Krenimo od osnova – šta je to autorsko delo? 

Članovima 2-6 Zakona o autorskim i srodnim pravima objašnjeno je što se smatra autorskim delom – definiše se kao originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, odnosno namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Član 2 navodi koja se dela naročito smatraju autorskim delom; ovo je tzv. kaučuk norma, što je potvrđeno i sudskom praksom. Naime, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 105/2020 rečeno je da, iako član 2 nabraja karakteristična autorska dela, to ne isključuje mogućnost da autorsko delo bude i nešto drugo što ispunjava navedene kriterijume.

U skladu sa članom 3 i 4, autorskim delom smatraju se i nezavršeno delo, delovi autorskog dela, naslov i prerada, ako ispunjavaju uslove iz definicije autorskog dela (član 2 stav 1). Na isti način, autorskim delom smatra se i zbirka (enciklopedija, zbornik, muzička zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, itd.) te baze podatake ako ispunjavaju navedene uslove.

Dakle, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina izražena u određenoj formi. Iz ovoga izvlačimo da je originalnost bitan element definicije, što potvrđuje i sudska praksa. U presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž4 10/2023 ističe se da originalnost predstavlja suštinsku karakteristiku autorskog dela pa je potrebno da autor, makar i u najmanjoj meri, utisne svoj specifični, individualni i duhovni pečat. Vrhovni kasacioni sud u presudi br. Rev 3897/2021 je istaknuo da originalnost i postojanje forme u kojoj je delo ispoljeno su dva osnovna elementa autorskog dela – da bi duhovna tvorevina postala autorsko delo, potrebno je da bude materijalizovana u određenoj formi.

Šta nije autorsko delo?

Kako navodi član 6 – autorskopravnu zaštitu ne uživaju opšte ideje, metode rada ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu. Autorskim delom se ne smatraju zakoni, podzakonski akti i drugi propisi; službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; kao i podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.

Kada je objavljeno autorsko delo?

Autorsko delo se smatra objavljenim kada je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno od lica koje je autor ovlastio.

Nadalje, autorsko delo se smatra objavljenim ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama. Autorsko delo se smatra izdatim kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio, imajući u vidu vrstu i prirodu dela.

Ako lice kasnije objavi rad i ne označi autora i izvorno delo koje sadrži istu originalnu obličenu autorsku ideju, pri čemu je delo učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama, radi se o plagijatu – rečeno je u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž4 92/2017.

Ne može svako i da bude koautor već se koautorstvo definiše takođe Zakonom. Tako je, na primer, Apelacioni sud u Beogradu u presudi br. Gž4 163/2016 zaključio da lice, koje je pritiskajući komandu za okidanje fotoaparata kao tehnička pomoć, nije koautor fotografije jer je ostvarilo ono što je autor prethodno organizovao i kreativno osmislio.

Od trenutka nastanka autorskog dela, autor uživa moralna i imovinska prava. Kao što kaže rešenje Privrednog apelacionog suda Pž 7145/2011 – autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela, a ne zaštitom u postupku pred nadležnim organom.

Dakle, kao autor imate neka moralna i imovinska prava.

Koja su vaša moralna prava?

Članovima 14-18 Zakona objašnjena su moralna prava autora.

Prvo pravo, naznačeno u članu 14, naziva se pravo paterniteta koje navodi da autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu. Ova odredba ne govori mnogo o pravu paterniteta pa tumačenje izvlačimo iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 129/2019. Naime, pravo na naznačenje imena predstavlja derivat daleko značajnijeg prava – prava paterniteta autora, koje ovlašćuje duhovnog tvorca dela da se suprotstavi svim radnjama drugih lica kojima se njegovo delo duhovno prisvaja ili menja.

Jednostavno rečeno – ako objavljujete tuđe delo, ime autora mora da se naznači. Ako neko objavljuje vaše delo, a vi niste naznačeni kao autor, povređeno je vaše moralno pravo. Da ne postoji izuzetak od ovog pravila naznačio je i Vrhovni kasacioni sud u presudi br. Rev 1824/2016 – objavljivanje fotografije drugog lica mora da bude praćeno naznačenjem autora jer ne postoji osnov za izuzimanje, u suprotnom će nastati nematerijalna šteta povredom prava na priznanje autorstva.

Član 15 reguliše pravo na naznačenje imena – autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku delu, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno.

Šta ako nije moguće utvrditi ko je autor? Na ovo pitanje odgovara presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž4 86/2023 – kako nije nepoznato da je fotografija delo nekog fizičkog lica i da bi javnim saopštavanjem bez naznačenja autora moglo da se povredi nečije moralno autorsko pravo, ukoliko nije moguće utvrditi ko je autor, treba se suzdržati od javnog saopštavanja fotografskog dela. U suprotnom dolazi do povrede prava na naznačenje imena i odgovornosti za štetu usled te povrede. Nadalje, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 26/2018 rečeno je da odsustvo podataka o tome ko je autor fotografije, nalaže uzdržavanje od upotrebe iste.

Da li je situacija drugačija ako je neko preuzeo autorsko delo od nekog drugog ko nije autor? Nije. U presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž4 86/2023 navodi se da odlukom da preuzme fotografiju sa drugih medija, bez identifikacije autora i bez traženja saglasnosti autora da bude objavljena u istom obliku kao i na portalima sa kojih je preuzeta, tuženi je prihvatio i rizik od moguće povrede integriteta nečijeg autorskog dela.

Moralna autorska prava ne mogu se prenositi i ugovorom dok imovinska mogu. To je tema o kojoj smo pisali u jednom od pređašnjih tekstova. Što se tiče ove teme, utvrđeno je presudom Vrhovnog kasacionog suda br. Rev 498/2020 da je neoznačavanje autora na preuzetom delu osnov za naknadu nematerijalne štete.

Sledeće moralno pravo autora jeste pravo objavljivanja; autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koje će se ono objaviti. Do momenta objavljivanja, samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo.

Član 17 definiše pravo na zaštitu integriteta dela – autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog autorskog dela i to na način da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica; da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi (vodeći pritom računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi) te da daje dozvolu za preradu svog dela.

Na primer, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 86/2023 zaključeno je da (kod prikazivanja nepotpune fotografije preuzete sa drugih medija) okolnost šta tuženi nije uklanjao delove i što nije znao da prikazuje skraćenu fotografiju ne utiče na postojanje povrede integriteta nečijeg dela, već se radi o okolnosti koja bi mogla da utiče na odluku o naknadi štete. Nadalje, presudom Vrhovnog kasacionog suda br. Rev 1551/2019 utvrđeno je da, neovlašćenim objavljivanje fotografije u izmenjenoj i nepotpunoj formi, povređena su imovinska i moralna prava autora fotografije. U najširem smislu, integritet podrazumeva zaštitu istovetnosti dela priliko svakog javnog saopštavanja dela (presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž4 129/2019).

I za kraj, autor ima pravo suprotstavljanja nedostojnom iskorišćavanju dela (na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled).

Koja su vaša imovinska prava?

Članovi 19-40 Zakona regulišu imovinska prava autora. Šta to zapravo znači? Dakle, autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela. Ovo pravo se može preneti ugovorom. Autor ima pravo na naknadu za svako iskorišćavanje autorskog dela.

U rešenju Apelacionog suda u Beogradu Gž4 30/2019 navedeno je da do povrede imovinskih autorskih prava dolazi ukoliko se autorsko delo iskorišćava bez saglasnosti autora, jer za iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada (osim u slučaju u kojima zakon predviđa drugačije) ili u slučaju kada se autorsko delo koristi suprotno dogovoru ili ugovoru.

Autoru pripada pravo na umnožavanje pa samim tim i da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način. Bitno je znati da autor računarskog programa ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani umnožavanje računarskog programa koji je nastao kao rezultat prilagođavanja, prevođenja, aranžiranja ili izmene njegovog računarskog programa, bez uticaja na prava lica koje je izvršilo takve izmene.

I fotokopiranje fotokopije smatra se umnožavanjem autorskog dela, pa ukoliko je neovlašćeno, postoji povreda imovinskog prava autora (iz presude Višeg suda u Novom Sadu br. Kž1 194/2016).

Autor ima isključivo pravo da drugome dopusti ili zabrani stavljanje u promet originala ili umnoženih primeraka svog dela, prodajom ili drugim načinom prenosa svojine. Član 21 nabraja radnje koje se smatraju stavljanjem primeraka dela u promet. Dodaje i ograničenje da pravo autora na stavljanje primeraka u promet ne deluje prema onom vlasniku primerka dela koji je taj primerak legalno pribavio u Republici Srbiji od autora ili od autorovog pravnog sledbenika. Vlasnik ima pravo da otuđi primerak dela koji je legalno pribavio.

Dalje, autor ima pravo davanja primeraka dela u zakup (uz ograničenje predviđeno članom 23), pravo izvođenja, pravo predstavljanja, pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja, pravo emitovanja, pravo reemitovanja i kablovskog reemitovanja, pravo na javno saopštavanje (uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti), pravo na prilagođavanje/aranžiranje/drugu izmenu dela, pravo javnog saopštenja dela koje se emituje, te pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike.

Autor ima neka prava i prema vlasniku primerka autorskog dela, kao što je na primer pravo na pristup primerku dela (uz uslove određene članom 34), pravo sleđenja (u vezi originala dela likovne umetnosti), pravo zabrane izlaganja originalnog primerka likovne umetnosti te preče pravo autora na preradu primerka dela arhitekture.

Autor ima pravo na posebnu naknadu definisanu članom 39, te pravo na naknadu za davanje na poslugu, definisane članom 40.

Imajte na umu da Zakon u posebnom odeljku određuje i ograničenja autorskog prava, ali o tome ćemo u nekom od narednih tekstova detaljnije.

Radi potpune zaštite svojih autorskih prava važno je reagovati pravovremeno i uz stručnu pravnu podršku. Iz prakse se pokazalo da je mnogo lakše i brže zaštititi delo kada se savet potraži na vreme. Ako imate nedoumicu ili sumnju na povredu autorskog prava, obratite se advokatu i obezbedite sigurnost svom radu.

Napomena: Ovaj tekst izražava isključivo lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.