Kako je sve počelo? 

Iako se poreklo franšizinga vezuje uz srednji vek u Evropi, početak modernog franšiznog poslovnog modela datira od jednog preduzetnika pod imenom Isaac Merrit Singer, osnivača I.M. Singer & Company i prve osobe koja je patentirala modernu šivaću mašinu. Mašine za šivanje su se pojavile i pre Singera, ali njegove mašine su mogle da urade 900 šavova u minuti, mnogo više od bilo koje druge šivaće mašine tog vremena. Singer je davao trgovcima da prodaju njegov proizvod na tačno određenim lokacijama i time je njegova kompanija 1863 godine započela sistem franšizinga. 

Skoro 30 godina nakon toga, Martha Mathilda Harper, vlasnica frizerskog salona, razvila je franšizni lanac od preko 500 salona; korisnike franšize je obučavala i opskrbljivala ih sa svim potrebnim proizvodima za kvalitetno pružanje usluga.  

Franšizni model poslovanja je posebno postao popularan srednim 1900-ih godina u SAD-u kada su ovaj model usvojili restorani brze hrane i maloprodajni objekti. Selidba porodica u predgrađa stvorili su potrebu za razvojem franšiznih lanaca brze hrane i maloprodaje. Industrija franšizinga je procvetala- od auto delova, prodaje goriva i naftnih derivata do hotela i zanatskih usluga, svi su hteli da stvore svoj sopstveni franšizni lanac. 

U jednom momentu franšizing je došao na loš glas-mnoge franšize koje su se pojavile nisu bile dovoljno savesne u svom poslovanju te su mnogi od njih bankrotirali. Zbog takvih praksi, tada se ulaganje u franšizu počelo smatrati spekulativnim radnjama. 

Ubrzan razvoj franšizinga doveo je do osnivanja franšiznih udruženja kao što su Međunarodno udruženje za franšizing (IFA) i Evropska franšizna asocijacija (EFF) i definisanja pravila ponašanja. 

Šta je zapravo franšizing? 

Međunarodno udruženje za franšizing definiše ovaj poslovni model kao ugovorni odnos između davaoca i primaoca franšize u kome davalac nudi ili se obavezuje da održi trajan interes u poslovanje primaoca franšize, najviše u vezi sa know-how i obučavanjem primaoca, a primalac franšize se obavezuje da posluje pod zajedničkom firmom, spoljašnim izgledom ili postupkom koji pripada davaocu franšize, plaća ugovorenu naknadu te da samostalno ulaže osnovni investicioni kapital u poslovanje.  

O osnovama franšiznog ugovora smo već pisali u jednom od pređašnjih članaka pa definiciju ugovora o franšizingu možete da pročitate i ovde. 

Ajde da ovo objašnjenje pojednostavimo i predočimo osnove franšizinga pre nego što se fokusiramo na ugovorne klauzule koje su i suština ovog članka. 

Ko su ugovorne strane? 

U  ovom pravnom poslu imamo dve strane, davaoca franšize ili franšizera i korisnika franšize ili franšizanta. Davalac franšize je onaj čiji je brend, odnosno robna ili uslužna marka kao i vizuelni identitet. Davalac franšize je prepoznatljiv na relevatnom tržištu i može da prenese svoj koncept poslovanja na drugog privrednog subjekta. 

Tu dolazimo do primaoca franšize- franšizant je privredni subjekt koji je samostalan, dakle posluje u svoje ime i za svoj račun, ali su mu data prava na robnu ili uslužnu marku, kao i pravila poslovanja, od davaoca franšize. Korisnik franšize plaća ugovorenu naknadu davaocu franšize, koja može biti u vidu osnovne naknade koja se plaća kontinuirano ili ulazne naknade koja se plaća jednom, prilikom zaključenja franšiznog ugovora.  

Kakav je ugovor o franšizingu? 

Franšizni ugovor je zanimljiv jer je nastao kao tvorevina autonomnog prava i većina domaćih zakonodavstava ne sadrži specifične odredbe za franšizing. Radi se o složenom ugovoru koji se prostire preko par pravnih oblasti kao što su obligaciono pravo, privredno pravo, pravo konkurencije, pravo intelektualne svojine, a može da sadrži i aspekte radnog prava, poreskog prava, prava osiguranja, međunarodnog privatnog prava kao i norme vezane uz zaštitu potrošača. 

Tako je i presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 69/20 iz 2021 godine potvrđen status ugovora o franšizingu kao neimenovanog ugovora iz oblasti autonomnog privrednog prava, po kome sarađuju dva ili više privrednih subjekata na način što davalac franšizinga, kao vlasnik prava isključive upotrebe firme, žiga, oznake, simbola, proizvoda i usluga, stavlja na raspolaganje primaocu franšizinga pravo korišćenja uz određenu naknadu. 

Da li ima više vrsta franšize? 

Franšiza se deli na 3 osnovne grane- prema vrsti delatnosti, prema vrsti know-how i prema organizaciji poslovanja. 

Franšiza prema vrsti delatnosti obuhvata distributivnu franšizu, uslužnu i proizvodnu franšizu te mešovitu franšizu. 

Prema know-how, franšizu delimo na franšizu distribucije proizvoda i franšizu poslovnog formata.  

Know-how obuhvata različita znanja i iskustva vezana uz poslovanje koja mogu biti komercijalne ili tehničke prirode. 

Konačno, franšiza prema organizaciji poslovanja obuhvata direktnu, višestruku i master franšizu kao i regionalno predstavništvo. 

Zašto je koristan ugovor o franšizingu? 

Ovaj ugovor zaključuju strane koje imaju različitu ekonomsku moć te olakšava razvoj preduzetništva i pruža šansu ekonomski slabijoj strani da na sigurniji način uđe na tržište. 

Bez obzira na ekonomsku moć, obe strane imaju korist od ovog ugovora. Davalac franšize imao dodatna primanja od naplate franšize kao i mogućnost da potencijalne tržišne konkurente stavi pod kontrolu. Uključivanje u franšizing sistem pomaže u širenju poslovanja bez potrebe za velikim sopstvenim ulaganjem.  

Što se tiče primaoca franšize, postoje razne prednosti- ostaje i dalje samostalan privredni subjekt, ali se uključuje u razvijen i tržištu poznat poslovni model te dobiva obuku i kontinuiranu pomoć u poslovanju.  

Koji su rizici kod ugovora o franšizingu? 

Bez obzira na brojne pogodnosti, postoje ozbiljni rizici kod franšiznog ugovora koji se većinom mogu izbeći savesnim pristupanjem zaključenju ugovora i razumevanju svega što taj pravni posao donosi.  

Davalac franšize uvek ima rizik da će otežano moći kontrolisati standarde i poslovanje korisnika franšize, a korisnik franšize ima, uz obavezu plaćanja franšize, i potrebu da se usaglasi sa svim ugovornim odredbama i razume da ima ograničenu slobodu odlučivanja. 

Ovo možemo ilustrovati sa jednim primerom iz naše sudske prakse- u presudi Višeg trgovinskog suda Pž br. 9674/05 iz 2005 godine se navodi da je za međusobne odnose ugovornih strana kod ovakve vrste ugovora bitno kako su ugovornim odredbama regulisali međusobna prava i obaveze. Odnosno, ukoliko su se ugovorne strane saglasile da na teret primaoca franšize padaju svi troškovi poslovanja, investicionog održavanja i amortizacije objekta i inventara, ugovor se mora poštovati pa primalac franšizinga ne može prevaliti te troškove na davaoca franšize niti ima pravo i u slučaju stečaja nad davaocem franšizinga da traže da se ti troškove utvrde od strane suda kao njegovo potraživanje iz stečajne mase.  

Iz ovog primera se lako vidi zašto je potrebno sa većom pažnjom pristupiti zaključenju ugovora o franšizingu.  

Evo još jedan primer iz naše sudske prakse- presudom Višeg privrednog suda Pž 6351/95 iz 1995 godine, sud je potvrdio važnost ugovornih odredbi kod neimenovanih ugovora u privredi. U presudi je navedeno da je prvostepeni sud pravilno našao da je ugovor o franšizingu raskinut jer su ispunjeni uslovi za raskid određeni ugovorom pošto tuženi nije izvršavao obaveze na ugovoreni način; odnosno, bilo je ugovoreno da se ugovor može raskinuti pre ugovorenog roka ako prestane ekonomski interes saradnje te je tužilac naveo da nije ostvario očekivani ekonomski interes, što je takođe zaključeno i nalazom veštaka. 

Najčešće klauzule kod ugovora o franšizingu 

Postoje mnoge strane i oblici franšiznog ugovora, a ovde ćemo uzeti u obzir neke uobičajene klauzule. Iako nijedan franšizni ugovor nije isti, većina ih sadrži dole navedene odredbe.  

Takođe, što bi franšizni ugovor trebao da obuhvata opisano je i u Europskom etičkom kodeksu franšiznog poslovanja. 

Trajanje i teritorijalno određenje 

Franšizni ugovori se obično zaključuju na određeni period, radi pitanja da li će se ostvariti potencijalni ekonomski interes. Ovde je bitno da obe strane obezbede da trajanje franšiznog ugovora bude u skladu sa njihovim poslovnim planovima i mogućnostima kao i da se uzme u obzir koliko vremena je potrebno da franšizer povrati svoju investiciju. 

Davalac franšize treba da obezbedi teritorijalno određenje franšize primaocu, bez podsticanja unutrašnje konkurencije. Primalac franšize posebno treba da obrati pažnju na teritorijalnu odredbu jer se često vezuje uz minimalne kvote prodaje za održavanje teritorijalnog određenja. 

Obuka i poslovna podrška 

Preduslov za dobro poslovanje primaoca franšize je obuka pružena od strane franšizera. Ova odredba opisuje mesto održavanja obuke, trajanje, broj učesnika i slično. Pritom, ugovorom će se često definisati i koncept dodatnih usluga i kontinuirane podrške koju davalac daje primaocu franšize.  

Obaveze ugovornih strana 

Bitan deo svakog ugovora je deo gde se definišu obaveze ugovornih strana. Tako, na primer, davalac franšize se deklariše kao lice koje ima zakonsko pravo korišćenja imena i robne marke te da je uspešno upravljao poslovnim konceptom u određenom periodu pre uspostavljanja sopstvenog franšiznog lanca.  

Takođe, obično se navodi da davalac franšize prepoznaje primaoce kao nezavisne privredne subjekte te im daje pravo da koriste know-how te da će, kako je gore navedeno, pružiti početnu obuku i trajnu komercijalnu i/ili tehničku podršku. Franšizer se obično obavezuje da će sprečiti bilo kakvu zlouporabu ili nedozvoljeno prenošenje know-how kao i da će, po potrebi, investirati u sredstva potrebna za promociju brenda. 

Sa druge strane, primalac franšize se obavezuje da će lojalno sarađivati sa franšizerom, da će biti odgovoran za ljudske resurse i finansijska sredstva kao i da će uložiti svoj rad u cilju rasta poslovanja. Nadalje, često se navodi da se obavezuje da dopusti franšizeru proveru kvaliteta proizvoda i/ili usluga kao i imidža brenda te da neće odavati trećim licima know-how i ostale poverljive informacije. 

Uzmite u obzir da su ove odredbe navedene samo kao primer, kako biste dobili sliku izgleda jednog franšiznog ugovora. Ovi ugovori su kompleksni, zahtevaju stručno znanje kao i prilagodbu konceptu poslovanja i specifičnostima privrednih subjekata. Neodgovorno je, a i nije moguće, da se detaljno opiše ovakav ugovor u jednom edukativnom tekstu. 

Franšizna naknada i ostale takse 

Franšizni ugovor precizno određuje vrstu i obim naknade koja se plaća i na koji način, odnosno da li odjednom ili kontinuirano i u kojem procentu. Ugovor definiše sva plaćanja koja trebaju da se izvrše radi sprovođenja franšiznog poslovanja što se odnosi na početni inventar kao i na sve potrebne nabavke. 

Intelektualna svojina 

Jedna od najbitnijih stavki ovog ugovora je zaštitni znak za čije korišćenje plaća primalac franšize. Potrebno je da se obrati pažnja na ograničenja u vezi sa njihovom upotrebom; na primer, može da se zahteva da primalac franšize ne sme da koristi zaštitne znakove u nazivu svoje kompanije, kao i da mora da poštuje pravila nametnuta od strane davaoca.  

U stranoj praksi, često se pominje tzv brend priručnik koji predstavlja dokument koji davalac daje primaocu na korišćenje radi vođenja poslovanja. Treba da se uzme u obzir da je ovo živ dokument na kojem se povremeno mogu vršiti izmene. 

Sa druge strane, primalac franšize obično želi da se obezbedi u slučaju da treća strana podnese tužbu radi povrede prava intelektualne svojine. 

Izbor lokacije poslovanja 

Ugovor može da sadrži odredbe o izboru odgovarajuće lokacije za franšizno poslovanje kako bi ispunilo standarde davaoca franšize. Na primer, davalac franšize zahteva da odobri lokaciju pre nego što primilac franšize potpiše ugovor o zakupu. 

Uz izbor lokacije možemo navesti i eventualnu odredbu o modifikacijama ili renoviranju; možda će davalac franšize zahtevati da se poslovni objekt renovira tokom trajanja ugovora, a primalac franšize treba da se zaštiti da se to ne dogodi u periodima slabijeg poslovanja ili da zahteva prevelike troškove. 

Promocija i marketing 

Marketinške aktivnosti su ključne za prepoznatljivost brenda na tržištu, sticanje klijenata i održavanje željenog imidža za sve primaoce franšize. Frašiznim ugovorom može se odrediti minimalan iznos ulaganja u marketing u procentima od zarade ili fiksnim iznosima koji trebaju biti uloženi u određenom vremenskom periodu. 

Raskid ugovora   

Ugovor o franšizingu tipično sadrži, kao i svaki drugi ugovor, odredbu o raskidu ugovora. Ovde je bitno da razumete jezik ugovora i sve posledice raskida ugovora što takođe upućuje na poznavanje obligacionog prava.  

Kao primer navodimo obrazloženje presude Vrhovnog suda 92/2001 u kojoj se navodi da prestankom ugovora o franšizingu zbog isteka ugovorenog roka, nastupa obaveza primaoca franšizinga da sva ustupljena sredstva vrati davaocu franšizinga, kao i obaveza da sa prestankom ugovora prestane pravo primaoca franšize da koristi u svom poslovanju one reči, elemente, žigove, logotipove, znakove razlikovanja, kao i firmu, koju je po osnovu ugovora o franšizingu dobio od davaoca franšize. 

Odredba o rešavanju sporova 

Franšizni ugovori obično sadrže klauzulu o izboru merodavnog prava kao i izboru mesta rešavanja sporova. Često se zahteva da ugovorne strane pokušaju da reše spor putem medijacije ili arbitraže kao metoda alternativnog rešavanja sporova. 

U svakom slučaju, potrebno je obratiti pažnju na izbor merodavnog prava i foruma; ukoliko vas zanima zašto je bitan izbor merodavnog prava u ugovorima sa inostranim elementom, preporučujemo da pročitate ovaj članak. 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.