Autor: Advokat Aleksandar Popović

Kada se povede diskusija o tome kako je pravo „živa stvar“, jedna od prvih tema bude izmena i dopuna zakonskih rešenja. Skori primer izmena i dopuna Zakona o faktoringu je pravi primer na koji način pravni sistem prepoznaje potrebu za dodatnim definisanjem i proširivanjem pojmova radi adekvatnije praktične primene, kao i drugi niz novina kojima se poboljšava primena ovog instituta.

U prethodnom tekstu, dat je osvrt na pojam faktoringa, učesnike u ovom odnosu, kao i osnovne funkcije ovog savremenog pravnog instituta. U nastavku ovog članka, osvrnućemo se na novine koje donosi izmena i dopuna Zakona o faktoringu, kao i o njihovom značaju i predviđenim efektima.

Definicija faktoringa

Nove zakonske odredbe predviđaju širi krug lica koja imaju pravo da budu ustupioci potraživanja. Umesto dosadašnjeg rešenja da su kao ustupioci bili predviđeni banka, privredno društvo ili preduzetnik sa sedištem u Republici Srbiji, sada se u toj poziciji mogu naći i zadruga, registrovano poljoprivredno gazdinstvo, poslovno udruženje, ustanova i druga pravna lica koja delatnost obavljaju radi sticanja dobiti, sa sedištem u Republici Srbiji, ali i ista ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa domicilnim propisima.

Ovom izmenom postiže se širenje kruga lica koja mogu da koriste uslugu faktoringa, pa samim tim, pored toga što lica kojima je omogućeno ustupanje potraživanja dobijaju još jednu finansijsku mogućnost koja može doprineti likvidnosti njihovog poslovanja, popularizuje se sam posao faktoringa.

Promena nadležnosti i institucije nadzora

Ministarstvo finansija, koje je do početka primene novih zakonskih rešenja bilo nadležno za poslove nadzora nad poslovanjem društava za faktoring, svoje nadležnosti prenosi na Komisiju za hartije od vrednosti. Novina je i da je Komisiji dodeljena nadležnost za izdavanje, prestanak i oduzimanje odobrenja za obavljanje posla faktoringa. Ova izmena je direktna posledica sugestije Svetske banke, sa obrazloženjem da nadzorni organ mora da poseduje pun opseg ovlašćenja.

Međutim, primena ovih odredaba je odložena za 13. jun 2026. godine, budući da se tada navršava 6 meseci od dana stupanja na snagu zakona, a što je rok koji je ostavljen za preuzimanje nadležnosti od strane Komisije.

Sredstva obezbeđenja

Zakonom je omogućen prelaz sporednih prava i sredstava obezbeđenja na faktora, te je predviđeno da za prenos sporednih prava i sredstava nije potrebno zaključivati novi ugovor, osim kada odredbe nekog drugog zakona to nalažu. Novo zakonsko rešenje predviđa dužnost faktora da potraživanje vrati ustupiocu sa svim pratećim sredstvima obezbeđenja iz osnovnog posla nakon ostvarenog regresa faktora prema ustupiocu.

Novina je i da se faktor i ustupilac mogu saglasiti da solemnizovan ugovor o faktoringu, koji je snabdeven klauzulom izvršnosti, stekne snagu izvršne isprave. To znači da se u praksi, na osnovu solemnizovanog ugovora koji ima klauzulu izvršnosti, može direktno pokrenuti postupak izvršenja.

Iako Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije ugovor o faktoringu predvideo na listi pobrojanih isprava koje se smatraju izvršnim (za razliku od ugovora o hipoteci i založne izjave), ipak je i ovo rešenje koje donose izmene Zakona o faktoringu kompatibilno sa postojećim zakonom koji reguliše izvršni postupak, budući da može da se podvede pod blanketnu normu koja je predviđena odredbom iz poslednje tačke čl. 41 st.1 ZIO.

Centralna evidencija faktoringa

Uvođenje centralne evidencije faktoringa donosi višestruke benefite u pogledu transparentnosti: pored toga što će nadzor nad poslovima faktoringa biti olakšan, sprečava se mogućnost da isto potraživanje bude više puta ustupljeno. Ova izmena će se sprovoditi na taj način što će sve elektronske fakture koje su izdate u poslu faktoringa i koje su registrovane u sistemu elektronskih faktura biti evidentirane u jedinstvenoj bazi podataka, koja će biti centralizovana i ažurna.

Ažurnost će biti primenjivana na taj način što će ova baza podataka biti interoperabilna sa postojećim SEFom. Neće biti od značaja da li se fakture odnose na poslove pravog ili obrnutog faktoringa. Početak primene centralne evidencije faktoringa i obaveza unosa podataka je predviđen po proteku 18 meseci od stupanja na snagu izmena zakona.

Zaključak

Stiče se utisak da ove izmene donose napredak u pogledu pravne sigurnosti, kao i da su sve navedene izmene na liniji kojom se ovaj savremeni pravni institut modernizuje i usklađuje sa potrebama u praksi. Širenje kruga ustupilaca čini faktoring dostupnijim, centralna evidencija staje na put eventualnim zloupotrebama, dok izvršnost ugovora jača poziciju faktora. Prelazak nadzora sa Ministarstvo na Komisiju za hartije od vrednosti jača regulatornu disciplinu, ali i ukazuje na potrebu za prilagođavanjem zakonskih rešenja tržištu. Striktna i dosledna primena ovih zakonskih odredaba bi značila siguran iskorak u bolji i savremeniji pravni ambijent.

Napomena: Ovaj tekst odražava lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.