Kada prolazimo kroz Zakon o obligacionim odnosima, na kraju negde, kod ugovora o kreditu, nalazimo na odredbu člana 1068 (2) koji nam kaže da korisnik kredita može da vrati kredit i pre toka određenog za vraćanje, ali je dužan o tome unapred obavestiti banku. Stav 3 istog člana dodaje je korisnik dužan naknaditi štetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo, a stav 4 zabranjuje banci da zaračuna kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraćen.

Prevremena otplata se detaljnije reguliše članom 48 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (Sl. glasnik br. 19/2025). Dakle, korisnik ima pravo da, u bilo kom momentu, izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu, u potpunosti ili delimično. U tom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i svih drugih naknada koje se naplaćuju u korist davaoca kredita za preostalo vreme trajanja ugovora.

A kako se definiše ta šteta koju pominje čl. 1068 st. 3? Po čl. 48 st. 10 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, šteta je razlika između kamate ugovorene s korisnikom i tržišne kamate po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom u trenutku ove otplate, uključujući i administrativne troškove. Tržišna kamata se definiše kao prosečna ponderisana kamatna stopa za tu vrstu kredita koju na svojoj internet stranici objavljuje NBS.

Odredbe člana 48. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga shodno se primenjuju i na ugovor o lizingu.

Postupak prevremene otplate kredita

Kako je ZOO već objasnio, korisnik o svojoj nameri prevremene otplate mora da obavesti banku, a postupak je objašnjen u članu 48 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a istim članom je i detaljnije regulisano koja ograničenja postoje kod visine naknade i kod kojih kredita može biti ugovorena.

Naime, korisnik kada zahteva prevremenu otplatu kredita podnosi zahtev davaocu kredita. Banka kao davalac kredita je u obavezi da dostavi korisniku u pisanoj formi sve podatke potrebne za razumevanje posledica te odluke. To su, na primer, iznos umanjenja ukupne cene kredita za iznos kamate za iznos kamate i naknade, uključujući i iznos umanjenja za srazmeran iznos jednokratno naplaćene naknade, kao i iznos naknade za prevremenu otplatu koju je korisnik dužan da plati davaocu kredita.

U roku od 3 radna dana od dana podnošenja zahteva za prevremenu otplatu kredita, davalac kredita mora da omogući korisniku da izvrši otplatu. Kao dan prevremene otplate uzima se dan kad je korisnik obezbedio sredstva na računu kod banke za izvršenje prevremene otplate.

Naknada za prevremenu otplatu kredita

Davalac kredita može da ugovori naknadu za prevremenu otplatu kredita u dve situacije: ako je za period prevremene otplate ugovorena fiksna nominalna kamatna stopa, a kod stambenih kredita (i kredita čija je namena kupovina nepokretnosti) ako je ugovorena fiksna ili promenljiva nominalna kamatna stopa.

Ova naknada se može ugovoriti do visine pretrpljene štete zbog prevremene otplate, a najviše do 1% iznosa prevremeno otplaćenog kredita ako je period između prevremene otplate i roka otplate iz ugovora o kreditu duži od jedne godine, a ako je ovaj period kraći od toga, onda naknada ne može biti veća od 0.5% iznosa prevremeno otplaćenog kredita.

Kada može da se traži ova naknada, a kada ne može?

Ono što je još bitno da se napomene jeste da davalac kredita može da traži ovu naknadu pod uslovom da je iznos prevremene otplate u periodu od 12 meseci veći od 1.2 miliona dinara, a sama naknada ne može da bude veća od iznosa kamate koju bi korisnik platio tokom perioda između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu. To znači da godišnje možete da vratite 1.2 miliona dinara bez plaćanja naknade.

Naknada se doduše ne može tražiti u slučajevima izvršenja otplate na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju čija je namena obezbeđivanja otplate, u slučaju dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice te ako se otplata vrši u toku perioda za koji je ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa (osim kod stambenih kredita).

I za kraj, naknada ne može, ni u jednom slučaju, biti veća od iznosa kamate koju bi korisnik platio tokom perioda između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu.

Napomena: Ovaj tekst izražava isključivo lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.