Evropska unija je krajem 2024. godine usvojila sveobuhvatnu reformu prava dizajna – Uredbu (EU) 2024/2822 i Direktivu (EU) 2024/2823 – kojom se modernizuje pravni okvir uspostavljen još 2001. i 1998. godine. Reforma se sprovodi u dve faze.

Prva faza, koja je stupila na snagu 1. maja 2025. godine, donela je terminološke izmene (pojam „registrovani dizajn Zajednice“ zamenjen je jedinstvenim terminom), uvela simbol za označavanje registrovanog dizajna, proširila izuzetak za rezervne delove u okviru tzv. repair clause, omogućila prijavu više dizajna u okviru jedne aplikacije bez ograničenja po klasama Lokarnske klasifikacije, i po prvi put jasno definisala digitalne, animirane i virtuelne dizajne kao predmet zaštite.

Druga faza, koja je stupila na snagu 1. jula 2026. godine, ne menja suštinu onoga šta se štiti, već tehnički okvir samog postupka prijave; a upravo je taj tehnički okvir ono što određuje da li će zaštita u praksi biti dostupna i upotrebljiva.

Šta druga faza konkretno menja?

Prikazi dizajna uz prijavu. Maksimalan broj statičnih prikaza povećan je sa sedam na deset, čime se ostavlja više prostora da se dizajn predstavi iz više uglova ili u više varijanti. Uz to, prošireni su i prihvatljivi formati; pored postojećih, sada su dozvoljeni JPEG format za statične slike, OBJ i STL formati za trodimenzionalne modele, i MP4 format (do 20 megabajta) za animirane dizajne. Ovo poslednje je posebno značajno za dizajn koji po svojoj prirodi nije statičan – interfejsi, animacije, pokretni logotipi – a koji je tek prvom fazom reforme uopšte prepoznat kao zaštitljiv.

Izmene prijave bez gubitka datuma podnošenja. Do sada je svaka izmena prijave, uključujući i vizuelna odricanja (disclaimers) kojima se iz zaštite isključuje određeni element prikaza, nosila rizik da se izgubi prvobitni datum podnošenja; što je u pravu dizajna, gde prioritet često odlučuje spor, značajan rizik. Druga faza sada dozvoljava vizuelna odricanja i nesuštinske izmene bez tog rizika, što podnosiocima daje više prostora da preciziraju obim zaštite nakon podnošenja prijave.

Pojednostavljeni postupci ništavosti. Uveden je dvogodišnji rok za obustavu postupka proglašenja ništavosti (ranije postupci nisu imali jasno ograničenje trajanja obustave), kao i obaveza dokazivanja stvarne upotrebe (proof of use) za ranije žigove starije od pet godina na kojima se zasniva zahtev za ništavost – čime se sprečava zloupotreba formalno registrovanih, ali fakticki nekorišćenih prava kao osnova za osporavanje tuđeg dizajna.

Elektronsko poslovanje sa EUIPO. Komunikacija sa Zavodom je u potpunosti prebačena na elektronske kanale. Uveden je i nov institut – postupak nastavka postupka (continuation procedure) – dostupan u roku od dva meseca od propuštenog roka, kao i mogućnost ispravke očiglednih grešaka EUIPO u roku od godinu dana od registracije.

Šta ostaje nepromenjeno?

Vredi naglasiti da postojeći rok od 30 meseci za odloženo objavljivanje dizajna – instrument koji omogućava da se dizajn registruje, a njegov izgled ostane neobjavljen (i time zaštićen kao poslovna tajna) do trenutka lansiranja na tržište – nije novina druge faze reforme, već zadržana odlika ranijeg režima. Ovo je važno razlikovati od stvarnih izmena, s obzirom na to koliko se izvori o reformi često preklapaju i mešaju odredbe prve i druge faze.

Zašto je ovo relevantno za srpske kompanije?

Za privredne subjekte iz modne industrije, proizvodnje nakita i sličnih delatnosti, praktični značaj reforme je dvostruk. Prvo, jedna prijava podneta EUIPO u Alikanteu i dalje obezbeđuje zaštitu u svih 27 država članica Evropske unije – princip jedinstvene prijave ostaje nepromenjen, a druga faza ga čini tehnički pouzdanijim i fleksibilnijim, posebno za dizajn koji uključuje trodimenzionalne ili animirane elemente.

Drugo, mogućnost izmene prijave bez gubitka datuma podnošenja i pojednostavljeni postupci ništavosti direktno smanjuju administrativni rizik i troškove za kompanije koje redovno prijavljuju nove kolekcije ili proizvode na evropsko tržište.

Kompanijama koje već prijavljuju ili planiraju da prijave dizajn na nivou Evropske unije preporučljivo je da iskoriste prošireni broj i format prikaza kako bi preciznije definisale obim zaštite već u fazi podnošenja prijave, umesto da se kasnije oslanjaju na izmene; iako su one sada dostupne bez rizika po datum podnošenja. Za kompanije sa portfoliom ranijih žigova koji se koriste kao osnov za osporavanje tuđih dizajna, novi zahtev za dokazivanjem stvarne upotrebe znači da je potrebno unapred pripremiti dokaznu dokumentaciju o korišćenju žiga.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet.