Fer plej

Učesnici na tržištu moraju da se pridržavaju zakona i dobrih poslovnih običaja. Tako nam kažu mnoga zakonska rešenja, a i logika- zdravo tržište ne postoji bez poštene tržišne utakmice. Nekad se privredni subjekti ponašaju na način koji ugrožava druge subjekte što predstavlja nepoštenu tržišnu utakmicu ili nelojalnu konkurenciju.  

Nelojalna konkurencija regulisana je zakonskim normama pa tako osnovnu odredbu nalazimo u našem Zakonu o trgovini. Na evropskom planu, još 2005 godine Evropska Unija je donela Smernice EU o nepoštenoj komercijalnoj praksi 2005/29/EC čime je izvršena harmonizacija prava u vezi sa nepoštenom tržišnom utakmicom. 

Nelojalna konkurencija prema Zakonu o trgovini 

Član 41 Zakona o trgovini definiše nepoštenu tržišnu utakmicu odnosno nelojalnu konkurenciju kao radnju trgovca ili pružaoca usluge usmerenu protiv tržišnog konkurenta kojim se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji te kojom se prouzrokuje ili se može prouzrokovati šteta. Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena.  

Ovaj član nadalje nabraja neke radnje karakteristične za nelojalnu konkurenciju kao to je, na primer, iznošenje neistinitih i uvredljivih tvrdnji o konkurentu, iznošenje podataka o konkurentu ili njegovoj robi ili usluzi koji su usmereni na narušavanje ugleda, sticanje, korišćenje i odavanje poslovne tajne bez saglasnosti imaoca, prodaja robe sa oznakama, podacima ili oblikom kojim se stvara zabuna kod potrošača kao i neovlašćenog isticanja oznake kvaliteta, oznake poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca davanje poklona veće vrednosti ili određenih pogodnosti privrednim subjektima kako bi se obezbedila davaocu prednost u odnosu na konkurente. 

Radnje nelojalne konkurencije imaju mnogo oblike i prepoznavanje istih zahteva stručno znanje.

Šta ako ste pretrpeli štetu zbog nelojalne konkurencije? 

Ako ste pretrpeli štetu zbog neke radnje nelojalne konkurencije imate pravo na naknadu štete. Dakle potrebno je podneti tužbu zbog nepoštene tržišne utakmice kojom se može zahtevati utvrđivanje radnje nelojalne konkurencije, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica te naknadu štete (materijalne ali i nematerijalne zbog povrede poslovnog ugleda). 

Bitno je da zapamtite da postoje dva roka vezana uz mogućnost podnošenja tužbe- šest meseci od saznanja za štetu i štetniku (subjektivni rok) i tri godine od okončanja radnje (objektivni rok). Ukoliko propustite rokove, nemate više mogućnost podnošenja tužbe zbog nelojalne konkurencije. 

Zakon o trgovini navodi da je postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice hitan. 

 Iz naše sudske prakse 

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 5288/22 rečeno je da se odgovornost za nepoštenu tržišnu utakmicu može utvrđivati samo u svakom konkretnom slučaju, uzimajući u obzir štetne radnje svakog od konkurenata na tržištu, što nam govori da je građanskopravna odgovornost individualna i ceni se zasebno u odnosu na svakog štetnika i preduzete radnje. Isti princip postoji nezavisno od činjenice da li ta pravna lica međusobno povezana statusom kontrolnog člana i kontrolisanih društava. U ovom predmetu tužilac nije naveo konkretne radnje preduzete neposredno od strane prvotuženog koje su se mogle kvalifikovati kao radnje nepoštene tržišne utakmice prema Zakonu o trgovini.  

Rešenjem Privrednog apelacionog suda, Pž. 3533/20 utvrđeno je da je subjektivni rok za podnošenje tužbe počeo da teče od dana kada je tužilac podneo predlog Zavodu za intelektualnu svojinu, radi oglašavanja ništavim žiga konkurenta jer je tada znao za štetnika štetu, a ne od dana kada je primio obaveštenje da je njegova prijava o registraciji žiga odbijena. 

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 2731/20 rečeno je da uslov za utvrđenje postojanja nelojalne konkurencije u vidu postojanja štete koja se nanosi ili može biti naneta mora biti dokazan čak i kada nije moguće dokazati visinu štete. Drugi uslov za postojanje nepoštene tržišne utakmice je da se radnjom nanosi ili može naneti šteta konkurentu što je potrebno da bi tužbeni zahtev bio osnovan. 

Za kraj ćemo navesti još jednu zanimljivu presudu Višeg trgovinskog suda Pž. 9422/04 kojom je utvrđeno da nema dela nelojalne konkurencije u slučaju specijalizovanih časopisa koji ne predstavljaju dnevne novine i upućeni su istom ali specijalizovanom krugu korisnika koji su u stanju da se bez zabune opredele za željeni časopis bez obzira šta svaki od njih ima istu naglašenu reč kao robni znak razlikovanja. Iako je tuženi u prvom broju svog časopisa dao izjavu koja je nelojalna i netačna prema tužiocu i korisnicima časopisa kojima se oslonio na ugled i tradiciju časopisa tužioca, sud je utvrdio da posledice takve izjave nisu bile toliko drastične da se tuženom trajno zabrani izdavanje časopisa pod predmetnim nazivom. S obzirom da tuženi nije preuzimao sadržaj iz časopisa tužioca, sud je naveo da je stvar korisnika i tržišta koji će časopis imati bolji plasman i da se radi o konkurenciji koja ne izaziva zabunu među korisnicima.  

Povreda poslovne tajne kao oblik nelojalne konkurencije 

Kada smo navodili šta piše u članu 41 Zakona o trgovini, rekli smo da je odavanje poslovne tajne jedan od oblika nelojalne konkurencije.  

Nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne regulisano je i Zakonom o poslovnoj tajni. Pribavljanje poslovne tajne bez saglasnosti držaoca poslovne tajne je nezakonito ako je urađeno na jedan od dva načina propisanim ovim Zakonom. Nadalje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne je nezakonito ako ga bez saglasnosti držaoca poslovne tajne vrši lice koje je poslovnu tajnu pribavilo nezakonito, prekršilo sporazum o poverljivosti ili ugovornu odnosno drugu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne. 

Naše zakonodavstvo predviđa dužnost čuvanje poslovne tajne i Zakonom o privrednim društvima koji navodi da tu dužnost imaju lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu. To su, na primer, članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili kontrolni član društva, direktori, članovi nadzornog odbora, prokuristi i tako dalje. 

Imajte u vidu da postoje zakoniti načini na koji može da se pribavi poslovna tajna koje takođe navodi Zakon o poslovnoj tajni. 

Šta se radi ukoliko je nezakonito došlo do povrede poslovne tajne? 

Ukoliko je došlo do povrede poslovne tajne, držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati utvrđivanje povrede, prestanak povrede odnosno zabranu korišćenja/otkrivanja poslovne tajne, zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, uništenje u celini ili delimično dokumenata, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu kao i određivanje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda. 

Protiv lica čije neovlašćeno preduzimanje određene radnje predstavlja neposrednu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu, držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati prestanak preduzimanja te radnje i zabranu nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne. 

Ova tužba može da se podnese u roku od godinu dana od dana kada je tužilac saznao za povredu i lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu (subjektivni rok), a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili dana poslednje učinjene povrede (objektivni rok). Postupak o ovoj tužbi je hitan. 

Protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu držalac poslovne tajne ili sticalac licence mogu tužbom zahtevati naknadu štete prema opštim pravilima o naknadi štete i u skladu sa Zakonom o poslovnoj tajni. Sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja kao što su, na primer, negativne ekonomske posledice. Ova lica imaju pravo i na naknadu nematerijalne štete. 

Još par informacija… 

Mnogi privredni subjekti se nađu u situacijama kada radnje njihovih konkurenata na relevantnom tržištu prestaju da budu fer. Osim štete koja se nanosi konkurentima, nefer poslovanje utiče i na potrošače i tržište u celini. 

Najčešći primeri nepoštene tržišne utakmice jesu povreda tuđe intelektualne svojine (na primer, žig) jer tržišni učesnici koji ne posluju etički žele da ostvare profit i dobiju poverenje potrošača na račun tuđeg ugleda, inovativnih rešenja i popularnosti. 

Takođe, nelojalna konkurencija se javlja i prilikom registrovanja poslovnog imena privrednog društva, što je jedan od bitnih koraka u osnivanju kompanije. Iako je registrovanje poslovnog imena podvrgnuto zakonskim pravilima i praksi Agencije za privredne registre (mora da se razlikuje od već postojećih poslovnih imena po više kriterijumima), može da se desi registracija poslovnog imena koje je slično tuđem poslovnom imenu sa neetičkom namerom. 

Kako smo već dva puta naglasili, nelojalna konkurencija ima mnogo oblika pa je preporučljivo angažovati advokata za pravnu zaštitu firme od nepoštene tržišne utakmice  kao i zaštitu intelektualne svojine i savetovanje prilikom osnivanje privrednog društva i odabira poslovnog imena.  

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.