Šta je restriktivni sporazum? 

Naš Zakon o zaštiti konkurencije definiše restriktivne sporazume kao sporazume između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.

Nadalje, navodi se da restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, dogovori (izričiti ili prećutni), usaglašene prakse ili odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu. Bez obzira u kojem obliku dolaze, bitno je da se njima ostvaruje jedna od ovih radnji:

• neposredno ili posredno utvrđivanje kupovne ili prodajne cene ili drugih uslova trgovine;
• ograničavanje i kontrolisanje proizvodnje, tržišta, tehničkog razvoja ili investicije;
• primena nejednakih uslova poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
• uslovljavanje zaključivanja ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;
• deljenje tržišta ili izvori nabavki.

Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu Zakonom o zaštiti konkurencije.

Na primer, presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 319/2017 utvrđeno je da je dogovor dva privredna društva u pogledu pojedinačnog učešća u postupku javne nabavke predstavlja sporazum koji ima za cilj i posledicu značajno ograničavanje i narušavanje konkurencije u predmetnoj javnoj nabavci, a što se smatra zabranjenim restriktivnim sporazumom.

Povreda konkurencije obuhvata akte ili radnje učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije.

Krivičnopravna zaštita 

Zaključenje restriktivnog sporazuma podleže i krivičnopravnoj odgovornosti. Naime, član 229 Krivičnog zakonika propisuje kaznu zatvora od 6 meseci do pet godina i novčanu kaznu za lice koje u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta. Isti član propisuje i uslov oslobođenja od kazne – ako navedeno lice ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze utvrđenom merom zaštite konkurencije.

Koji su uslovi za izuzimanje od zabrane? 

Restriktivni sporazumi mogu da budu izuzeti od zabrane. Kao primer možemo da navedemo rešenje Komisije za zaštitu konkurencije br. 4/0-02-21/2024-5 iz marta 2024 godine, kojim je od zabrane uslovno izuzet restriktivni sporazum – komercijalni ugovor sa aneksom 18 od 06.09.2022 i nacrtom aneksa 19 ugovornih strana Novo Nordisk Pharma doo Beograd i Phoenix Pharma doo Beograd na određeni period. Između ostalog, Komisija je navode podnosilaca zahteva da se uspostavljanjem ekskluzivne distribucije ne stvaraju negativne posledice po tehnički i ekonomski napredak ocenila kao prihvatljive i dovoljne, imajući u vidu specifičnost proizvoda i predmetnog tržišta. Komisija je takođe prihvatila dopunjene navode da je prevashodna korist za potrošače u ovom slučaju sigurnost snabdevanja.

U skladu sa članom 11 Zakona o zaštiti konkurencije, restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma (to jest, da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu).

Za bolje razumevanje uslova i postupka, Komisija za zaštitu konkurencije je objavila Uputstvo u vezi sa podnošenjem zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane od 11.02.2016. godine.

Šta sledi ukoliko se ne postupi u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije?

Shodno članu 68 stavu 1 tački 2 Zakona o zaštiti konkurencije, učesniku na tržištu koji zaključi ili izvrši restriktivni sporazum u smislu člana 10, odnosno restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane, rešenjem kojim se utvrđuje postojanje povrede konkurencije, odrediće se mera zaštite konkurencije, u obliku obaveza plaćanja novčanog iznosa, u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije i obračunatog u skladu sa članom 7 zakona.

Prema navedenom uputstvu Komisije, učesnici na tržištu bi se trebali suzdržati od primene odnosno sprovođenja restriktivnih sporazuma za koje žele da podnesu zahtev za pojedinačno izuzeće, sve do donošenja rešenja Komisije. Preporučljivo je pritom i ugovaranje odložnog uslova.

Šta je pojedinačno izuzeće od zabrane? 

Pojedinačno izuzeće od zabrane odnosi se na postupak koji započinje na zahtev učesnika u restriktivnom sporazuma. Komisija za zaštitu konkurencije donosi rešenje o izuzeću restriktivnog sporazuma na period koji ne može biti duži od 8 godina; naravno, ukoliko se utvrdi da su ispunjeni uslovi.

Šta je izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma? 

Izuzeće od zabrane restriktivnog sporazuma može da se odnosi na određene kategorije sporazuma uz ispunjenost osnovnih uslova propisanih zakonom kao i posebnih uslova koji se odnose na vrstu i sadržinu sporazuma te dužinu trajanja. U ovom slučaju, restriktivni sporazumi koji ispunjavaju propisane uslove ne podnose se Komisiji radi izuzeća.

Šta su sporazumi manjeg značaja? 

Sporazumi manjeg značaja su dozvoljeni, osim ako je cilj horizontalnog sporazuma određivanje cena ili ograničavanje proizvodnje ili prodaje, odnosno podela tržišta snabdevanja kao i ako je cilj vertikalnog sporazuma određivanje cene ili podela tržišta.

Zakon o zaštiti konkurencije definiše sporazume manjeg značaja kao sporazume između učesnika na tržištu čiji ukupni tržišni udeo na relevantnom tržištu u Republici Srbiji nije veći od:

• 10% tržišnog udela, ukoliko se radi o horizontalnom sporazumu (učesnici posluju na istom nivou lanca proizvodnje i prometa);
• 15% tržišnog udela, ukoliko se radi o vertikalnom sporazumu (učesnici na tržištu posluju na različitom nivou lanca proizvodnje i prometa);
• 10% tržišnog udela, ukoliko sporazuma ima karakteristike i horizontalnih i vertikalnih sporazuma ili je teško odrediti da li je sporazum horizontalan ili vertikalan;
• 30% tržišnog udela, ukoliko se radi o sporazumima sa sličnim uticajem na tržište zaključenim između različitih učesnika i ako pojedinačni tržišni udeo svakog od njih ne prelazi 5% na svakom pojedinačnomk tržištu na kojem se ispoljavaju efekti sporazuma.

Napomena: Ovaj tekst odražava lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.