Dana 19. marta 2026. godine usvojena je Uredba o kategorijama vertikalnih sporazuma izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma (Službeni glasnik RS, br. 27/2026, u daljem tekstu: Uredba). Uredba je stupila na snagu 28. marta 2026. godine i istog dana je prestala da važi Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Službeni glasnik RS, br. 11/2010, u daljem tekstu: Uredba iz 2010).
Za privredna društva koja posluju putem distributera, franšiznih mreža ili onlajn platformi, najvažnija je prelazna odredba: vertikalni sporazumi zaključeni pre 28. marta 2026. treba da budu usklađeni sa Uredbom u roku od šest meseci od njenog stupanja na snagu, odnosno do 28. septembra 2026. godine.
Pravni okvir
Prema članu 10. Zakona o zaštiti konkurencije (Službeni glasnik RS, br. 51/2009, 95/2013 i 35/2026 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Restriktivni sporazum može biti i pojedina odredba ugovora. Takvi sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa Zakonom.
Zakon predviđa tri osnova po kojima restriktivni sporazum može biti dopušten:
- izuzeće po kategorijama sporazuma (čl. 13), koje utvrđuje Vlada uredbom. Sporazumi koji ispunjavaju uslove uredbe ne podnose se Komisiji za zaštitu konkurencije radi izuzeća;
- pojedinačno izuzeće (čl. 12), koje Komisija odobrava rešenjem na zahtev učesnika u sporazumu, koji snosi teret dokazivanja, na period ne duži od osam godina;
- sporazumi manjeg značaja (čl. 14), koji su za vertikalne sporazume dozvoljeni ako ukupni tržišni udeo učesnika nije veći od 15%, osim ako je cilj sporazuma određivanje cene, odnosno podela tržišta.
Uredba spada u prvu kategoriju. U praksi, većina ugovora o distribuciji i franšizingu oslanja se upravo na nju.
Na koje sporazume se Uredba primenjuje
Uredba se primenjuje na vertikalne sporazume o kupovini ili prodaji robe ili pružanju usluga, u meri u kojoj sadrže vertikalna ograničenja (čl. 2). Izričito obuhvata sporazume o selektivnoj, ekskluzivnoj i slobodnoj distribuciji, kao i sporazume o franšizingu (čl. 4 st. 2). Primenjuje se i na sporazume koji sadrže sporedne odredbe o ustupanju ili korišćenju prava intelektualne svojine ili posebnih znanja (know-how), pod uslovom da te odredbe ne predstavljaju osnovni cilj sporazuma (čl. 4 st. 5).
Ugovor o franšizingu Uredba definiše kao sporazum koji sadrži ustupanje licence za iskorišćavanje prava intelektualne svojine, posebno žiga, ili drugih znakova razlikovanja ili posebnih znanja, za upotrebu i distribuciju robe ili pružanje usluga (čl. 3 st. 1 t. 16).
Uredba se ne primenjuje na vertikalne sporazume izuzete na osnovu drugog propisa o izuzeću po kategorijama (čl. 8). Vlada je istovremeno donela posebne uredbe za sektor motornih vozila, za sporazume o transferu tehnologije i za sektor železničkog i drumskog saobraćaja, koje ovaj tekst ne obrađuje.
Šta tačno znači rok od šest meseci
Član 9. Uredbe sadrži dva pravila:
- izuzeće vertikalnih sporazuma zaključenih pre stupanja Uredbe na snagu, koji su ispunjavali uslove Uredbe iz 2010, a ne ispunjavaju uslove nove Uredbe, primenjuje se šest meseci od dana stupanja Uredbe na snagu;
- vertikalni sporazumi zaključeni pre stupanja Uredbe na snagu usklađuju se sa njenim odredbama u istom roku.
Posledica je sledeća: sporazum koji je bio usklađen sa Uredbom iz 2010, ali sadrži ograničenje koje nova Uredba ne izuzima, po isteku roka više ne uživa izuzeće po kategorijama. Sporazumi koji nisu ispunjavali ni uslove Uredbe iz 2010 ne mogu se pozvati na prelazni period.
Najvažnije razlike u odnosu na Uredbu iz 2010
| Pitanje | Uredba iz 2010 | Nova Uredba |
|---|---|---|
| Prag tržišnog udela | Najviše 25% za svakog učesnika (čl. 4) | Najviše 30% za dobavljača na tržištu prodaje i 30% za kupca na tržištu nabavke (čl. 5 st. 1) |
| Prekoračenje praga tokom trajanja ugovora | Nije posebno uređeno | Ako se udeo poveća iznad 30% za najviše 5%, izuzeće se primenjuje još dve uzastopne kalendarske godine (čl. 5 st. 3 t. 4) |
| Ekskluzivna distribucija | Prodaja samo jednom distributeru na određenom području ili grupi kupaca (čl. 3 st. 1 t. 1) | Teritorija ili grupa kupaca dodeljuje se dobavljaču ili najviše trojici neposrednih kupaca (čl. 3 st. 1 t. 12) |
| Prodaja preko interneta | Nije posebno uređeno | Sprečavanje kupca da koristi internet za prodaju je teško ograničenje; druga ograničenja internet prodaje i oglašavanja su moguća pod uslovima iz čl. 6 t. 5 |
| Klauzule pariteta na onlajn platformama | Nije posebno uređeno | Nije izuzeta obaveza korisnika usluga posredovanja preko interneta da ne nudi povoljnije uslove preko konkurentskih platformi (čl. 7 st. 1 t. 4) |
| Prećutno obnovljiva zabrana konkurisanja | Smatra se ugovorenom na neodređeno vreme (čl. 6 st. 1 t. 1) | Može biti izuzeta ako kupac posle pet godina može stvarno da pregovara ili raskine ugovor u razumnom roku i uz razuman trošak (čl. 7 st. 1 t. 1) |
| Dvojna distribucija | Izuzetak za nereciprocne sporazume između konkurenata (čl. 5 st. 3) | Izuzetak zadržan, ali ne obuhvata razmenu informacija koja nije direktno povezana sa primenom sporazuma ili neophodna za unapređenje proizvodnje ili distribucije, niti platforme koje su konkurenti na tržištu robe koja je predmet posredovanja (čl. 4 st. 6–8) |
| Kumulativni efekat paralelnih mreža | Više od 40% relevantnog tržišta (čl. 5 st. 4) | Više od 50% relevantnog tržišta (čl. 4 st. 9) |
| Udruženja trgovaca na malo | Godišnji prihod pojedinačnog člana do 2 miliona evra (čl. 3 st. 2) | Godišnji prihod pojedinačnog člana do 8 miliona evra (čl. 4 st. 3) |
Uredba detaljnije definiše i aktivnu prodaju. Ona sada obuhvata ciljano onlajn oglašavanje, korišćenje usluga poređenja cena i oglašavanja na pretraživačima usmerenih na određene teritorije, kao i internet stranice sa domenom ili jezicima koji odgovaraju određenoj teritoriji (čl. 3 st. 1 t. 19). To je važno za ugovore koji ograničavaju aktivnu prodaju na teritorijama drugih distributera.
Pravila koja ostaju posebno važna za franšizing
Za franšizne mreže posebno su relevantna ograničenja iz člana 7. Uredbe:
- zabrana konkurisanja tokom trajanja ugovora ne sme biti neograničena niti duža od pet godina. Izuzetak postoji ako kupac posluje iz prostora ili sa zemljišta u vlasništvu dobavljača ili koje je dobavljač zakupio od lica koja nisu povezana sa kupcem, pod uslovom da zabrana ne traje duže od korišćenja tog prostora (čl. 7 st. 1 t. 1);
- zabrana konkurisanja nakon prestanka ugovora izuzeta je samo ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi: odnosi se na konkurentsku robu ili usluge, ograničena je na prostor ili zemljište iz kojeg je kupac poslovao, neophodna je radi zaštite prenetog know-how i traje najviše godinu dana (čl. 7 st. 1 t. 2);
- ograničenje korišćenja i otkrivanja know-how može se ugovoriti bez vremenskog ograničenja (čl. 7 st. 2).
Za franšizore koji u Srbiji koriste ugovore sačinjene po uzoru na pravo EU treba imati u vidu da Uredba (EU) 2022/720 dopušta ekskluzivnu dodelu teritorije ili grupe kupaca do pet distributera, dok srpska Uredba dopušta najviše tri.
Šta ako sporazum nije usklađen do 28. septembra 2026
Ako sporazum po isteku prelaznog perioda sadrži ograničenje koje Uredba ne izuzima, a predstavlja restriktivni sporazum u smislu člana 10. Zakona, na njega se primenjuju zabrana i ništavost, osim ako postoji drugi osnov dopuštenosti:
- sporazum manjeg značaja (čl. 14 Zakona) dolazi u obzir ako ukupni tržišni udeo učesnika nije veći od 15% i ako cilj sporazuma nije određivanje cene ili podela tržišta;
- pojedinačno izuzeće (čl. 12 Zakona) odobrava Komisija rešenjem, koje se donosi u roku od 60 dana od podnošenja zahteva (čl. 60 Zakona).
Za zaključenje ili izvršenje restriktivnog sporazuma koji nije izuzet, Komisija određuje meru zaštite konkurencije u iznosu do 10% ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije (čl. 68 st. 1 t. 2 Zakona).
Na šta obratiti pažnju pri pregledu postojećih ugovora
Na osnovu odredaba Uredbe, pregled vertikalnih sporazuma zaključenih pre 28. marta 2026. obično obuhvata sledeća pitanja:
- da li tržišni udeo dobavljača i kupca prelazi 30%, obračunat prema pravilima člana 5;
- da li ugovor sadrži teško ograničenje iz člana 6, naročito u pogledu cena, teritorije, kupaca i prodaje preko interneta;
- da li su trajanje i uslovi zabrane konkurisanja, tokom i nakon prestanka ugovora, u granicama člana 7;
- da li ugovor sa onlajn platformom sadrži klauzulu pariteta iz člana 7 st. 1 t. 4;
- ako dobavljač i sam prodaje na nivou distributera, da li razmena informacija ostaje u granicama člana 4 st. 7;
- da li je ugovor potrebno izmeniti aneksom ili je u konkretnom slučaju moguće osloniti se na neki drugi osnov dopuštenosti iz Zakona.
Zaključak
Nova Uredba u više aspekata daje veću fleksibilnost: viši prag tržišnog udela, ekskluzivnu dodelu teritorije za više distributera i povoljnije uređenje prećutno obnovljivih zabrana konkurisanja. Istovremeno uvodi pravila za internet prodaju i onlajn platforme koja ranije nisu postojala. Ugovori usklađeni sa Uredbom iz 2010. nisu automatski usklađeni sa novom Uredbom, a prelazni period ističe 28. septembra 2026. godine.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Tekst odražava propise važeće na dan objavljivanja.
Izvori
- Uredba o kategorijama vertikalnih sporazuma izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma (Sl. glasnik RS, br. 27/2026)
- Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Sl. glasnik RS, br. 11/2010), prestala da važi
- Zakon o zaštiti konkurencije (Sl. glasnik RS, br. 51/2009, 95/2013 i 35/2026 – dr. zakon)
- Komisija za zaštitu konkurencije, saopštenje ‘Vlada usvojila četiri nove uredbe’, 31. 3. 2026.
- Uredba Komisije (EU) 2022/720 od 10. maja 2022.
