Članovi privrednog društva imaju pravo na pristup aktima i dokumentima društva, a taj postupak je regulisan odredbama Zakona o privrednim društvima.

Član društva podnosi pisani zahtev društvu sa obaveznim elementima zahteva (čl. 81 st. 2), a ako društvo ne postupi u skladu sa tim zahtevom u roku od 8 dana od prijema, član ima na raspolaganju rok od 30 dana da traži od nadležnog suda u vanparničnom postupku da naloži društvu postupanje po zahtevu (čl. 81 st. 4). Ipak, društvo ima pravo da uskrati pristup iz razloga propisanih zakonom za svaku pojedinu pravnu formu društva; član koji ostvari pristup aktima ili dokumentima društva mora da ih koristi isključivo u svrhe navedene u zahtevu (čl. 82 st. 1).

Na primer, u skladu sa članom 241, direktor je u obavezi da dokumente i akta iz člana 240, finansijske izveštaje i druga dokumenta vezana uz poslovanje društva ili za ostvarivanje članova društva stavi na raspolaganje svakom članu (kao i ranijem članu za period u kojem je bio član), na njegov pisani zahtev, radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku, kao i da po članu 242 omogući informisanje člana društva o svim relevantnim činjenicama. Ukoliko ne postupi po zahtevu iz člana 241, član ima pravo da traži pravnu zaštitu od suda u vanparničnom postupku u roku od 5 radnih dana od prijema zahteva (član 244). U slučajevima određenim članom 243, direktor ima pravo da uskrati pravo iz člana 241 i 242.

Po rešenju Privrednog apelacionog suda Pž 380/2016 od 24. avgusta 2016. god. osnov zbog kojeg bi direktor mogao da uskrati pravo na informisanje predstavlja pravni standard koji se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju te direktor nema mogućnost da ceni celishodnost pristupa. Tako je i za akcionarsko društvo posebno regulisano članovima 465-467 ZPD.

Znači osnovna obaveza definisana je članovima 81 i 82 Zakona o privrednim društvima, a dodatne obaveze i razjašnjenja nalazimo kod odredbi vezano uz formu privrednog društva.

Svrha pristupa aktima i dokumentima

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev 1678/2022 od 12.04.2023. godine, naglašeno je da pravo na pristup aktima i dokumentima društva mora da ima odgovarajuću svrhu za člana društva i ne odnosi se na sve akte i dokumenta, odnosno da određena svrha za koju su predlagači podneli zahtev opravdava obavezu predlagača da konkretna akta stavi na uvid.

U vezi sa tim, utvrđeno je da društvo nije dužno da stavi na raspolaganje članu društva, prema članovima 240-244 ZPD, dokumenta vezana uz putne troškove i izvode platnog prometa, jer se radi o pojedinačnim knjigovodstvenim dokumentima u kojima se evidentiraju pojedinačni troškovi nastali tokom poslovanja, a o ukupnim troškovima poslovanja, svaki član privrednog društva se može informisati uvidom finansijske izveštaje u kojima su zbirno i analitički predstavljeni svi troškovi koji su opterećivali poslovnu godinu (Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda od 12.11.2013. i 14.11.2013.).

Posledice nepristupanja uvidu

Što se tiče posledica nepristupanja dokumentima društva nakon pokretanja vanparničnog postupka, po rešenju Privrednog apelacionog suda 2 Pvž 334/2022 od 3. novembra 2022. god., utvrđeno je da u slučaju nepristupanja člana u zakazano vreme radi ostvarenja prava na pristup aktima I dokumetima (bez opravdanih razloga) nužno dovodi do odbijanja predloga jer je društvo postupilo u skladu sa pisanim zahtevom.

Koliko treba da bude preciziran zahtev?

Rešenjem Privrednog apelacionog suda 1 Pvž 14/2022 od 19. januara 2023, zahtev koji se odnosi na dostavljanje svih drugih korisnih i relevatnih informacija i dokumentacije o trenutnom i planiranom finansijskom stanju je neodređen i neodrediv, kao i da dokument pod nazivom ‘poslovni plan’ kao takav nije definisan ni jednim materijalnim propisom niti obuhvaćen odredbom člana 240 pa protivnih predlagača nema obavezu da takav dokument čuva.

Izuzetak nalazimo u čl. 465 st. 3 – u slučaju pokrenutog spora po tužbi akcionara (ranijeg akcionara), odbor direktora/izvršni odbor dužan je da akte iz člana 464 stavi na raspolaganje akcionaru na pisani zahtev, ali izuzetno od odredaba čl. 81 st. 2 t. 2, u pisanom zahtevu ne moraju biti tačno precizirani bitni podaci o aktima i dokumentima u vezi sa predmetom spora, već je dovoljno da budu odredivi.

Da li članovi doo imaju pravo uvida u podatke koji se smatraju poslovnom tajnom?

Ako podaci koji se smatraju poslovnom tajnom nisu dostupni članovima društva, onda član nema pravo uvida u dokumentaciju koja sadrži takve podatke. Ali, neki od podataka koji se smatraju poslovnom tajnom ne mogu biti tajna za članove društva te je osnovna svrha zaštite poslovne tajne određena kao zaštita od nelojalne konkurencije, pa takve informacije mogu biti dostupne članovima društva ako ne postoji mogućnost nelojalne konkurencije. Tako članovima ne mogu biti dostupni ni podaci koji se smatraju podacima o ličnosti u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti osim ako su ti podaci bitni za ostvarivanje prava samog člana društva (Z. Stefanović, Komentar Zakona o privrednim društvima: Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, 2022, Sl. Glasnik, str. 534-535).

Koja su ograničenja kod akcionarskog društva?

Članom 464 određeno je koja dokumenta akcionarsko društvo mora da čuva. Izmenama Zakona o privrednim društvima (Sl. Glasnik br. 99/11), određeno je da akcionari imaju pravo uvida u godišnje izveštaje o poslovanju društva, konsolidovane godišnje izveštaje kao i finansijske izveštaje društva, ali da više nemaju pravo uvida u zapisnike sa sednica odbora direktora odnosno izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno (Rešenje Privrednog apelacionog suda Pvž. 1051/2012 od 10.01.2013).

Tačnije, prema članu 465 st. 1, odbor direktora, odnosno izvršni odbor, dužan je da akte i dokumenta iz člana 464 st. 1 t. 1-5 i t. 9, kao i finansijske izveštaje stavi na raspolaganje svakom akcionaru i ranijem akcionaru (za period u kojem je bio akcionar), na njegov pisani zahtev radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku, a u skladu sa članom 81. Ta dokumenta se odnose na osnivački akt, rešenje o registraciji privrednog društva, statut (plus izmene i dopune), opšte akte društva, zapisnike sa sednice skupštine i odluke kao i godišnje izveštaje o poslovanju društva.

Sada se vraćamo na pomenuti izuzetak u vezi odredivosti dokumenata, ali videće i u vezi sa dostupnom dokumentacijom. Član 465 st. 3 navodi da u slučaju pokrenutog spora po tužbi akcionara ili ranijeg akcionara, odbor direktora odnosno izvršni odbor, dužan je da akte iz člana 464 st. 1 t. 1-10 i t. 12-13 stavi na raspolaganje akcionaru (ranijem akcionaru) radi vršenja uvida i kopiranja te da izuzetno od člana 81. st. 2. t. 2, bitni podaci o aktima i dokumentima u vezi sa predmetom spora ne moraju biti precizirani već samo odredivi. Sada ovde imamo i dodatnu dokumentaciju za vršenje uvida – akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog oblika društva, dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva, zapisnike sa sednice odbora direktora odnosno izvršnog i nadzornog odbora, izveštaje odbora direktora/izvršnog i nadzornog odbora, ugovore koji su direktori ili članovi nadzornog odbora ( ili sa njima povezana lica) zaključila sa kompanijom te celokupna dokumentacija u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla odnosno preduzimanja pravne radnje sa ličnim interesom.

Ovde imamo još jedno posebno ograničenje – član 467 navodi da lice koje ostvari pristup aktima i dokumentima društva u skladu sa članom 465 i 466, ne može da ih objavi na način kojim bi nanelo štetu društvu i njegovom ugledu.

Napomena: Ovaj tekst izražava isključivo lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.