Ministarstvo pravde objavilo je 30. jula 2026. godine Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kojim se značajno proširuje i redizajnira okvir uspostavljen 2018. godine – sa 102 na 175 članova. Javna rasprava traje do 10. septembra 2026. godine. Za rukovaoce i obrađivače podataka koji posluju u Srbiji ili sa srpskim tržištem, ovo je prvi put da se domaći pravni okvir eksplicitno bavi obradom podataka putem sistema veštačke inteligencije; i to u trenutku kada se, gotovo paralelno, menja i evropski regulatorni okvir za veštačku inteligenciju. Radi potpunijeg razumevanja obaveza koje čekaju privredne subjekte, u nastavku analiziramo najvažnije novine iz Nacrta, a potom i njihov odnos prema Uredbi EU o veštačkoj inteligenciji (AI Act).

Šta Nacrt menja? 

Obrada podataka putem sistema veštačke inteligencije (čl. 52-53) 

Nacrt po prvi put izričito uređuje obradu ličnih podataka putem sistema veštačke inteligencije, čime domaći zakonodavac sledi trend koji je na evropskom nivou započet Uredbom o veštačkoj inteligenciji. Uvodi se obaveza procene uticaja na zaštitu podataka za visokorizične sisteme, obaveza obaveštavanja lica kada sistem sa njim direktno komunicira, kao i zabrana potpuno automatizovane obrade, bez ljudskog učešća, kada takva obrada može proizvesti štetne posledice po pojedinca. Ova poslednja odredba je posebno značajna za rukovaoce koji koriste sisteme za automatizovano donošenje odluka (na primer, u oblasti zapošljavanja, kreditiranja ili ocenjivanja korisnika), jer uvodi obavezu da se u proces uključi čovek uvek kada je ishod obrade potencijalno štetan po pojedinca.

Video nadzor (čl. 45, 48) 

Video nadzor prvi put dobija sistemsku regulativu: snimci se mogu čuvati najduže šest meseci, a korišćenje video nadzora za praćenje rada zaposlenih dozvoljeno je samo izuzetno, uz jasno definisane uslove. Poslodavci koji trenutno primenjuju duže rokove čuvanja snimaka ili sistematski prate zaposlene putem kamera, bez jasno definisanog i legitimnog osnova, moraće da revidiraju postojeću praksu.

Legitimni interes (čl. 4, tačka 36) 

Nacrt prvi put zakonski definiše legitimni interes – kao stvaran, konkretan i pravno dopušten interes rukovaoca ili treće strane, poslovnog ili šireg društvenog karaktera. Preciznija definicija znači veću pravnu sigurnost za rukovaoce, ali istovremeno i veći teret dokazivanja za one koji se trenutno oslanjaju na legitimni interes kao pravni osnov obrade.

Šta se još nazire? 

Prema dostupnim analizama Nacrta, najavljuju se i proširenje posebnih kategorija podataka, izričita zabrana masovne biometrijske identifikacije, kao i kazne koje ostaju ispod nivoa GDPR-a.

Odnos prema Uredbi EU o veštačkoj inteligenciji 

Nacrt ne nastaje u pravnom vakuumu. Njegove odredbe o veštačkoj inteligenciji konceptualno prate pristup koji je na nivou Evropske unije već uspostavljen Uredbom o veštačkoj inteligenciji (AI Act) – kategorizacija sistema prema riziku, obaveza procene uticaja za visokorizične sisteme i obaveza transparentnosti prema korisniku. Razlika je u dinamici primene.

Obaveze transparentnosti iz člana 50 Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji – dužnost obaveštavanja korisnika kada komunicira sa sistemom veštačke inteligencije, a ne sa čovekom- postale su obavezujuće 2. avgusta 2026. godine, u predviđenom roku. Nasuprot tome, strožiji rokovi usklađivanja za visokorizične sisteme pomereni su tzv. Omnibus sporazumom iz maja 2026. godine, koji je u međuvremenu i formalno usvojen kao Uredba (EU) 2026/1744, objavljena u Službenom listu Evropske unije 24. jula 2026. godine, sa stupanjem na snagu 27. jula 2026. Za samostalne visokorizične sisteme (Prilog III) novi rok je 2. decembar 2027. godine, dok je za sisteme veštačke inteligencije ugrađene u regulisane proizvode (Prilog I) rok pomeren na 2. avgust 2028. godine.

Praktična posledica za privredne subjekte koji posluju i u Srbiji i sa Evropskom unijom: dok evropski rokovi za visokorizične sisteme sada pružaju više vremena za pripremu, srpski Nacrt takav vremenski okvir ne predviđa – javna rasprava se zatvara već 10. septembra 2026, a usvajanje zakona može uslediti u relativno kratkom roku nakon toga. Za kompanije čiji sistemi veštačke inteligencije obrađuju podatke korisnika ili zaposlenih u Srbiji, bliži i hitniji regulatorni izazov trenutno dolazi iz domaćeg, a ne iz evropskog pravnog okvira; iako se oba okvira, dugoročno posmatrano, kreću u istom pravcu.

Praktični koraci 

Ovo je pravi trenutak da rukovaoci i obrađivači podataka počnu da usklađuju svoje interne politike i procedure sa najavljenim izmenama, posebno u delu koji se tiče sistema veštačke inteligencije i video nadzora, gde se najviše menja postojeća praksa. Kompanije koje su već započele usklađivanje sa Uredbom EU o veštačkoj inteligenciji imaju izvesnu prednost, s obzirom na konceptualnu sličnost pristupa, ali usklađenost sa jednim okvirom ne podrazumeva automatsku usklađenost sa drugim. Do 10. septembra 2026. godine i dalje je moguće dostaviti komentare Ministarstvu pravde u okviru javne rasprave.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet.