Šta je influenser ugovor? 

Ugovor sa influenserom može se najjednostavnije definisati kao ugovor između influensera i kompanije (brenda) koji opisuje uslove njihove saradnje. Marketinšku svrhu takve saradnje nije potrebno dublje objašnjavati- influenseri imaju velik broj pratilaca na društvenim mrežama kao što su Instagram, YouTube ili TikTok pa svoj uticaj koriste za promociju proizvoda putem sponzorisanih objava.  

Saradnja može da se odnosi, na primer, na promociju nekog proizvoda, šire brendiranje ili saradnju kao ambasador brenda, što upućuje na dugoročnu saradnju putem raznih platformi i društvenih događaja. Za koji god vid saradnje se odlučite, preporuka je da se uslovi jasno definišu u ugovoru. 

Da bi sve bilo u skladu sa domaćim zakonodavstvom, ne zaboravite na primenu tri zakona bitna za ovakav ugovor- Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača. 

Zašto influenser ugovor? 

Kako bi interesi obe ugovorne strane, influensera i brenda, bili potpuno zaštićeni, preporučljivo je zaključiti ugovor. Ugovorno regulisanje saradnje obezbeđuje da će influenser biti adekvatno plaćen za svoj rad, da će intelektualna svojina obe strane biti zaštićena kao i da će uslovi saradnje, specifični zahtevi, potencijalni rezultati i njihova procena biti transparentno razrađena u ugovornim odredbama. 

Pravna priroda influenser ugovora 

U domaćem pravu ne postoji imenovani ugovor pod ovim nazivom kao ni bilo kakav akt koji specifično reguliše pravni položaj influensera. Iako u praksi koristimo nazive kao influenser ugovor, ugovor o influenser marketingu i slično, uvidom u Zakon o obligacionim odnosima vidimo da definicija ugovora o delu odgovara ovoj pravnoj situaciji.  

Dakle, ugovorom o delu poslenik se obavezuje da obavi određeni posao (izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i slično), a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. 

Presudom Višeg trgovinskog suda Pž 9474/08 utvrđeno je da ugovor o pružanju konsultantskih usluga, kao neimenovani ugovor u našem pravu, svojim sadržajem odgovara imenovanom ugovoru o delu te su primenjene relevantne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. 

Iako Zakonom nije propisana obavezna forma ugovora, takođe je bezbednije da ugovor bude u pisanom obliku. Prema presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž4 87/22, na tužiocu (autoru) leži teret dokazivanja sadržine usmenog autorskog ugovora. S obzirom na izostanak pisanog ugovora o autorskom delu saglasno Zakonu o autorskom i drugim srodnim pravima, sud je utvrdio da bi takav ugovor mogao proizvoditi pravne efekte u smislu ugovora o delu propisanog Zakonom o obligacionim odnosima. 

Ukoliko je jedna od ugovornih strana strani državljanin ili privredno društvo sa sedištem u inostranstvu, obratite pažnju i na izbor merodavnog prava. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1511/12 utvrđeno je da kada stranke koju su državljani dve države nisu ugovorile koji će se propisi primenjivati povodom njihovog ugovornog odnosa, kod takvih ugovora izbor se vrši uvidom u zakon za svaki pojedinačni slučaj. 

Što se tiče dugoročnih saradnji, u praksi raznih industrija, pa i marketinga, se koristi ugovor koji se zove ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. S obzirom da se radi o još jednom neimenovanom ugovoru, njegovo kreiranje zahteva dobro poznavanje pravila obligacionog prava. 

Šta još treba uzeti u obzir? 

U svakom slučaju, uz poznavanje opštih pravila obligacionog prava, potrebno je uzeti u obzir i druge zakone koji se mogu primeniti u konkretnom slučaju kao što su Zakon o oglašavanju i Zakon o potrošačima.  

Usklađenost sa zakonskim okvirom se vrši u svakom pojedinačnom slučaju. Na primer, u svetu digitalnog marketinga sa influenserima, informacije se često predmet analize kao što su, na primer, statistički podaci o angažovanju korisnika radi određivanja adekvatne strategije te kao ključni pokazatelj uspešnosti. Iako će lični podaci sadržani u komentarima ili profilima osobe biti podložni uslovima i odredbama platforme, uzimanje tih podataka i njihova obrada za pojedinačne marketinške svrhe ne mora da bude uvek dopuštena. 

U stranoj praksi javljaju se i ugovori o etičkom obavezivanju. Etičke klauzule nisu novost te su postale čest element u ugovorima o sponzorstvu. U odnosu na influensere radilo bi se o kraćim ugovorima gde influenser ‘obećava’ da će se pridržavati određenih vrednosti brenda. Može se raditi o jednoj običnoj izjavi ili ugovoru sa zahtevima da influenser neće lajkovati, deliti ili objavljavati nešto što bi moglo naštetiti ugledu brendu. Zahtevi mogu biti razumni ali i preširoki, pa je njihovu valjanost potrebno pregledati, opet, u svakom pojedinačnom slučaju.

Ključni elementi influenser ugovora 

Dakle, zaključili smo da je influenser ugovor bitno sredstvo za uspostavljanje saradnje i smanjenje potencijalnih nesuglasica. Služi kao osnov komunikacije i način da svaka ugovorna strana razume svoja prava i obaveze. Sada ćemo navesti par klauzula svojstvenih ovom ugovoru. 

Obaveze influensera 

Ugovor treba na jasan način da definiše obaveze influensera pa se tako određuju vrsta društvene mreže, učestalost objava i njihovi vremenski okviri. Influenseri na razne načine predstavljaju sebe i brendove sa kojima sarađuju svojim pratiocima; jasno definisani zahtevi služe da se očekivanja brenda uklope sa individualnošću influensera u radu. 

Takođe, brendovi često žele da uključe neke odredbe o smernicama i kontroli nad sadržajem koju objavljuje influenser, a u vezi sa promovisanjem proizvoda te kompanije. Transparentna komunikacija omogućava uspešnu saradnju. 

Procena uspešnosti 

S obzirom da se ovde radi o digitalnom marketingu, jasno je da je procena rezultata bitan deo svake marketinške kampanje. Zato je bitno postići sporazum da li će brend imati pristup analitičkim podacima influensera te na koji način i u kojem vremenskom okviru će se vršiti procena uspešnosti. 

Promovisanje konkurencije 

Jedno od čestih pitanja koje se javljaju kod ovog ugovora jeste da li influenser može istovremeno da promoviše konkurentske proizvode i usluge. Ovde je potrebno pažljivo odrediti konkurentske brendove kao i proizvode i/ili usluge konkurentskih kompanija koje influenser ne može da promoviše tokom trajanja ugovora. 

Zaštita intelektualne svojine 

Objave na društvenim mrežama mogu da sadrže intelektualnu svojinu, na primer, autorsko pravo ili zaštitni znak. Ugovorom treba jasno definisati kome pripada intelektualna svojine te da li se prenosi pravo korišćenja, na koji način i koliko dugo. 

Naknada  

Kako bi influenser bio adekvatno plaćen za svoj rad, potrebno je precizno definisati odredbe o naknadi. Moguće je ugovoriti fiksnu naknadu, plaćanje na osnovu objava na društvenim mrežama ili na osnovu nekih drugih faktora. Ukoliko je naknada određena, na primer, po broju objava na društvenim mrežama, može se ugovoriti i plaćanje za aktivnosti van društvenih mreža, ako ih brend zahteva i ako postoji mogućnost da to takvih angažmana dođe.  

Poverljivost 

Poverljivost može da bude definisana u influenser ugovoru ili u zasebnom ugovoru o poverljivosti. Odredba o poverljivosti obično precizira posledice za kršenje klauzule te koje su sve informacije obuhvaćene ovom klauzulom. 

Raskid ugovora 

Osim poznavanja i primene pravila obligacionog prava, moguće je precizirati posebne okolnosti pod kojima je moguće raskinuti ugovor i pod kojim uslovima. 

Za kraj 

Sastavljanje influenser ugovora zahteva pojedinačnu procenu pravne situacije i usklađenost sa relevantnim propisima u domaćem zakonodavstvu. Dok ovakvi tekstovi služe kao smernice i edukacija, uvek je preporuka angažovati advokata specijalizovanog u oblasti ugovornog prava. 

Napomena: ovaj tekst ne predstavlja pravni savet nego lično mišljenje autora.