Zakonom o autorskim i srodnim pravima autorski ugovor definiše se kao ugovorni odnos kojim se autorska prava ustupaju ili u celini prenose. Određena je supsidijarna primena Zakona o obligacionim odnosima.

Zakonom o autorskim i srodnim pravima propisani su obavezni elementi koje ovaj ugovor mora da sadrži kako bi bio pravno valjan.

Obavezna pisana forma ugovora 

Za ovaj ugovor određena je obavezna pisana forma, osim ako Zakon o autorskim i srodnim pravima ne određuje drugačije.

Nameće se pitanje da li usmeno zaključeni autorski ugovor uopšte može da proizvodi pravne efekte?

Odgovor na to daje izvod iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 11941/04 – naime, usmeno zaključen autorski ugovor proizvodi pravne efekte ako se dokaže njegov sadržaj i prava i obaveze koji iz njega proizlaze. Tada se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na ugovor o delu.

Slično razmišljanje nalazimo u rešenju Vrhovnog suda Srbije Gž 12/2003 – iako me parničnim strankama nema autorskog ugovora koji je prema relevantnom članu tada važećeg Zakona o autorskom pravu morao biti zaključen u pisanoj formi, na pravni odnos mogu da se primene odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to opšte odredbe o ugovorima i posebne odredbe koje se odnose na ugovor o delu.

Imamo još jedan zanimljiv slučaj – rešenjem Vrhovnog suda Srbije Gž 08/02 zaključeno je da proizvodi pravno dejstvo autorski ugovor zaključen na memorandumu izdavača, potpisan od strane autora, ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz tog ugovora nastaju. Sud jeste potvrdio da se autorski ugovori zaključuju u pisanom obliku, ali se pozvao na odredbe Zakona o obligacionim odnosima. U skladu sa članom 73 Zakona o obligacionim odnosima, ugovor za čije se zaključenje zahteva pisana forma, smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi, ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju (ukoliko iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo).

Ipak, smatramo da je najbezbednija opcija poštivati odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima kao i konsultovati advokatsku kancelariju specijalizovanu za ugovorno pravo i pitanja intelektualne svojine.

Par informacija o ustupanju prava intelektualne svojine 

Zakon o autorskim i srodnim pravima određuje da, u slučaju pojave sumnje o sadržini i obimu prava koje se ustupa/prenosi autorskim ugovorom, postoji presumpcija da je ustupljeno/preneseno manje prava.

Nadalje, dozvola za objavljivanje autorskog dela, za beleženje dela na nosač zvuka ili slike kao i dozvola za emitovanje dela moraju da budu izričito ugovorene.

Po ovom zakonu, samo ustupanje/prenos određenog prava na iskorišćavanje autorskog dela ne podrazumeva i ustupanje/prenos prava na autorsku naknadu, ako se radi o slučaju iskorišćavanja autorskog dela po osnovu zakonske licence.

Bitno je još napomenuti da ustupanje/prenos određenog prava na iskorišćavanje autorskog dela podrazumeva i davanje dozvole za izmene na tom delu koje su tehnički neminovne ili uobičajene za taj način iskorišćavanja dela.

Šta kaže naša sudska praksa? 

Uvidom u presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž4 87/2016, određeno je da kod ugovora o ustupanju imovinskih autorskih prava, nužno je izričito oznaliti da li se radi o isključivom ili neisključivom ustupanju. U slučaju spora, ako to pitanje nije uređeno ugovorom, smatra se da je reč o neisključivom ustupanju imovinskih prava.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda br. Rev 498/2020 potvrđeno je da, ako je neko lice javno saopštilo autorsko delo (u ovom slučaju fotografije) autora bez plaćanja naknade i suprotno ugovorenim uslovima korišćenja, autoru je na protivpravan način uskraćeno vršenje isključivih imovinskih ovlašćenja kao i prouzrokovana imovinska šteta. Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svoh autorskog dela od trenutka njegovog nastanka. Moralna prava autora ispoljavaju se, između ostalog, u pravu na naznačenje imena, pseudonima ili znaka na primercima dela. Autor ima nadalje pravo na ekonomsko iskorišćavanje dela, a za svako iskorišćavanje dela autoru pripada naknada, osim ako zakon ili ugovor drugačije ne određuje. Za razliku od imovinskih autorskih prava, moralna prava autora se ne mogu prenositi ugovorom.

U istom predmetu, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da, ako je autor u usmenoj komunikaciji dozvolio objavljivanje fotografija kao autorskog dela u novinama, to se nužno ne koristi u komunikaciji samo u odnosu na oblik javnog saopštavanja putem štampe, već uključuje i javno saopštavanje putem interneta. Ukoliko saglasnost autora za objavljivanje dela i uslovi pod kojima se delo može objaviti nije učinjeno na izričit i nesumnjiv način, treba tumačiti da je ustupljeno manje prava i pružiti autoru zaštitu kao slabijoj pregovaračkoj odnosno slabijoj ugovornoj strani.

Odlukom Ustavnog suda Už 5709/2014 zaključeno je da, kada je tehničko unapređenje korišćeno bez ugovora i naknade autoru, radi se o potraživanju po osnovu naknade štete, a za početak toka zastarelosti potraživanja relevantno je saznanje autora da trpi štetu koju je imao od trenutka kada je započeta proizvodnja kod štetnika uz pomoć tog tehničkog unapređenja.

Šta Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje u slučaju ostvarenja dobiti koje je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom naknadom? 

Član 70 Zakona kaže da, ukoliko se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor ili njegov naslednik imaju pravo da traže izmenu autorskog ugovora radi otklanjanje te nesrazmere. Isto pravo postoji ako naknada nije ugovorena, a prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela premašuje troškove njegovog korišćenja u meri koja omogućuje plaćanje autorske naknade.

Ovde je bitno napomenuti da ovo pravo zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere odnosno za prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela, a najduže u roku od šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila odnosno u kojoj je prihod ostvaren. Dakle, ovde imamo dva roka – subjektivni u trajanju od 2 godine i objektivni u trajanju od 6 godina.

Autor odnosno naslednik ne mogu unapred da se odreknu ovog pravo, što ukazuje na nemogućnost odricanja od ove odredbe putem ugovora. Ako bi takva odredba i postojala, bila bi ništavna.

Korisnik autorskog dela dužan je da autoru ili nasledniku autora pruži verodostojne podatke o ekonomskim efektima korišćenja autorskog dela u roku od mesec dana od dana upućivanja zahteva.

Kako definišemo očiglednu nesrazmeru?

Zakon o obligacionim odnosima u članu 139 propisuje da, ukoliko je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru u vreme zaključenja ugovora postojala očigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala da zna.

Iako Zakon o obligacionim odnosima ovde propisuje kraći rok, Zakon o autorskom i srodnim pravima je lex specialis u ovom slučaju te se primenjuje isključivo rok predviđen tim zakonom.

Kada autor može uskratiti dozvolu odnosno povući ustupljeno imovinsko pravo?

Postoje dve situacije kada do ovog može da dođe.

Autor odnosno naslednik može da uskrati dozvolu/povuče ustupljeno imovinsko pravo ako sticalac ne ostvaruje pravo koje je pribavio ili ga ostvaruje u obimu manjem od ugovorenog, a čime ugrožava interese autora ili naslednika (osim ako je za istu situaciju odgovoran autor ili naslednik).

Ovo pravo ne može da se ostvari pre isteka roka od 2 godine od zaključenja autorskog ugovora ili predaje primerka dela sticaocu prava ako je ta predaja usledila nakon zaključenja ugovora. Rok iznosi 6 meseci ako se radi o prilogu (na primer, članak ili ilustracija).

Ovde je navedena jedna obaveza – pre nego što autor ili naslednik uskrati dozvolu/povuče pravo, mora da obavesti o tome sticaoca dozvole/prava i ostavi mu primeren rok da otpočne sa ostvarivanjem prava koje je pribavio.

Ni ovog prava se autor ili njegov naslednik ne mogu odreći unapred.

Drugo, dozvola se može uskratiti odnosno ustupljeno imovinsko pravo se može povući ako autor smatra da bi iskorišćavanje dela moglo da nanese štetu njegovom stvaralačkom ili ličnom ugledu. To može da se uradi ako postoje razlozi nastali posle zaključenja autorskog ugovora, a za koje sticalac prava ne odgovara.

Autor ovde ima obavezu da naknadi sticaocu nastalu stvarnu štetu, a izjava o uskraćenju dozvole odnosno prava proizvodi dejstvo od dana kada autor položi obezbeđenje za naknadu štete.

Obaveza sticaoca prava je da, na zahtev autora, u roku od 90 dana od prijema izjave o uskraćenju dozvole odnosno prava saopšti iznos troškova koje je imao u vezi sa pripremom za iskorišćavanje autorskog dela od dana prijema obaveštenja o uskraćenju dozvole.

Ni ovog prava se autor ne može odreći unapred.

 

 

 

 

Napomena: Ovaj tekst odražava lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.