Značaj sportskih ugovora o sponzorstvu ili priča o Air Jordan
Pre 40 godina Nike je pozvao Michael Jordan-a da dizajnira svoje jedinstvene patike. Jordan je tada prekršio pravilo NBA-a koje je zahtevalo da igrači nose samo bele patike jer je nosio crveno-crne patike na svakoj utakmici što je rezultiralo kaznom od po $5,000 po utakmici koje je plaćao Nike.
Ipak, 1985 godine te patike su se pojavile na tržištu te, iako je Nike ciljao na $3 miliona prodaje u trogodišnjem periodu, krajem prve godine prodaja je premašila $126 miliona. Ovo je priča o svetski poznatom brendu Nike Air patikama i Michael Jordan-u koji je, prema izveštajima, zaradom preko $1.3 milijarde od partnerstva sa Nike-om.
Ugovori o sponzorstvu pružaju razne pogodnosti za obe strane. Sportisti povećavaju svoju vidljivost i razvijaju sopstvene brendove u partnerstvu sa sponzorom što dovodi do rezultata da velik deo svojih primanja duguju ovim ugovorima, a sa druge strane, sponzor profitira od slave i pozitivne slike sportiste u javnosti.
Nike je jedan od najvećih sponzora sportista na svetu koji je takođe sa troje sportista potpisao doživotni ugovor o sponzorstvu – osim Michael Jordan-a, Nike je potpisao ovakav ugovor i sa Christianom Ronaldom i Lebron James-om.
Šta kaže naše pravo?
Ako bacimo oko na našu sudsku praksu odnosno Rešenje Privrednog suda u Nišu P. 440/99, od 4.5.2000. i Rešenje Višeg privrednog suda u Beogradu Pž. 4470/00, od 28.6.2000, vidimo obrazloženje suda da ugovor o sponzorstvu ima sve elemente dvostranog teretnog ugovora jer sponzostvo podrazumeva pokroviteljstvo nad nekim poduhvatom ili finansiranje programa, najčešće radi reklame – odnosno, sponzorstvo i donatorstvo ,koje se izjednačava sa poklanjanjem, nisu isti pojam.
Dvostrani ugovori ili dvostranoobavezni ugovori su oni kod kojih obe ugovorne strane imaju svoja prava i obaveze te istovremeno imaju uloge i poverioca i dužnika. Na primer, kod ugovora o kupoprodaji nekretnine, prodavačeva činidba se ogleda u predaji nekretnine, a kupčeva u predaji novčanog iznosa. Da bi došlo do ispunjenja ugovora, obe strane moraju da ispune svoje obaveze.
Zanimljiv je takođe stav Višeg privrednog suda u presudi Pž. 1304/01 od 1. 3. 2001.u vezi načela jednake vrednosti davanja navodeći da se ova vrsta ugovora ne zasniva na istovetnoj vrednosti materijala prema iznosu novca, kao što je to slučaj kod klasičnog ugovora o prodaji.
Ugovor o sponzorstvu nije izričito regulisan zakonskim propisima naše zemlje. Zakon o sportu ga pominje na par mesta u smislu prihoda sportskih udruženja i potencijalnog prihoda vrhunskog sportiste. Sa druge strane, samo sponzorstvo uređeno je Zakonom o oglašavanju koje ga definiše kao svaki vid finansijske ili druge podrške sponzora prema nekom fizičkom ili pravnom licu i njegovim aktivnostima u cilju promocije sponzorovog imena, naziva ili žiga te proizvoda ili aktivnosti.
Iako Zakon o oglašavanju se više bazira na zaštiti potrošača te definiše sponzorstvo u širem smislu, pojedine odredbe ovog zakona su imperativne što znači da od njih ne možemo da odstupimo. Ako ste ranije čitali naše tekstove, verovatno ste upoznati sa time da u ugovornom pravu postoji načelo autonomije volje koje kaže da smo slobodni da uredimo ugovore kako god želimo dokle god naše želje i potrebe nisu protivne prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Zakon o oglašavanju tako navodi zabranu dovođenja u zabludu odnosno odredbu da sponzorstvo mora biti jasno određeno. Drugim rečima, sponzorisani sadržaj mora da bude označen kao takav navođenjem imena, znaka ili drugog simbola sponzora te ne sme da dovede u zabludu potrošača u pogledu identiteta sponzora, delatnosti sponzora i aktivnosti na koju se sponzorstvo odnosi.
Nadalje, naš Zakon kaže da sponzorstvo ne sme da ograničava kreativnu slobodu sponzorisanog lica, njegova prava na samostalno upravljanje, određivanje cilja i sadržaja sponzorisane aktivnosti. Ukoliko je ugovor zaključen protivno ovoj zakonskoj odredbi, ništav je. Takođe, sponzor ne sme sponzorisanjem da ugrozi integritet umetničkog izražavanja.
Šta je ugovor o sponzorstvu?
Dakle, ugovor o sponzorstvu je dvostrani teretni ugovor kojim se sponzor obavezuje da sponzorisanom licu stavi na raspolaganje određeni novčani iznos, a sponzorisano lice se obavezuje da će za sponzora da obavlja aktivnosti promovisanja njegovih roba ili usluga odnosno brenda.
Iako ova definicija deluje jednostavno, ugovor o sponzorstvu ume da bude prilično kompleksan. Kada sponzor zaključuje ugovor da bi se vršila promocija njegovog imena, naziva, žiga i/ili proizvoda, njemu nije svejedno sa kim zaključuje ugovor već nastoji da se poveže i poistoveti sa javnom slikom sponzorisanog lica i njegovim uspesima.
Dakle, ovaj ugovor, barem u sportu, se uglavnom zaključuje s obzirom na ličnost sponzorisanog lica što ga čini ugovorom intuitu personae. Kada zaključujemo ugovor s obzirom na identitet jedne ugovorne strane, onda to znači da činidbu mora da izvrši baš ta osoba kao i da smrću taj ugovor prestaje i da ugovorne obaveze ne mogu da pređu na pravne sledbenike te osobe.
Glavna vrednost koju nudi sponzorisano lice je slika koju uživa u javnosti odnosno ugled. Sponzor želi baš da ta osoba promoviše njegove proizvode zbog svog ugleda. Da se vratimo malo na imperativnu odredbu Zakona o oglašavanju – sponzor ne sme da ugrozi integritet sportskog sadržaja sponzorisane aktivnosti kao i da naškodi ugledu sponzorisanog lica.
Ugovori o sponzorstvu sportista- Zašto su bitni?
Ugovori o sponzorstvu sportista su jedan od načina kako profesionalni sportisti mogu da osiguraju dodatnu finansijsku podršku, steknu dodatni publicitet kao i da izgrade dugoročna partnerstva sa brendovima i razviju svoj sopstveni brend.
Kao što smo rekli, u praksi mogu da budu kompleksni te je bitno da razumete šta jedan takav ugovor sadrži i na šta treba da se obrati pažnja. Pre potpisivanja ugovora o sponzorstvu preporučljivo je da pažljivo pregledate i razumete sve ugovorom određene uslove i obaveze kao i da budete dovoljno informisani tokom pregovora kako biste mogli da zaštitite svoje interese.
Naknada za sponzorstvo i aktivnosti sponzorisanog lica
Jedna od glavnih stavki u ovom ugovoru je naknada za sponzorstvo koja može biti jednostavno određena kao jedna dogovorena fiksna cena za vreme trajanja ugovora ali i kao naknada u obliku periodičnih ili promenljivih plaćanja ili vezana za ciljeve sponzorstva. Naknada će biti ugovorena kao rezultat pregovora koji su se vodili pre potpisivanja ugovora.
Dobro definisane specifikacije plaćanja kao što su tačan iznos, redosled i bonusi osigurava da obe strane budu zadovoljne zaključenim partnerstvom. Takođe, ukoliko se u ugovor unose metrike performansi, treba obratiti pažnju na detaljno definisanje ključnih pokazatelja učinka (na primer, angažovanje na društvenim mrežama, učešće na događajima bitnim za brend i drugo).
Takođe, potrebno je da sponzorisano lice jasno razume očekivanja sponzora u vezi sa promotivnim aktivnostima kao i korišćenje lika u promotivne svrhe.
Nivo ekskluzivnosti
Velik deo ugovora o sponzorstvu obično se odnosi na prava sponzora. Ako ste sponzorisano lice u ovom ugovoru, treba obratiti pažnju na nivo ekskluzivnosti koju sponzor dobija ugovorom o sponzorstvu.
Na primer, ugovorom može da se definiše ekskluzivno sponzorstvo što, iako može da dovesti do većeg nivoa svesti među ciljnom publikom i marketinških rezultata, takve klauzule nekad mogu da budu restriktivne i nameću veća ograničenja sportisti zbog čega propušta ostale potencijalne prilike za razvoj u ovom polju. Ako bi ovakva klauzula narušila mogućnost sportiste da se bavi ličnim projektima ili učestvuje u nekim sportskim događajima, mogli bismo doći do zaključka da eventualno nameće neka nerazumna očekivanja.
Ponavljamo, pre potpisivanja bilo kakvog ugovora, potrebno je da razumete sva prava i obaveze te da pažljivo prolazite kroz pregovore. Krajnji rezultat bi trebao da bude jedan uravnotežen pristup dogovoren na osnovu informisanosti i definisanih ciljeva obe ugovorne strane.
Trajanje ugovora
Iako smo naveli da je Nike potpisao 3 doživotna ugovora o sponzorstvu, jedna od tipičnih klauzula ugovora o sponzorstvu je njihovo trajanje. Na primer, Novak Đoković je potpisao 2017 ugovor o sponzorstvu sa Lacoste koji je 2021 produžen na dodatne 4 godine.
Kada potpisujete ugovor, razmotrite dužinu trajanja i klauzule o produženje ugovora. Ugovori o sponzorstvu se obično zaključuju na par godina sa očekivanjem da će sportista nastaviti da postiže očekivane rezultate kao i naknada za sponzorstvo opravdati promotivne aktivnosti sportiste.
Raskid ugovora
Nadalje, obratite pažnju na klauzulu o raskidu jer svaki ugovor treba da ima izlaznu strategiju. Zakonom o obligacionim odnosima propisano je što se događa u slučaju da jedna strana ne ispunjava svoje ugovorne obaveze, ali je preporučljivo da se, pogotovo u kompleksnim ugovorima, detaljno uredi pitanje raskida. Na primer, ako sponzor ne ispunjava svoje obaveze plaćanja, logično je da bi sponzorisani sportista trebao da ima način kako da jednostavno raskine ugovor.
Takođe, kod raskida ugovora o sponzorstvu preporučljivo je definisati i pitanje vraćanja opreme i sličnih stvari koje je obezbedio sponzor.
S obzirom da su ovakvi ugovori, barem u slučaju vrhunskih sportista, prilično medijski propraćeni, obično se uključuju i klauzule o poverljivosti kako bi sprečilo bilo koju od ugovornih strana da otkriju detalje ugovora ili negativno komentarišu drugu stranu nakon raskida.
Pitanje intelektualne svojine
Poslednja stavka koju razrađujemo u ovom tekstu nije manje bitna. Naprotiv, nemojte da zaboravite da detaljno regulišete pitanje intelektualne svojine obe strane. Logično je da sponzor želi da zaštiti svoj brend od bilo kakve povrede njegovih prava intelektualne svojine ili da spreči bilo kakav oblik ‘prisvajanja’ svog brenda.
Sa druge strane, sponzor bi trebao da garantuje sponzorisanom licu da ne krše prava intelektualne svojine treće strane te da je njegov zaštitni znak uredno registrovan kako ne bi nastao pravni problem koji bi naštetio ugledu sponzorisanog lica.
Pitanje intelektualne svojine u ovakvim ugovorima ćemo detaljnije obraditi u nekom od narednih članaka. U suštini, sponzorisano lice dobija pravo da koristi naziv i logo sponzora na ugovorom preciziran način (na primer, na dresu). Ono što je dalje bitno istaknuti kod ovog ugovora i prava intelektualne svojine jeste da stranke ugovorom o sponzorstvu takođe žele da urede pitanje značaja sponzorisanih aktivnosti i poruke koja se šalje javnosti na taj način kao i svojina nad bilo kakvim sadržajem koji je rezultat tih aktivnosti.
Od sporta do sporta…
Sada kada smo istaknuli značaj informisanog pristupa prilikom zaključenja ugovora o sponzorstvu, moramo da navedemo i da različite pravne situacije se javljaju kod različitih sportova tako da ne možemo da imamo jedan pristup za sve ugovore o sponzorstvu u sportu.
Ovaj put daćemo kao primer konjički sport – u konjičkom sportu sponzorstvo je velik izvor finansijske podrške za profesionalne jahače. Na primer, ovde bi trebali da pripazimo sa definisanjem klauzule o raskidu. Može se desiti da sponzorisano lice nije zadovoljno proizvodom ili uslugom sponzora tokom trajanja ugovora – može se dogoditi da dođe do problema sa proizvodom jer ugrožava bezbednost jahača ili konja ili da proizvod više ne odgovara konju. S obzirom da ovde kao deo sporta imamo uz čoveka i životinju čija bezbednost je takođe od iznimne važnosti, sam ugovor bi trebao da sadrži mehanizme koji bi regulisali ovu situaciju tokom trajanja ugovora ili detaljno definisanu klauzulu o raskidu.
Kada angažujete stručnjaka za pitanje sportskog prava te naročito sponzorstva u sportu, bitno je osim prava razumeti i sam sport. Mnogo puta smo pisali o kompleksnosti sporta u pravu i niz pravnih grana koji se vezuju uz ovo polje, ali ne možemo da izostavimo činjenicu da je svaki sport jedinstven i da se ta jedinstvenost treba odražavati i u ugovorima. U svakom slučaju, angažovanje advokata za sportsko pravo, dobra priprema i informisanost tokom pregovara idu u prilog obe ugovorne strane.
Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.
