Pravna Priroda i Poreklo Ugovora o Zajedničkom Ulaganju 

 Kompanije kontinuirano nastoje da dobiju pristup novim tržištima i izvorima snabdevanja, da bolje koriste tehnologiju i sredstva, odnosno da u svakom aspektu postanu profitabilnije. U savremenom poslovanju privrednih subjekata sve se češće koristi ugovor o zajedničkom ulaganju kao popularan oblik udruživanja. Ugovor o zajedničkom ulaganju možemo da definišemo kao ugovor kojim dva ili više privrednih subjekata udružuju svoja sredstva i rad radi realizacije nekog poslovnog cilja, a dobit i poslovne gubitke snose podjednako, ako drugačije nije ugovoreno.  

 Često upotrebljavamo izraz joint venture koji potiče iz anglosaksonskog prava i odnosi se na pravni pojam, odnosno pravnu tvorevinu autonomnog prava, koji je po svojoj prirodi sličan ortakluku kojeg poznaje naše pravo. Moguće je joint venture poistovetiti i sa strateškim savezima jer oba oblika udruživanja imaju za cilj ostvarivanje poslovnih strateških ciljeva. Iako joint venture može da se ostvari i putem stvaranja odvojenog entiteta od strane partnera, u ovom članku bavićemo se isključivo ugovorom o zajedničkom ulaganju.  

Šestdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, par američkih i inostranih kompanija, podstaknuti pričama o velikom bogatstvu koje se krije na dnu mora, samostalno su se bavili istraživanjem i tehnikama za eksploataciju. rudnih modula mangana. Do početka 80ih godina sve te kompanije su prerasle u pet zajedničkih poduhvata. Uzevši u obzir ekonomske, političke i tehničke faktore u obzir, joint venture je bio način kako uspešno nastaviti sa eksploatacijom. 

Par Crtica o ‘Korporativnim Brakovima’ 

Ugovore o zajedničkom ulaganju/poduhvatu često se naziva i ‘korporativnim brakovima’ ili ‘brakovima iz pogodnosti’. Slično institutu braka, privredni subjekt treba da pronađe pravog partnera za sebe. Da bi zajednički poduhvat uspešno poslovao, bitno je da postoji međusobno razumevanje, kompatibilnost, poverenje i posvećenost zajedničkim poslovnim ciljevima. 

Najčešći razlozi za ulazak u ovakav odnos mogu da se vide u njegovim različitim ekonomskim funkcijama kao što su saradnja i poslovanje sa tržišnim konkurentima, izbegavanje potencijalnih poslovnih ograničenja (na primer, mere protekcionizma u domaćoj privredi), zajedničko finansiranje ugovorenih investicija i drugih ciljeva vezanih za poslovanje privrednih subjekata. 

Istraživanje iz 2014 godine o zajedničkim poduhvatima i drugim oblicima privrednog udruživanja otkrilo je da je 68 procenata ispitanika navelo da očekuje da će njihove kompanije više učestvovati u ovakvim poduhvatima u narednih pet godina. Štaviše, pokazalo se da će ih i u budućnosti koristiti respondenti koji su imali slična pređašnja iskustva. Naime, otprilike 90 odsto ispitanika upoznatih sa zajedničkim poduhvatima, smatra ih ozbiljnim alternativama spajanjima i akvizicijama. Poređenja radi, 40 procenata ispitanika bez pređašnjeg iskustva navelo je isto. 

Različite Vrste & Primeri iz Prakse 

Iako u pravnoj literaturi nailazimo na različite kategorizacije, pozabavićemo se najčešćim vrstama zajedničkih poduhvata i navesti par primera iz prakse, bez obzira na činjenicu da li je zajednički poduhvat nastao na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju ili je stvoren poseban pravni subjekt u tu svrhu. 

Prvo ćemo da objasnimo zajednički poduhvat zasnovan na projektu. Kao što ime sugeriše, privredni subjekti zaključuju takav sporazum da bi ispunili određeni zadatak. Takav vid saradnje se obično koristi u određene svrhe, a jednom kada se rad na projektu završi, zajednički poduhvat prestaje da postoji. Na primer, farmaceutska kompanija GlaxoSmithKline je 2016 godine formirala zajednički projekt sa kompanijom Verily sa vremenom trajanja od 7 godina i glavnim ciljem uperenim ka istraživanju, razvoju i proizvodnji bioloških lekova. 

Nadalje, imamo horizontalne i vertikalne zajedničke poduhvate. Formiranje horizontalnog oblika ukazuje na to da privredni subjekti koji se udružuju se nalaze u istoj sferi osnovne delatnosti. Jedan od najpoznatijih primera horizontalnog poduhvata je BMW Brilliance. Davne 2003 godine, proizvođač motornih vozila BMW ušao je u zajednički poduhvat sa kineskim proizvođačem Brilliance Auto Group. Na drugu stranu, vertikalni poduhvati nastaju između privrednih subjekata na različitim nivoima lanca snabdevanja. Primera radi, Ford Motor je 2021 godine najavio formiranje zajedničkog poduhvata sa Južno korejskim proizvođačem baterija SK Innovation usled očekivanog porasta prodaje električnih vozila. 

Funkcionalno zasnovan zajednički poduhvat je interesantna forma udruživanja. Radi se o saradnji između privrednih subjekata sa ciljem pribavljanja obostrane koristi na osnovu sinergije različitih ekspertiza. Glavna poenta ovog tipa je da se poveća verovatnoća uspeha ako se udruže snage u poređenju sa samostalnim radom. Primer takvog zajedničkog poduhvata je saradnja kompanija Procter & Gamble i Groupe Danone sa ciljem da međusobno razviju i plasiraju liniju zdravih grickalica na tržištu. Pritom je Procter & Gamble ponudila svoju ekspertizu na polju razvoja proizvoda i marketinga, dok je Danone doprineo svojim poznavanjem prehrambene industrije i kanalima distribucije. 

Izrada Ugovora o Zajedničkom Ulaganju: Due Dilingence & ‘Korporativni Predbračni Ugovor’ 

Ugovori o zajedničkom ulaganju mogu biti odličan alat za ulazak u novu liniju poslovanja ili tržišta te razvoj određenog projekta ili tehnologije. Često se ‘idealan’ partner pronađe u tržišnom konkurentu. Stoga je dobro definisan ugovor važan za svaki zajednički poduhvat. Pre početka zajedničke saradnje, od velikog je značaja definisati prava i obaveze partnera, vlasništvo nad intelektualnom svojinom, obim podele, pitanja upravljanja i finansiranja, doprinosa u opremi, priznavanja profita, distribucije i druga bitna pitanja. 

Kao što smo već pomenuli, zajednički poduhvati se nazivaju ‘korporativnim brakovima’, a kada se raskinu govorimo o ‘korporativnim razvodima’. Mada takvi raskidi nisu retkost, odsustvo precizno definisanog ugovora može da dovede do neizvesnosti i zatečenosti partnera posledicama raskida. Takve situacije se mogu olakšati sačinjavanjem raznih ‘izlaznih strategija’ kao što je na primer, popis okidača, izlazni mehanizam i post-izlazna razmatranja (na primer, u odnosu na pitanje intelektualne svojine). 

Moderna literatura takve odredbe naziva ‘korporativnim predbračnim ugovorima’. Iako izrada i uvrštavanje takvih ugovornih odredbi može predstavljati izazov uzimajući u obzir da partneri u trenutku započinjanja saradnje ne znaju koliko će zajednički poduhvat zaista da bude uspešan i da ne razmišljaju o činjenicu da bi neko od njih mogao da prekine saradnju i kada, pregovaranje o takvim odredbama pre zaključenja samog ugovora može da ima velik uticaj na sam poslovni odnos i stepen međusobnog razumevanja među partnerima. 

Izvori: 

 Knjige/Naučni članci/Publikacije: 

Branding Pyle, T. (2022). All Joint Ventures Come to an End: Four Tips for Drafting JV Exit Terms. American Bar Association – Publication. 

Bogojević, A. (2016). Joint Venture and Market Competition. Godišnjak Fakulteta Pravnih Nauka 6 (6), Banja Luka, pp. 254-267. 

Killing, P. (1982). How to Make a Global Joint Venture Work?. Harvard Business Review – May 1982. 

Peng, M. W. & Shenkar, O. (2022). Joint Venture Dissolution as Corporate Divorce. The Academy of Management Executive, Vol. 16, No. 2, pp. 92-105. 

Walters, B. A. et al (1994). Strategic alliances and joint ventures: Making them work. Business Horizons, Vol. 37, Issue 4, pp. 5-10. 

 Vebsajt članci: 

BMW Group (2018). 15 Years BMW Brilliance Automotive: BMW Group strengthens commitment to China. BMW Group- Press Release. 

Rinaudo, E. K. & Uhlaner, R. (2014). Joint ventures on the rise. McKinsey & Company – Survey Results.