imenovani ugovor u našem pravu. Prema zakonskoj definiciji radi se o ugovoru zaključenim između davaoca lizinga i primaoca lizinga kojim se davalac lizinga obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na određeno vreme a u kome primalac lizinga uživa  sve koristi i snosi sve rizike u vezi sa predmetom i obavezuje se da plaća ugovorenu naknadu.  

U poslu finansijskog lizinga imamo jedan trodimenzionalan odnos odnosno tri subjekta i dva ugovora – davaoca, primaoca i isporučioca predmeta lizinga. Davalac lizinga sa isporučiocem predmeta lizinga kojeg je odredio primalac zaključuje ugovor o isporuci kojim stiče pravo svojine nad predmetom, a sa primaocem zatim zaključuje ugovor o finansijskom lizingu. 

Zakon propisuje obavezne sastojke ugovora o finansijskom lizingu kao što su, na primer, nabavna vrednost predmeta lizinga, ukupan iznos lizing naknade, iznos pojedinačnih rata i njihova struktura, klauzula o opciji kupovine, rok na koji je ugovor zaključen i drugi. Pismena forma je obavezna. Lizing naknada je definisana u samostalnom članu zakona kao naknada koju primalac lizinga plaća davaocu lizinga za korišćenje predmeta ugovora, a utvrđuje se na osnovu iznosa koji je davalac lizinga platio za sticanje svojine na predmetu lizinga, uvećanog za kamatu i druge troškove. 

Zakon nadalje propisuje da ugovor koji nije imenovan kao ugovor o lizingu, a ima sva obeležja tog ugovora ili predviđa prava i obaveze ugovornih strana iz ugovora o finansijskom lizingu, smatraće se simulovanim ugovorom. Zakon o obligacionim odnosima određuje da prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama osim ako pokriva neki drugi ugovor kod kojeg su ispunjeni svi uslovi za pravnu valjanost. 

Iz ugla Mercedes-a: Varijante ugovora za finansiranje motornih vozila i zašto je bitna razlika? 

Privredna društva koja se bave poslom finansijskog lizinga uglavnom nude razne varijante ugovora za finansiranje upotrebe motornih vozila. Da je razlikovanje tih ugovora bitno u raznim aspektima govori i predmet HMRC v Mercedes-Benz Financial Services UK Ltd iz 2016 godine. Naime, kompanija Mercedes-Benz Financial Services UK Ltd, ćerka firma društva Daimler AG, nudila je tri tipska ugovora za finansiranje upotrebe motornih vozila, odnosno običan ugovor o zakupu nazvan ‘leasing’, ugovor o lizingu nazvan ‘hire purchase’ i ugovor o zakupu sa opcijom kupovine nazvan ‘agility’ koji sadrži karakteristike dva prvo navedena ugovora. Zajedničko obeležje svih ovih ugovora je da lizing društvo zadržava svojinu nad vozilom tokom trajanja ugovora i da druga ugovorna strana plaća mesečne naknade, a razlikuju se u pogledu mogućnosti i načina sticanja svojine nad motornim vozilom.  

Ovde su definisana dva problema; u ‘hire purchase’ ugovoru zbir naknada načelno predstavlja celokupnu prodajnu cenu vozila, uključujući i trošak finansiranja. Uslovi prenosa svojine na drugu stranu predviđeni su ugovorom. Međutim, propisi o zaštiti potrošača u Velikoj Britaniji ograničavaju iznos koji prodavac može da traži od kupca u okviru ugovora u zakupu s opcijom kupovine. Nadalje, u ‘agility’ ugovoru mesečne naknade su manje nego u slučaju ‘hire purchase’ ugovora tako da njihov ukupan iznos predstavlja 60 procenata od ukupne prodajne cene vozila. Ako korisnik hoće da kupi vozilo, mora da plati dodatnih 40 procenata kao balonsku isplatu prosečne preostale vrednosti vozila. Ovde je nastao problem u računovodstvenom aspektu zbog načina na koji je Poreska uprava definisala ova dva tipska ugovora prema evropskoj Direktivi o PDV-u. U pogledu ovih varijanti ugovora o finansijskom lizingu sa opcijom kupovine, Poreska uprava je smatrala da se radi o isporuci robe, a ne isporuci usluga što predstavlja razliku u aspektu poreza na dodatu vrednost. 

Ugovori o finansijskom lizingu kao ugovori po pristupu 

Dakle, za zaključenje ugovora o lizingu privredna društva koriste ugovore po pristupu. Radi se o ugovorima u kojima jedna strana unapred određuje elemente i uslove ugovora putem jedne opšte i stalne ponude, a druga strana samo pristupa takvoj podeli. Takvim ugovorima ne prethode pregovori te je za nastanak ugovora bitno da su uslovi pod kojima se zaključuje ugovor (koji se nazivaju obično opšti uslovi) bili poznati ili morali biti poznati strani koja im pristupa.  

Ovde zakon predviđa dopunska pravila tumačenja, odnosno pravilo koje obavezuje sud da tumači ugovor u korist strane koja pristupa. Privredni apelacioni sud je u predmetu Pž br. 1128/2015 potvrdio ovo dopunsko pravilo tumačenja s obzirom da su ugovori o finansijskom lizingu unapred pripremljeni i predloženi ugovori od jedne ugovorne strane, pa nejasne odredbe tih ugovora treba tumačiti u korist druge ugovorne strane kao privredno slabije strane.  

Da se ne radi o beskonačnoj mogućnosti primaoca lizinga govori još jedna presuda Privrednog apelacionog suda iz 2020 godine.  Utvrđeno je da odredba ugovora o finansijskom lizingu kojom su iskazani troškovi nije neodrediva ili nezakonita ako je tužilac bio upoznat sa visinom troškova, ali ne i sa strukturom tih troškova. Između ostalog, sud je naveo da, pošto se radi o privrednom ugovoru, tužilac je kao privredni subjekat morao pristupiti sa dužnom pažnjom te ukoliko mu bilo koji element ugovora nije bio jasan, mogao je prvo da zahteva dodatna pojašnjenja. 

Raskid ugovora o finansijskom lizingu i naknada štete 

S obzirom da je materija jasno određena relevantnim zakonskim propisima, u ovom delu ćemo se osvrnuti na primere iz sudske prakse. Najviše primera se odnosi raskid ugovora i dejstvo raskida zbog neplaćanja lizing naknade 

  • Na šta ima pravo davalac lizinga ako primalac lizinga ne ispunjava ugovorne obaveze? 

Zakonom je propisano da davalac lizinga koji raskine ugovor iz tog razloga ima pravo na povraćaj predmeta i na naknadu pretrpljene štete, pa je tako 2021 godine Apelacioni sud u Kragujevcu u predmetu Gž br. 1880/2020 odredio da je pravilno prvostepenom presudom dosuđen iznos koji je veći od same vrednosti vozila jer tužilac ima pravo i na naknadu koja mu pripada po ugovoru i na naknadu štete.  

  • Da li činjenica da je ugovor o finansijskom lizingu raskinut ili prestao protekom vremena ima uticaj na pravo na naknadu štete? 

Da davalac lizinga ima pravo na naknadu štete u slučaju neplaćanja lizing naknade bez obzira na činjenicu da li je ugovor o finansijskom lizingu raskinut ili je prestao protekom vremena zaključio je i Privredni apelacioni sud u predmetu Pž br. 2430/2014. Davaocu lizinga pravo na naknadu štete pripada i po opštim pravilima o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima. Suprotan zaključak vodio bi narušavanju načela jednake vrednosti davanja.

  • Kako se obračunava obim i visina naknade štete? 

Ugovorom o lizingu se može dogovoriti način na koji će se izračunavati visina naknade štete koja ne može premašiti visinu ukupne lizing naknade. Ako to nije urađeno, Odeljenje za privredne sporove Privrednog apelacionog suda je na jednoj od sednica dalo odgovor na sporno pitanje. Davalac lizinga ima pravo tražiti naknadu štete koje će ga dovesti u stanje u kojem bi bio da je primalac lizinga ispunjavao svoje ugovorne obaveze. 

Ako je predmet lizinga nakon raskida ugovora vraćen davaocu pa je prodat trećem licu ili zaključen novi ugovor o lizingu, prilikom odmeravanje visine štete uzeće se u obzir prodajna cena predmeta lizinga, odnosno ugovorena nova lizing naknada. Ukoliko predmet lizinga nije otuđen odnosno nije zaključen novi ugovor, u obzir se uzima tržišna cena predmeta lizinga. 

Finansijski lizing i krivično delo utaje 

Osnovni oblik krivičnog dela utaje iz člana 207 stav 1 Krivičnog zakonika vrši se prisvajanjem tuđe pokretne stvari koja je učiniocu poverena. Kvalifikovani oblici koji su relevantni za posao finansijskog lizinga odnose se na novčanu vrednost predmeta utaje. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela se sastoji u prisvajanju tuđe pokretne stvari koje je poverena izvršiocu po nekom pravnom osnovu koje ne vodi sticanju svojine. S obzirom na ovu rečenicu, sada ćemo da prikažemo dva različita zaključka u našoj sudskoj praksi.  

Vrhovni kasacioni sud je u predmetu Kzz 524/2017 utvrdio da iz radnje okrivljenog koji je, u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojio poljoprivrednu opremu koja mu je poverena na osnovu ugovora o lizingu i zakupu proizlaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela utaje. Drugačije stajalište zauzeto je 2021 godine od strane Vrhovnog kasacionog suda u kojem je utvrđeno da nema krivičnog dela utaje ukoliko se pokretna stvar nalazi u pritežanju okrivljenog po osnovu ugovora o lizingu budući da ugovor o lizingu po svojoj pravnoj prirodi može da vodi sticanju svojine, a nepoštovanje ugovornih obaveza spada u domen građanskog prava. Ipak, činjenični opis iz druge presude je drugačiji od činjeničnog opisa presude iz 2017 godine.  

Samim tim napominjemo da su primeri dati samo radi ilustracije povezanosti radnje izvršenja krivičnog dela utaje i finansijskog lizinga te da zbog kompleksnosti krivičnog prava i različitosti činjeničnih opisa svaki slučaj treba sagledati individualno. 

Izvori: 

  • Zakonodavni okvir: 

Krivični zakonik (Sl. Glasnik RS br. 85/2005, 88/2005, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). 

Zakon o finansijskom lizingu (Sl. Glasnik RS br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011- dr. zakoni) 

Zakon o obligacionim odnosima (Sl. Glasnik RS br. 18/2020). 

  • Sudska praksa: 

Gž br. 1880/2020 (2021) Apelacioni sud u Kragujevcu (Sudska praksa privrednih sudova – Bilten sudske prakse Apelacionog suda u Kragujevcu br. 1/2022). 

HMRC v Mercedes-Benz Financial Services UK Ltd (2016) C-164/16 (CJEU). 

Kzz br. 524/2017 (2017) Vrhovni kasacioni sud. 

Kzz br. 1186/2021 (2021) Vrhovni kasacioni sud. 

Pž br. 2430/2014 (2015) Privredni apelacioni sud (Bilten br. 1/2016). 

Pž br. 4105/2019 (2020) Privredni apelacioni sud (Bilten br 4/2020). 

Pž br. 1128/2015 (2016) Privredni apelacioni sud.  

Scroll