O ogranku i predstavništvu stranih privrednih društava smo pisali već ranije u ovom članku: Specifičnosti osnivanja i poslovanja predstavništva i ogranka stranog privrednog društva u Republici Srbiji.  

Sada, kroz par pitanja, predstavljamo pregled aktuelne sudske prakse u odnosu na ogranak. 

Da li ogranak može biti osuđen za privredni prestup? 

Članom 567. Zakona o privrednim društvima određeno je da je ogranak privrednog društva izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja svoju delatnost. Ono nema svojstvo pravnog lica već u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka. 

Ako ogranak nema svojstvo pravnog lica, da li može biti osuđeno za privredni prestup?  Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pkž 178/23 od 21.02.2024. godine utvrđeno je da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 438. stava 3. Zakonika o krivičnom postupku jer je sud u toku glavnog pretresa nepravilno primenio odredbu Zakonika koje se odnose na svojstvo stranke. Pobijana presuda je glasila na ogranak privrednog društva, a ogranak nema svojstvo pravnog lica nego istupa u ime i za račun privrednog društva. Da bi se vodio postupak, potrebno je da optužni predlog bude pravilno uređen u smislu ispravnog utvrđenja okrivljenog pravnog lica. 

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pkž 286/19 od 06.08.2020. godine, utvrđeno je da ogranak nema svojstvo pravnog lica i da ne može imati status okrivljenog pravnog lica u privredno-kaznenom postupku. Podaci o ogranku mogu biti od značaja u pogledu konkretizacije mesta izvršenja, vremena izvršenja i ostalih elemenata činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i eventualnog određivanja lica koje je odgovorno za izvršenje privrednog prestupa.  

Da li ogranak stranog pravnog lica ima stranačku sposobnost? 

Na ovo pitanje odgovoreno je Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 765/21 od 10.06.2021. godine. Kako ogranak stranog pravnog lica nema svojstvo pravnog lica, pa u slučaju da je tužbom označen tuženi ogranak, sud mora prethodno da odluči o statusu tuženog, odnosno da li se ogranku pravnog lica priznaje svojstvo stranke na način kako to propisuje član 74. stav 4. Zakona o parničnom postupku. 

Iako iz zakonskih odredbi proizlazi da ogranak stranog privrednog društva nema svojstvo pravnog lica, odredbom člana 74. stava 4. Zakona o parničnom postupku propisana je mogućnost parničnog suda da rešenjem, koje ima dejstvo u određenoj parnici, prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koji nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti, a posebno ako raspolažu imovinom na kojoj se može provesti izvršenje. 

Da li se može otvoriti stečaj nad ogrankom stranog pravnog lica? 

Kako je navedeno Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž 111/21 od 15.08.2021. godine, ogranak pravnog lica nema svojstvo pravnog lica, pa ni stranog pravnog lica– dakle postupak stečaja se ne može otvoriti nad ogrankom stranog pravnog lica. Privredni apelacioni sud je utvrdio da je prvostepeni sud pravilno konstatovao da odredbe Zakona o stečaju, koje se odnose na međunarodni stečaj, u slučaju kada se radi o sporednom stečajnom postupku, predviđaju da se prvo podnosi predlog za priznanje stranog postupka; odnosno, podrazumeva se da je prvo pokrenut postupak stečaja nad matičnim društvom u inostranstvu, a nakon priznanja glavnog inostranog postupka, može se sprovesti postupak u kome bi se unovčila imovina dužnika na teritoriji Republike Srbije.

Da li se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti primenjuje na obradu podataka o ličnosti koja se vrši na teritoriji Republike Srbije od strane ogranka ili predstavništva rukovaoca ili obrađivača koji nema sedište na teritoriji Republike Srbije, a nisu ispunjeni uslovi za primenu čl. 3. st. 4. Zakona?

Kada strano pravno lice, u okviru aktivnosti i delatnosti koje obavlja njegov ogranak ili predstavništvo u Republici Srbiji, vrši obradu podataka o ličnosti, na tu obradu se primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovo rešenje je navedeno u Publikaciji br. 6:- Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi i mišljenja Poverenika br. 071-01-982/2021-03. 

Iako ni ogranak ni predstavništvo nemaju svojstvo rukovaoca niti obrađivača podataka o ličnosti, već to svojstvo pripada pravnom licu čiji je izdvojeni organizacioni deo taj ogranak ili predstavništvo, to ne znači da se ne primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Kako je navedeno Publikacijom Poverenika, da bi se obezbedilo ostvarivanje prava na zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, pojam sedišta, upotrebljen u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, potrebno je tumačiti u kontekstu Uredbe (EU) 2016/679 Evropskog parlamenta i Saveta od 27.aprila 2016 godine o zaštiti fizičkih lica u odnosu na obrade podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka i o stavljanju Direktive 95/46/EZ van snage. Kako je navedeno tačkom 22 preambule ove Uredbe, sedište predstavlja svako efikasno i stvarno obavljanje delatnosti kroz stabilne aranžmane, pri čemu pravni oblik takvih aranžmana nije odlučujući faktor. Isti zaključak naveden je i smernicama Evropskog odbora za zaštitu podataka o ličnosti broj 3/2018 o teritorijalnoj primeni Uredbe.
.
Dakle, ako strano pravno lice, u okviru aktivnosti i delatnosti koje obavlja njegov ogranak ili predstavništvo u Republici Srbiji, vrši obradu podataka o ličnosti, primenjuje se naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovo je dodatno pomenuto članom 95. st. 5 i 7 gde je propisano da će se za prekršaj iz stava 1 i 2 istog člana, kazniti i odgovorno lice u predstavništvu ili poslovnoj jedinici stranog pravnog lica.

Ukoliko je stranka u postupku inostrano privredno društvo koje ima ogranak u Srbiji, da li dostava pismena vrši na adresu ogranka ili na adresu sedišta inostranog privrednog lica? 

Odgovor na ovo pitanje možemo naći u Odgovorima i pitanjima Privrednih sudova utvrđenih na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda održanoj 19. i 20. novembra 2019. Godine i na sednici Odeljenja za privredne prestupe održanoj 20. novembra 2019. godine. 

Iako je članom 133. stavom 3. Zakona o parničnom postupku propisano da se dostavljanje pravnim licima sa sedištem u inostranstvu, a predstavništvo u Srbiji, može izvršiti njihovom predstavništvu, ova odredba se tumači na način da se dostavljanje privrednim društvima koja imaju sedište u inostranstvu, a ogranak u Srbiji, može izvršiti njihovom ogranku. Ogranak nema svojstvo pravnog lica te u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva; zastupnik ogranka, registrovan u skladu sa zakonom o registracijom, smatra se zastupnikom celog privrednog društva.

Da li je sud Republike Srbije nadležan u sporu između dva strana pravna lica ako tuženi na teritoriji Srbije ima registrovan ogranak i radi se o sporu za obaveze koje su nastale u Srbiji? 

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 1845/19 potvrđena je nadležnost suda Republike Srbije u navedenom predmetu, u skladu sa članom 55 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. U konkretnom slučaju radilo se o sporu za obaveze koje su nastale u Srbiji, a tuženi je na teritoriji Srbije imao registrovan ogranak koji je i stvorio predmet obaveze. 

Rešenjem Privrednog apelacionog suda navedeno je da za zasnivanje nadležnosti suda Republike Srbije, u skladu sa članom 55 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, nije uslov da je tužilac rezident odnosno domaće pravno lice. Ogranak predstavlja jači stepen komercijalnog prisustva u odnosu na predstavništvo, te ciljnim tumačenjem člana 55 prvostepeni sud pravilno zaključio da je neosnovan prigovor u pogledu postojanja nadležnosti suda Republike Srbije.
 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lično mišljenje autora.