U januaru 2025. godine, Apelacioni sud u Parizu doneo je odluku u sporu između Bulgari i APM Monaco povodom navodne povrede autorskog prava. Bulgari je tvrdio da nova kolekcija nakita tuženog podseća na njihovu poznatu kolekciju Serpenti. Iako je sud odbio zahtev zbog povrede autorskog prava, utvrđeno je postojanje koncepta „parazitizma“ u sferi nelojalne konkurencije – tuženi je svesno iskorišćavao reputaciju i prepoznatljiv imidž tužioca na relevantnom tržištu. APM-u je naloženo da naknadi štetu i povuče nekoliko modela iz prodaje. 
 
Šest meseci ranije doneta je slična odluka u korist modne kuće Chanel u sporu protiv Jonak-a, povodom modela cipela koji je podsećao na Chanel-ov kultni dvobojni model. I u ovom slučaju Apelacioni sud u Parizu je zaključio da postoji tzv. parazitizam – tuženi je iskoristio popularnost i reputaciju Chanel-a bez sopstvenog kreativnog doprinosa. 
 
Termin parazitizam potiče iz francuskog prava i predstavlja poseban oblik nepoštene tržišne utakmice. On se javlja kada jedno lice iskorišćava reputaciju, ulaganje ili kreativni rad drugog lica, čak i kada nije utvrđena povreda autorskog prava ili drugog prava intelektualne svojine. Na taj način, parazitizam popunjava pravnu prazninu i omogućava zaštitu od nepoštenog postupanja na tržištu, koje ne mora nužno uključivati direktno kopiranje, ali dovodi do nepravednog sticanja koristi na račun drugog.  

U predmetu između Maisons du Monde i Auchan, sud je utvrdio da pravna kvalifikacija parazitizma zavisi od mogućnosti tužioca da dokaže postojanje ovih elemenata: 

• postojanje individualizovane ekonomske vrednosti koja proizlazi iz znanja, intelektualnog rada, reputacije i ulaganja, 

• inspiraciju ili evociranje te ekonomske vrednosti koje autoru parasitskog ponašanja donosi konkurentsku prednost, 

• neosnovanu i namernu inspiraciju ili evociranje u cilju sticanja koristi. 

Nelojalna konkurencija i parazitizam 

Ukoliko pogledamo inostranu sudsku praksu opet, evropske zemlje su parasitske poslovne prakse regulisale u okviru nacionalnih zakona i odredbi o nelojalnoj konkurenciji, što je dovodilo do neujednačene primene. Uvođenje Direktive o nepoštenim poslovnim praksama stvoren je jedinstveni okvir za regulisanje nelojalne konkurencije. 

Obmanjujuće komercijalno ponašanje koje dovodi potrošače u zabludu često se preklapa sa povredama intelektualne svojine. 

Parazitizam označava praksu u kojoj jedan učesnik na tržištu pokušava da iskoristi reputaciju, ugled ili percipirani kNelojalna konkurencija u Srbiji valitet proizvoda ili usluga konkurenta radi sopstvene koristi, bez ulaganja ili doprinosa koji bi takvu korist opravdali. Takvo ponašanje obično i podrazumeva imitaciju brendiranja, prezentacije ili tržišnog pozicioniranja kako bi se stekla nepoštena prednost na tržištu. 

U anglosaksonskom pravnom sistemu, ovakvo ponaše se reguliše kroz pravnu doktrinu pod nazivom passing-off, koja štiti učesnike na tržištu od imitacije koje nanosi štetu njihovom brendu ili reputaciji. Passing-off se tretira kao delikt i zahteva dokazivanje postojanje ugleda, obmane, nastale štete i uzročne veze.

Nelojalna konkurencija u Srbiji 

Članom 41. Zakona o trgovini regulisana je nepoštena tržišna utakmica kao radnja trgovca ili pružaoca usluge usmerena protiv drugog trgovca, pružaoca usluge, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojom se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta drugom trgovcu, odnosno pružaocu usluge (konkurentu), a naročito: 

1) iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu ili pružaocu usluge; 

2) iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi, pružaocu usluge ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca ili pružaoca usluga; 

3) prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe ili usluge; 

4) sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu; 

5) obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima ili pružaocima usluga, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente; 

6) neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, oznake poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca.

Tužba zbog nepoštene tržišne utakmice 

S obzirom da je nepoštena tržišna utakmica zabranjena, trgovac i pružalac usluge koji pretrpi štetu zbog nepoštene tržišne utakmice ima pravo na naknadu štete, materijalne kao i nematerijalne zbog povrede poslovnog ugleda. 

Tužbom zbog nepoštene tržišne utakmice (nelojalne konkurencije), može se zahtevati utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica, kao i naknada štete. 

Prilikom utvrđivanja postojanja nematerijalne štete i njene pravične naknade, sud će ceniti značaj, trajanje i intenzitet povrede, efekat povrede na poslovanje tužioca, značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada štete, kao i to da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvom svrhom. 

Propisan je poseban subjektivni i objektivni rok za ovu tužbu – tužba se može podneti u roku od 6 meseci od saznanja za štetu i štetnika, a najkasnije u roku od 3 godine od okončanja radnje. Postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice je hitan. 

Sud može takođe narediti da se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev, objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije”, na trošak štetnika. 

Više o nelojalnoj konkurenciji pročitajte u ovom članku: Kako da se zaštitite od nelojalne konkurencije? – Advokat Lucija Vranešević Grbić Beograd 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.