Uvod
Krajem prošle godine Komisija za zaštitu konkurencije (nadalje u tekstu: Komisija) je predstavila Smernice za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije. Radi širenja svesti o potrebi usklađivanja poslovanja, Komisija je ove godine pripremila Model programa usklađenosti koji prati ranije objavljene Smernice. Iz dosadašnje prakse Komisije je vidljivo da do povrede konkurencije najčešće dolazi zbog neznanja ili nedovoljne usklađenosti poslovanja učesnika na tržištu sa propisima iz oblasti prava konkurencije. Sama dokumentacija u uvodu navodi da donošenje programa usklađenosti ne bi trebalo da predstavlja puko zadovoljenje forme već da je za potpunu efikasnost potreban određeni nivo razumevanja i ozbiljne namere menadžmenta pravnog lica u svrhu neutralisanja i smanjenja rizika povrede relevantnih propisa.
Komisija je definisala program usklađenosti poslovanja (eng. compliance program) kao interni akt kompanije koji pomaže da se kompanija u svom poslovanju i učestvovanju na tržištu pridržava propisa o zaštiti konkurencije. Važno je napomenuti da se propisi o zaštiti konkurencije odnose na sve kompanije koje posluju na tržištu Republike Srbije. Relevantan zakonski okvir čini Zakon o zaštiti prava konkurencije i mnogobrojni podzakonski akti kao što su uredbe, uputstva i smernice. Povreda prava konkurencije i nepridržavanje propisa o zaštiti iste dovodi do ozbiljnih posledica za kompanije koje posluju na tržištu Republike Srbije. Posledice koje pominjemo određene su Zakonom o zaštiti konkurencije i relevantnom Uredbom. Naime, Zakonom je propisano da će se učesniku na tržištu odrediti mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini do 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.
Zdrava konkurencija kao pretpostavka efikasne ekonomije
Važnost konkurencije na tržištu ogleda se u podsticanju učesnika da postanu efikasniji čime se direktno utiče na ekonomsko blagostanje i razvoj. Sama činjenica koliko je bitno kao učesnik na tržištu pratiti zakonodavne izmene i novosti u oblasti prava konkurencije ogleda se u bitnim karakteristikama tržišta, otvaranju i razvoju novih tržišta i napretku tehnologije. Na primer, u jednom od sledećih tekstova pozabavićemo se tematikom zaštite prava konkurencije u vremenima velikih tehnoloških dostignuća i povredi prava konkurencije korišćenjem algoritama, u skladu sa priručnikom Organizacije za ekonomsku saradnju za razvoj iz 2022 godine. Što se tiče samog programa usklađenosti poslovanja, postoje mnoge prednosti, a i veliki rizici u slučaju povrede propisa i neusklađenosti sa istima u skladu sa već navedenim informacijama.
Pre same diskusije o programu usklađenosti, zanimljivo bi bilo povući paralelu i istaknuti važnost konkurencije na tržištu na multidisciplinaran način. Jedan od zanimljivih pristupa je strategija plavog okeana koja se odnosi na, laički rečeno, strateški pristup u pronalaženju novih prostora na tržištu, koncentrisanje na sopstveni proizvod i potrošače istog umesto težnje da se pobedi konkurencija. Autori su iskoristili kao zanimljive metafore crveni okean ispunjen nemilosrdnom konkurencijom i zamkama u koje su se ulovili rukovodioci kompanija širom sveta te isplovljavanje u luke plavog okeana sa karakteristikama fer procesa, strateškog planiranja i poslovnog uspeha kompanije bez usputnog obaziranja na jačinu konkurencije, rivalitet na tržištu i povredu iste sa zanimljivim primerima iz prakse. Kao laici u sferi ekonomije nećemo se baviti pitanjima iz drugih oblasti, ali je zanimljivo istaknuti važnost zdrave konkurencije na tržištu. Što se tiče zakonodavne sfere zaštite konkurencije i internih dokumenata kompanije, svrha zakonodavnih okvira u Republici Srbiji, na evropskom i uopšte internacionalnom nivou je održavanje efikasne konkurencije i širenje korporativne svesti jer, prema rečima Komisije, radi se o javnom interesu ekonomije jedne zemlje.
Izrada programa usklađenosti poslovanja
Izrada programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije može se sažeti u nekoliko koraka. Svim fazama izrade prethodi tzv. nulti korak odnosno definisanje poslovnih ciljeva kompanije kao učesnika na tržištu, isticanje osnovnih vrednosti društva i ciljeva koje bi program trebao da ispuni. U prilog važnosti izrade individualnog programa usklađenosti poslovanja za određenog učesnika na tržištu umesto pukog zadovoljenja forme govori činjenica da se u smernicama mnogih inostranih komisija i međunarodnih organizacija može naći striktno odbacivanje ‘one-size-fits-all’ pristupa kao nepotpunog i pogrešnog.
Nakon nulte faze pristupamo prvom koraku odnosno sopstvenoj analizi rizika pravnog lica. Prilikom procene rizika potrebno je napraviti analizu same kompanije ističući veličinu, organizacionu formu, tip menadžmenta, korporativnu kulturu i ostalo. Nadalje, pristupa se analizi faktora kao što su aktivnost na tržištu, karakteristike konkurentskog okruženja na relevantnom tržištu i drugih specifičnih faktora koje dolaze u obzir u ovoj fazi izrade. Sledeći korak se sastoji u preuzimanju određenih i jasnih menadžerskih obaveza u vidu izričitog stava rukovodstva kompanije o poštovanju pravila konkurencije kao bitnog dela poslovne politike pravnog lica.
Nakon stvaranja teoretske podloge pristupamo obimnijim i aktivnijim fazama za samu kompaniju. Treći korak je naročito zanimljiv jer zahteva stvaranje organizacione strukture za izveštavanje o uočenim problemima u oblasti zaštite konkurencije odnosno imenovanje unutar same kompanije kontakt osobe odgovorne za program usklađenosti poslovanja (eng. compliance officer) ili tim osoba (eng. compliance team). Dakle, ovim korakom se uspostavlja jedna nova organizaciona jedinica unutar kompanije i definišu se njezine obaveze sa ciljem da se obezbedi brza reakcija u slučajevima povreda propisa i obuka zaposlenih. Nadalje, četvrti korak se odnosi na razradu internog mehanizma za saradnju sa Komisijom u toku mogućih ispitnih postupaka. Peti korak upućuje menadžement kompanije da uradi adekvatnu i efikasnu obuku zaposlenih koja bi trebala obezbediti ciljeve propisane Smernicama Komisije. Dakle, menadžement može odabrati metod obuke po slobodnom nahođenju, ali je bitno da zadovolji i obezbedi postizanje ciljeva navedenih od strane Komisije. Finalna faza se odnosi na monitoring sa evaluacijom rezultata programa i praćenje aktivnosti. Prema rečima same Komisije, uspeh programa usklađenosti poslovanja se meri njegovim rezultatima, odnosno stvaranjem poslovne kulture poštovanja propisa iz oblasti konkurencije u svakodnevnim aktivnostima zaposlenih i kompanije.
Zaključak
Navedene korake možemo sažeti u tri osnovna zahteva, odnosno identifikovanje rizika, donošenje mera za eliminisanje ili ublažavanje rizika te uvođenje internih procedura za rešavanje problema u poslovanju. Kada govorimo o samim povredama konkurencije u skladu sa relevantnim zakonodavstvom, možemo ukratko da istaknemo pojmove restriktivnih sporazuma, zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, ali i pojam kontrole koncentracije u skladu sa obavezom prijave. Zloupotrebom dominantnog položaja bavili smo se u jednom od pređašnjih tekstova.
Oblici povrede konkurencije, odnosno identifikovanje konkretnih rizika zahteva dobro poznavanje zakonodavnog okvira i prakse u oblasti pravne sfere zaštite konkurencije. Kako je navedeno već ranije u tekstu, program usklađivanja poslovanja treba da bude prilagođen potrebama i strukturi konkretne kompanije na koju se program odnosi.
Literatura:
Joe Murphy, One Size Fits All: A Flawed Approach to Company Compliance Programs (2021, Competition Policy International Inc.)
Komisija za zaštitu konkurencije – Republika Srbija, Model Programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije (2022, Beograd).
Komisija za zaštitu konkurencije – Republika Srbija, Smernice za izradu Programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije (2021, Beograd).
OECD, Priručnik za politiku zaštite prava konkurencije u digitalnom dobu (2022, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj).
Čen Kim & Rene Mobornj, Strategija plavog okeana (2021, Beograd – Finesa d.o.o.)
Zakon o zaštiti konkurencije (Sl. Glasnik RS br. 51/2009 i 95/2013).
