‘Uzmi-ili-Plati’ Klauzule u Energetskom Sektoru

‘Uzmi-ili-Plati’ Klauzule u Energetskom Sektoru

01.03.2023.

Uvod 

U slučaju da ranije možda niste čuli za ovaj termin, kratko objašnjenje bi bilo da je ugovor ‘uzmi ili plati’ (kako ga objašnjava naš Zakon o energetici) ugovor kojim se snabdevač obavezuje da isporuči ugovorene količine prirodnog gasa, a kupac da plati te količine bez obzira da li ih je preuzeo, delom plati u ugovorenom obračunskom periodu sa pravom da ga preuzme u nekom narednom obračunskom periodu uz obavezu da plati preostali iznos nakon preuzimanja. Iako se takve klauzule odnosno ugovori koriste u ugovornim odnosima u raznim granama industrije, one se najčešće vezuju uz energetski sektor, tačnije sporazume o prodaji i kupovini tečnog naftnog gasa, prirodnog gasa, električne energije i slično. 

Slične su klauzule pošalji-ili-plati koje se mogu naći u ugovorima o transportu u energetskom sektoru i ugovorima o rezervaciji kapaciteta.

Poreklo 

Klauzule ‘uzmi ili plati’ koriste se u energetskom sektoru već nekoliko decenija, a posebno u industriji gasa. Praksa uključivanja ovakvih klauzula počela je 60ih godina prošlog veka kada je prirodni gas počeo da se transportuje gasovodom. U početku su takvi ugovori korišćeni za podsticaj izgradnje infrastrukture gasovoda radi garancije da će se unapred određeni nivo potražnje gasom transportovati. Zbog toga se od kupaca zahtevalo ili da preuzmu isporuku unapred određene količine gasa ili da plate ugovoreni iznos bez obzira da li su zaista preuzeli isporuku. 

U srpskom Zakonu o energetici, ugovor ‘uzmi ili plati’ je vrsta ugovora koji se obično koristi u industriji prirodnog gasa. Prema ovoj vrsti ugovora, snabdevaču je zagarantovana određena količina prihoda čak i ako kupac ne preuzme isporuku.

‘Uzmi ili Plati’ – Osnove

Koje su koristi ovakvih ugovornih odnosa? Ovi ugovori direktno koriste snabdevaču radi smanjenja rizika u vezi gubitka monetarnih sredstava na kapital uložen za proizvodnju. U ovoj grani industrije su veoma korisni jer je sam sektor karakterisan sa znatnim indirektnim troškovima koje snabdevači imaju prilikom obezbeđivanja proizvoda i nestabilnosti cena na energetskom tržištu. 

Kada ne bi bilo ovakvih klauzula, snabdevač ne bi imao podsticaj da ulaže kapital unapred kako bi obezbedio dovoljne količine proizvoda za isporuku te bi snosio sam sav rizik poslovanja. Bez ovakvih ugovornih odnosa, kupac bi mogao na lakši način da se odluči na raskid ugovora jer je na primer, njegova potreba za određenim proizvodom smanjena, nestala ili je ako je osetno variranje cena uzdrmalo tržište energenata. 

Iako zvuče slično, ‘uzmi ili plati’ se razlikuje od ‘uzmi i plati’ klauzule. ‘Uzmi i plati’ zahteva da kupac uzme minimalnu količinu određenu ugovorom i plati odgovarajuću cenu. Često se za ovakav ugovorni odnos koristi i engleski termin ‘off-take’ ugovor.

S obzirom da obe strane imaju koristi od ovakvih klauzula, možemo da objasnimo ugovorni odnos na jednom praktičnom primeru koji se često koristi za opisivanje ovakvih situacija. Zamislimo sada dve kompanije koje žele da zaključe ugovor o snabdevanju prirodnim gasom. Kompanija X, odnosno kupac, želi da kupi 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa od kompanije Y na rok od 10 godina i po ugovorenoj količini od milijardu kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Posle nekog vremena, Kompanija X je uvidela da će joj u trećoj godini biti potrebno manje od milijardu kubnih metara i odbije da primi kompletan iznos. Zbog ove klauzule, Kompanija X ne mora da primi taj iznos, ali podleže plaćanju naknade koje je dogovorena u inicijalnom ugovoru. 

Zamislimo sada isti ugovor, ali drugačije okolnosti. Na primer, cene na tržištu su odjednom znatno pale posle nekoliko godina pa Kompanija X poželi da promeni snabdevača i odbije daljnju isporuku od strane Kompanije Y. Kompanija X uspešno nalazi novog snabdevača po novoj, nižoj ceni prirodnog gasa. Međutim, zbog klauzule ‘uzmi ili plati’, ista mora da plati ugovorenu naknadu kompaniji Y. 

Da li se pregovori mogu ponovo voditi? 

U stranoj literaturi je istaknuto da je jedna od zanimljivijih karakteristika ‘uzmi ili plati’ ugovornih odnosa njihova pravna priroda. Svaka takva klauzula odnosno takav ugovorni odnos zahteva pažljivu izradu kako bi se izbegla mogućnost da kupac mora da plati količinu koju nije mogao da preuzme radi, na primer, događaja koji samo preuzimanje otežava ili onemogućava. 

U tom slučaju mogu da se stave određene druge klauzule kao što je to, na primer, klauzula o višoj sili (‘Force Majeure’, ‘Act of God’) koja se odnosi na pojavu događaja kao što su prirodne katastrofe ili oružani sukobi/ratovi koji otežavaju jednoj ili obe ugovorne strane da ispoštuju svoje ugovorne obaveze. Ovakve odredbe su česte u mnogim ugovornim odnosima u energetskom sektoru koji uključuju i detaljno opisane ‘uzmi ili plati’ odredbe. 

Naš Zakon o obligacijama definiše ovakve situacije u delu o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Druge klauzule koje mogu da se dodaju ovakvim ugovornim odnosima su, na primer, klauzula o eskalaciji i klauzula o reviziji. Klauzula o eskalaciji pridonosi zaštiti obe ugovorne strane u slučaju pojave znatno visokih i nepredvidivih fluktuacija cene proizvoda na tržištu. Kao što samo ime sugeriše, klauzula o reviziji služi da bi se unapred odredilo kada bi strane mogle opet da ‘sednu za pregovarački sto’. 

‘Ugovorna Obaveza ili Ugovorna Kazna/Penali’ – Sudska Praksa 

U ovakvom ugovornom odnosu kada kupac odbije isporuku, mora da plati određeni iznos drugoj ugovornoj strani. Sa jedne strane takva obaveza se smatra ugovornom obavezom, odnosno dugom. To se razlikuje od situacije u kojoj jedna strana treba da naknadi štetu drugoj strani zbog kršenja ugovornih obaveza. Na primer, ako bacimo pogled na klauzulu ‘uzmi i plati’, moglo bi se zaključiti da odbijanje kupca da primi isporuku predstavlja kršenje ugovorne obaveze. Međutim, prema klauzuli ‘uzmi ili plati’, kupac ima pravo da odbije isporuku, ali i dalje mora da plati novčani iznos. 

Ovo pitanje se javilo u sudskoj praksi anglosaksonskih zemalja. Imamo tri često citirane presude Visokog suda Engleske o pravnoj prirodi ‘uzmi ili plati’ klauzula: M&J Polymers Ltd v Imerys Minerals Ltd, E-Nik Ltd v Department for Communities and Local Government i predmet Cavendish Square Holdings BV & Anor v El Makdessi. Svi ovi predmeti imaju jednu zajedničku odrednicu – Sud je zauzeo stajalište da klauzule ‘uzmi ili plati’ mogu da predstavljaju i ugovornu kaznu. 

Možda se pitate zašto raspravljamo o engleskom pravu sada. Naime, internacionalna priroda ovakvih ugovornih odnosa može dovesti do pretpostavke da su nacionalni zakoni rešili sva pitanja koja mogu da se pojave. U ovom slučaju pojavio se određeni stepen pravne neizvesnosti u pogledu ovih široko korišćenih klauzula u globalnom energetskom sektoru kada se u malom broju slučajeva pojavilo pitanje ‘dug ili kazna?’. Neizvesnost nalazimo u nadovezujućem pitanju: ‘Ako se radi o ugovornoj kazni, da li su takve ugovorne odredbe validne? 

Međutim, pitanje je rešeno u žalbenom postupku pred engleskim Vrhovnim sudom u predmetu Cavendish Square Holdings BV & Anor v El Makdessi. Naime, Vrhovni sud je naveo da ne postoji osnova da se institut ugovorne kazne/penala primenjuje u takvim privrednim ugovorima. Takve klauzule su privredno opravdane jer su ispregovarane između dobro snabdevenih privrednih subjekata sa jednakim stepenom pregovaračke moći. 

Scroll