Krajem 2024 godine dva poznata proizvođača električnih vozila, Tesla i Rivian, postigli su sporazum o vansudskom poravnanju u sporu povodom povrede poslovne tajne (u predmetu Tesla Inc v. Rivian Automotive Inc et al, Case No. 20CV368472 (Cal. Super. Ct., Santa Clara County). U julu 2020 godine Tesla podnosi tužbu protiv Riviana navodeći da je Rivian vrbovao i zaposlio Tesline radnike koji su otkrili poverljive informacije u vezi sa tehnologijom baterija za električna vozila, kao i da je podsticao ta zaposlena lica da poverljive informacije otkriju. Četiri godine Rivian je nastojao da odbaci ove navode, tvrdeći da je tužbeni zahtev neosnovan, ali je nastavak suđenja bio zakazan za mart 2025 godine. Do toga nije došlo.

U Aprilu 2025 godine Prema Engineering podnosi tužbu protiv kompanije Lamborghini takođe radi povrede poslovne tajne (predmet Prema Engineering S.r.l. v Automobili Lamborghini S.p.A. (1:25-cv-00602) District Court, W.D. Texas). Ovaj predmet je trenutno u toku pa ćemo dati samo par uvodnih informacija, sa namerom da ne komentarišemo dalje. Tužbeni zahtev protiv Lamborghini se odnosi na neovlašćen pristup i korišćenje fajla za ‘podešavanje volana’ (steering wheel setup) nakon prestanka njihove poslovno-tehničke saradnje. Prema Engineering tvrdi da je tokom saradnje sa Lamborghinijem i trkačkim timom Iron Lynx 2024 godine Lamborghini kopirao više setup fajlova suprotno ugovorenim ograničenjima njihove upotrebe. Sve je navodno počelo od pristupa volanu koji je bio isporučen radi ograničenog testiranja na simulatoru na stazi Circuit of the Americas u julu 2024 godine. Ovaj predmet je privukao pažnju javnosti jer se radi o dve italijanske kompanije u sporu koji se vodi u SAD-u, što ponovno vraća na simulator sesiju na stazi Circuit of the Americas u Teksasu i uspostavljanje nadležnosti američkog suda.

Kako se navodi u literaturi, sporovi radi povrede poslovne tajne su sve češći sa porastom proizvodnje električnih vozila. Tako je Vrhovni sud Kine naložio proizvođaču električnih vozila WM Motor Technology Group Co., Ltd (WM Motor) da naknadi štetu u iznosu od 640 miliona RMB kompaniji Zhejiang Geely Holding Group Co Ltd (Geely) radi povrede poslovne tajne odnosno protivpravnog prisvajanja tehnologije.

Zašto poslovna tajna?

Poslovna tajna je poznato sredstvo čuvanja poverljivih informacija i inovacija, a sa pojavom novih tehnologija značaj poslovne tajne je dodatno porastao. Posebno kada se uzme u obzir sve veća rasprostranjenost električnih vozila.

Zašto baš poslovna tajna? Dok drugi oblici zaštite intelektualne svojine zahtevaju prolazak kroz postupke prijave i registracije, poslovna tajna se primenjuje po potrebi i može da se prilagođava u skladu sa okolnostima. Kao sredstvo zaštite, poslovna tajna je pogodna za zaštitu inovacija i svih podataka koji nastaju u tom kontekstu. Još bitnije, poslovna tajna ostaje zaštićena dokle god se njena poverljivost održava. Nadalje, poslovne tajne omogućavaju zaštitu različitih vrsta informacija koje nije moguće zaštititi na drugi način. Na primer, poslovnom tajnom može da se zaštiti negativni know-how, odnosno interni podaci zašto određene strategije i razvojni pravci nisu odabrani u razvoju neke tehnologije. U to ulaze i komercijalne i finansijske strategije.

U poslovanju i u cilju bržeg izlaska proizvoda na tržište, dolazi do situacije da je neophodno delenje poslovne tajne sa dobavljačima, saradnicima i ostalim uključenim licima. Tako dolazimo sada do načina zaštite poslovne tajne – putem ugovornih odnosa. Sveobuhvatna strategija zaštite intelektualne svojine jedne kompanije može da se ostvari kombinovanje poslovne tajne sa drugim oblicima zaštite intelektualne svojine kao što su patent, deponovanje autorskog dela, industrijski dizajn i žig. Svi navedeni oblici zaštite intelektualne svojine imaju svoju specifičnu svrhu.

U skladu sa WIPO smernicama (WIPO Guide to Trade Secrets and Innovation, 2024, WIPO) značaj poslovne tajne ogleda se u četiri ključne oblasti na koje bi se kompanije trebale fokusirati. Kako bi se očuvala poverljivost informacija i konkurentska prednost na tržištu, nosilac poslovne tajne treba da uspostavi interne mehanizme za kontrolu pristupa poverljivim informacija radi zaštite poslovne tajne od neovlašćenog prisvajanja. Da se kompanije ne bi izložila potencijalnim tužbama zbog povrede poslovnih tajni trećih lica, potrebno je sa posebnim oprezom postupati prema informacijama koje dolaze izvan kompanije. Razumevanje vrednosti poslovnih tajni je od ključnog značaja za donošenje informisanih odluka kao i strateško korišćenje poslovnih tajni u poslovanju.

Kako smo naveli, poslovne tajne traju onoliko dugo koliko poverljive informacije ostanu zaštićene razumnim merama, u okviru zakonskih propisa nadležne jurisdikcije. Zaštitne mere najčešće uključuju zaključivanje ugovora o poverljivosti sa zaposlenima, saradnicima, dobavljačima i ostalim uključenim licima kojima se zabranjuje neovlašćeno korišćenje ili otkrivanje poverljivih informacija. Osim ugovornih odnosa, zaštitne mere uključuju interne procedure kompanije kao što je ograničavanja pristupa informacijama putem fizičkih i tehnoloških mera zaštite, razvoj internih akata (npr. Pravilnik o čuvanju poslovne tajne) i kompanijske kulture, kao i periodične procene koja zaposlena lica imaju potrebu za pristupom poverljivih informacija.

Zaštita poslovne tajne u Srbiji 

Kako smo naveli u gornjem tekstu, šta sve može da se zaštiti poslovnom tajnom zavisi od jurisdikcije koja je nadležna i u dobrom poznavanju zakonskih propisa te države.

Zaštita poslovne tajne u Srbiji uređena je od 2021 godine Zakonom o zaštiti poslovne tajne. Zakon definiše poslovnu tajnu, razumne mere za čuvanje poslovne tajne te uređuje pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne kao i građanskopravnu zaštitu poslovne tajne. U poslednjem delu, Zakon o zaštiti poslovne tajne određuje kaznene odredbe za privredni prestup u slučaju nezakonitog pribavljanja, otkrivanja i korišćenja poslovne tajne.

Dužnost čuvanja poslovne tajne pominje se i Zakonu o privrednim društvima, kao jednu od posebnih dužnosti prema privrednom društvu koje imaju taksativno nabrojana lica i njihova povezana lica.

Poslovna tajna uživa i krivičnopravnu zaštitu, što propisuje član 240 Krivičnog zakonika pod nazivom Odavanje poslovne tajne.

Napomena: Ovaj tekst izražava isključivo lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.