Da li nacionalni sportski savezi za sportske grane i oblasti sporta u Srbiji imaju obavezu da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti? 

Imaju obavezu što je i utvrđeno Mišljenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti br. 074-01-20/2023-10. 

Član 4 stav 1 tačka 25 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti određeno je da je organ vlasti – državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i javno preduzeće, ustanova, druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja. Član 2 stav 1 tačka 19 Pravilnika o nadležnim nacionalnim sportskim savezima za sportske grane i oblasti sporta u Republici Srbiji određuje koji su to nadležni nacionalni sportski savezi za sportske grane i oblasti sporta u Srbiji. 

Ukoliko se u konkretnom slučaju utvrdi da je određeno telo član Sportskog saveza Srbije i da na osnovu Zakona o sportu ima ovlašćenja da licima sa odgovarajućim uslovima izdaje dozvole za rad u sportskoj grani na koju se program odnosi kao i da u saradnji sa odgovarajućom akreditovanom visokoškolskom ustanovom izdaje, obnavlja i oduzima dozvolu za rad sportskim stručnjacima, smatra se da ima nadležnosti koje predstavljaju vršenje javnih ovlašćenja. 

Tako na primer, granski sportski savez ima status organa vlasti u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pa time i obavezu da postupi po članu 56 stavu 2 tački 1 istog zakona. U suprotnom čini prekršaj. 

Šta je knjiga članova udruženja, društava i saveza u sportu? 

U skladu sa Pravilnikom o knjizi članova udruženja, društava i saveza u oblasti sporta (Sl. Glasnik br. 8/2018), knjiga članova se sastoji od registratora sa većim brojem istovetnih evidencionih listova, izrađenih na beloj hartiji, preglednog lista članova sportskog udruženja i zbirke isprava. Svaki član sportskog udruženja ima svoj evidencioni list, a svaki evidencioni list ima svoj broj.  

Da li postoje posebni uslovi u pogledu broja životinja kod sportova koji uključuju životinje? 

U skladu sa članom 21 Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti (Sl. Glasnik RS 42/2017),smatra se da sportska organizacija ima potreban broj konja za obavljanje sportskih aktivnosti i pratećih sportskih delatnosti ako ima registrovana, kod nadležnog nacionalnog saveza, najmanje tri konja za jednu ili više sportskih disciplina. 

Kada sportska organizacija može uneti reč ‘klub’ u svoj naziv? 

U skladu sa članom 35 stavom 3 Zakona o sportu, sportska organizacija pri osnivanju ne može koristiti reč ‘klub’. Sportska organizacija može uneti reč ‘klub’ u svoj naziv ako kontinuirano učestvuje u sportskim takmičenjima u okviru nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza, a na osnovu potvrde tog saveza. Ispunjenost uslova utvrđuje rešenjem sportski inspektor u postupku inspekcijskog nadzora, a na ovo rešenje može se uložiti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. 

Sportska organizacija koja učestvuje u sportskim takmičenjima obavezno u nazivu ispred reči ‘klub’ sadrži naziv sportske grane ili discipline u kojoj se takmiči, a ako učestvuje u sportskim takmičenjima u više sportskih grana ili disciplina, u nazivu obavezno sadrži reči: ‘sportski klub. 

Koje su osnovne informacije u vezi sportske arbitraže? 

Član 53 Zakona o sportu reguliše termin sportske arbitraže. Članovi sportskog udruženja i sportsko udruženje mogu se sporazumeti da rešavanje spora o pravima kojima slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda – povere ad hoc sportskom arbitražnom sudu ili stalnom sportskom arbitražnom sudu pri Olimpijskom komitetu Srbije – za olimpijske sportove, stalnom sportskom arbitražnom sudu pri Sportskom savezu Srbije – za neolimpijske sportove i stalnom sportskom arbitražnom sudu pri Paraolimpijskom komitetu Srbije – za paraolimpijske sportove, a kada su u pitanju sporovi u vezi raskida, poništenja ili utvrđivanja ništavosti ili ispunjenja ugovora između sportiste, odnosno sportskog stručnjaka i sportske organizacije – i stalnom sportskom arbitražnom sudu pri nadležnom nacionalnom granskom sportskom savezu. 

Spor može biti predmet i međunarodne sportske arbitraže u slučajevima utvrđenim sportskim pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza. 

Opštim aktom sportskog udruženja ne može biti propisana obaveznost arbitraže, osim ukoliko drukčije nije propisano sportskim pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza. 

Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije mogu sporazumno obrazovati jedinstveni stalni sportski arbitražni sud za arbitražno rešavanje sporova u sportu. 

Ko bira upravu sportskog udruženja koje ima više od 20 članova? 

Sportsko udruženje sa više od 20 članova ima upravu izrabranu od strane skupštine udruženja, na način određen statutom.

Odlukom Ustavnog suda br. IUo-84 2022 potvrđeno je da predsedništvo kao izvršni organ sportskog udruženja sa više od 20 članova nije nadležno da bira upravu udruženja, koju bira skupština udruženja. 

Šta je ugovor o pružanju usluga fitnesa? 

Kako  se navodi u stručnoj literaturi, ugovor o pružanju usluga fitnesa naziva još i ugovor o treniranju, ugovor o fitnesu ili ugovor o članstvu u fitnes centru/objektu.  Radi se o neimenovanom ugovoru koji nadalje ima karakteristike dvostranog, komutativnog, naplatnog i neformalnog ugovora.  Najčešće se zaključuje između fitnes centra i korisnika usluga kojim fitnes centar omogućava korisniku da koristi sadržaje objekta koje služe vežbanju, a korisnik usluga se obavezuje na plaćanje mesečne naknade za korišćenje tih usluga. 

Šta su statusne promene u smislu Zakona o sportu? 

Član 78 Zakona o sportu navodi da su statusne promene sportskog udruženje pripajanje, spajanje, podela i odvajanje. Statusnom promenom sportsko udruženje prenosi celu svoju imovinu ili njen deo na jedno ili više postojećih ili novih sportskih udruženja, koja su njegovi opšti pravni sledbenici.

U istoj statusnoj promeni može da se kombinuje pripajanje, spajanje, podela i odvajanje.

Postoji i jedno ograničenje – sportska udruženja koja učestvuju u ligaškim sportskim takmičenjima mogu vršiti statusne promene ako se statusnom promenom ne utiče na regularnost takmičenja i uz prethodnu saglasnost nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza.

Ko može obavljati sportske delatnosti samo u obliku sportskog privrednog društva?

Kako navodi član 95 Zakona o sportu, pravna i fizička lica koja ne učestvuju u sportskim takmičenjima koja su u okviru nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza koji organizuje sportska takmičenja i kojima je pretežna delatnost pružanje usluga stručnog rada u sportu iz člana 27. stav 1. Zakona o sportu(škole fudbala, škole tenisa, kampovi, fitnes centri, drugi sportski centri i sl.), mogu obavljati sportske delatnosti samo u obliku privrednog društva, odnosno odgovarajućem obliku preduzetništva i ne mogu u nazivu tog privrednog društva, odnosno odgovarajućem obliku preduzetništva imati reč ‘klub’ ili reč ‘savez’ ili reči ‘sportski klub’. 

Ko može da se udruži u sportska društva? 

U skladu sa članom 96 Zakona o sportu, sportske organizacije mogu se, radi uređivanja i ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa, kao i zajedničkog nastupanja u oblasti sporta, udruživati u sportska društva. 

Sportsko društvo je nosilac prava na zajednički naziv i zajedničke simbole, ako statutom sportskog društva nije drukčije određeno. 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.