Od 2019. godine, Zakonom o privrednim društvima uveden je novi pravni institut koji omogućava društvima sa ograničenom odgovornošću da nagrađuju zaposlene i spoljne saradnike vlasničkim udelima po povlašćenim uslovima. Ovaj mehanizam, poznat kao rezervisani sopstveni udeo i finansijski instrument – pravo na sticanje udela, predstavlja domaći pandan vestingu, koji je široko rasprostranjen u američkoj praksi.
Kod nas se ovaj institut i dalje tretira kao relativno nov te u ovom momentu još ne postoji dovoljno prakse. Smatra se da će sa vremenom dobiti širu primenu u raznim industrijama, a posebno u IT sektoru.
Šta je Vesting?
Vesting je institut koji potiče iz američkog korporativnog prava, a koristi se kao deo ESOP-a (Employee Stock Ownership Plan) – plana vlasništva zaposlenih nad akcijama. U SAD-u je zakonski regulisan kroz ERISA zakon iz 1974. godine, kao i poreskim propisima. Postoje različiti modeli vestinga, poput cliff vestinga (npr. sticanje prava nakon godinu dana) i graded vestinga (postepeno sticanje prava tokom više godina).
Vesting je postao standardna praksa u tehnološkim startapima, naročito u Silicijumskoj dolini, tokom 1990-ih i 2000-ih godina. Startapi su, zbog ograničenih finansijskih resursa, nudili vlasnički udeo kao oblik motivacije i nagrade. Uveden je i koncept obrnutog vestinga, kojim se investitorima garantuje da osnivači neće napustiti firmu prerano. Vesting klauzule su postale takođe uobičajen deo investicionih ugovora.
Registracija rezervisanog sopstvenog udela kao prvi korak
Prvi korak je registracija rezervisanog sopstvenog udela pri Agenciji za privredne registre. Rezervisani sopstveni udeo regulisan je članom 159a Zakona o privrednim društvima te se definiše kao udeo koji privredno društvo besteretno stiče od člana društva u cilju dodele finansijskog instrumenta- pravo na sticanje udela.
Ovde je bitno naglasiti da procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u osnovnom kapitalu društva ne može biti veći od 40%. Dakle, ako želite da nagradite više lica odjednom, bilo zaposlenih bilo spoljnih saradnika na osnovu zaključenog ugovora, možete to da uradite dokle god ukupan iznos svih procenata nije veći od 40%. Zakon navodi da jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću može da ima rezervisani sopstveni udeo kao i da društvo može imati više rezervisanih sopstvenih udela, a uzimajući u obzir ograničenje da procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela ne može biti veći od 40%.
Imajte na umu da rezervisani sopstveni udeo ne daje nikakva prava te se ti udeli ne računaju u kvorum skupštne.
Nakon pripreme potrebne dokumentacije, zahtev se predaje Agenciji za privredne registre uz plaćanje odgovarajućih taksi radi registracije.
Finansijski instrument – pravo na sticanje udela
Nakon uspešne registracije rezervisanog sopstvenog udela, pristupa se postupku pred Centralnim registrom (Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti).
Naš Zakon definiše finansijski instrument- pravo na sticanje udela kao neprenosivi finansijski instrument koji izdaje društvo sa ograničenom odgovornošću, a koji saglasnom imaocu daje pravo na sticanje udela određenog dana (dan dospeća) po određenoj ceni. Na ovaj instrument se primenjuju i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala koji se odnose na Centralni registar te se ne smatra javnom ponudom u smislu predmetnog zakona.
Postupak i dokumentacija potrebna za sprovođenje upisa i ispisa ovog instrumenta vrši se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra
Potrebna dokumentacija propisana je Pravilima Poslovanja Centralnog registra, a obavezni elementi određenih dokumenata, kao što je na primer odluka o emisiji finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, propisani su Zakonom o privrednim društvima. Ovde je bitno paziti i na rokove jer se ova odluka dostavlja Centralnom registru u roku od 5 radnih dana od dana donošenja.
Na osnovu zahteva za registraciju emisije i predaje odgovarajuće dokumentacije te uplate takse, Centralni Registar dodeljuje jedinstvenu identifikaciju finansijskih instrumenata u skladu sa šifrarnikom te izdaje potvrdu o dodeli CFI koda i ISIN broja te vrši otvaranje emisionog računa, upis emisije na emisioni račun izdavaoca i dodeljuje finansijskim instrumentima jedinstveni skraćeni naziv – FISN kod. Svi finansijski instrumenti – pravo na sticanje udela izdati iz jedne emisije daju ista prava navedena u odluci o emisiji
Za daljnje informacije, preporučuje se konsultovati Korporativno & privredno pravo – Advokat Lucija Vranešević Grbić Beograd
Ispis finansijskog instrumenta
Finansijski instrument – pravo na sticanje udela, u skladu sa članom 159d Zakona o privrednim društvima, može se realizovati sticanjem udela ili poništiti. Ako se sticanje finansijskog instrumenta realizuje, dolazi do ispisa iz Centralnog registra; odnosno, imalac prava na sticanje udela treba da izvrši uplatu cene u roku navedenom u odluci o emisiji i time se smatra da je saglasan da stekne udeo.
Privredno društvo je dužno da u roku od 30 dana od dana isteka roka za plaćanje cene iz odluke o emisiji, za sve emisije izdate iz istog rezervisanog sopstvenog udela podnese Centralnom registru zahtev za ispis, bilo radi sticanja udela bilo radi poništenja.
Šta su posebni slučajevi dospelosti?
Već smo naveli da je u dokumentaciji koja se predaje Centralnom registru potrebno naznačiti dan dospeća. Zakon o privrednim društvima u članu 159e navodi neke posebne slučajeve dospelosti, odnosno situacije kada pravo na sticanje udela dospeva i pre izabranog dana dospeća. Ti posebni slučajevi dospelosti su likvidacija privrednog društva, statusna promena te promena pravne forme.
Ukoliko dođe do neke od ovih situacija, rok za plaćane cene koju imalac finansijskog instrumenta plaća društvu za sticanje udela iznosi 40 dana od dana nastupanja prevremenog roka dospeća. Kod likvidacije se taj rok računa od narednog dana od dana objavljivanja oglasa o otpočinjanju likvidacije, kod statusne promene od narednog dana od objavljivanja nacrta ugovora o statusnoj promeni odnosno od objavljivanja plana podele, a kod promene pravne forme od narednog dana od dana objavljivanja predloga odluke o promeni pravne forme.
Bitno je napomenuti da doo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije, odluku o statusnoj promeni i odluku o promeni pravne forme dok ne izvrši registraciju sticanja udela na osnovu finansijskog instrumenta ili registraciju smanjenja osnovnog kapitala usled poništaja neiskorišćenog rezervisanog sopstvenog udela.
Šta ako doo ne izvrši registraciju sticanja udela?
Ukoliko kompanija ne izvrši registraciju sticanja udela na osnovu finansijskog instrumenta u roku od 60 dana od dana isteka roka za isplatu, Zakon o privrednim društvima previđa članom 159ž pravo na sudsku zaštitu. Imalac prava na sticanje udela koji je izvršio plaćanje može u roku od 6 meseci podneti tužbu nadležnom sudu za utvrđivanje svojsta člana i procenta udela koji stiče ili podneti tužbu za određivanje naknade koju je kompanija dužna da mu isplati. Naknadu će sud odrediti prema tržišnoj vrednosti udela koju bi imalac finansijskog instrumenta imao pravo da stekne na dan dospeća.
Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već odražava lični stav autora.
