Uvodna razmatranja

Za početak i radi boljeg razumevanja, objasnićemo razliku između prava konkurencije (antitrust) i nelojalne konkurencije. Pravo konkurencije je oblast prava koja obezbeđuje da učesnici na tržištu posluju i takmiče se na način da se ne remete normalni tokovi tržišta. U Republici Srbiji zaštita konkurencije uređena je prvenstveno Zakonom o zaštiti konkurencije. Pravo konkurencije štiti javno-pravni interes koji se ispoljava u zaštiti svakog tržišnog učesnika od nezakonitih postupaka drugih učesnika na tržištu te uređuje pitanja dopuštenosti sporazuma između učesnika, zlouporabu dominantnog položaja na tržištu i kontrole koncentracije. Normalni tokovi tržišta zasnovani su na principu optimalne raspodele resursa prema zakonima ponude i potražnje i jednakim uslovima za pristup tržištu.

Sa druge strane, nepoštena tržišna utakmica odnosno nelojalna konkurencija štiti se Zakonom o trgovini. Objekt zaštite je u ovom slučaju više privatno-pravne prirode; nelojalna konkurencija se odnosi na radnje učesnika na tržištu kojima se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojima se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta konkurentu. Naš Zakon taksativno nabraja postupke koji se smatraju oblicima nepoštene tržišne utakmice i predviđa mogućnost tužbe u subjektivnom roku od 6 meseci i objektivnom roku od 3 godine. Objekt zaštite nelojalne konkurencije može da deluje široko, ali iz taksativno nabrojanih primera vidimo da je povezan sa poslovnim ugledom, intelektualnom svojinom i poslovnom tajnom trgovaca i pružaoca usluge.

Šta se promenilo od 1896. godine?

Davne 1896. godine, Oliver R. Mitchell pisao je o pojavi nelojalne konkurencije, povezivajući je sa zaštitom žigova; raniji razvoj prava na zaštitu žiga pozicionirao ga je kao samostalnu pravnu oblast dok nelojalna konkurencija, kako tvrdi autor, predstavlja jedan generički pojam. Mitchell navodi predmet Knott protiv Morgan iz 1836. godine kao prvi (ili gotovo prvi) predmet vezan uz nelojalnu konkurenciju- tuženi je privlačio mušterije lažnim predstavljanjem ili kako Mitchell navodi – akumulacijom sličnosti čija se osnovna aktivnost sastoji u ‘doterivanju’ brenda tuženog kako bi izgledao kao brend tužioca (eng. dressing up). Radnje nelojalne konkurencije nisu se sastojale u jednoj aktivnosti već u kombinaciji aktivnosti i karakteristika koje su govorile u prilog nameri tuženog da njegovi proizvodi i/ili usluge sliče tužiočevim.

Charles Grove Haines 1919. godine u svom članku za Yale Law Journal nastoji da preciznije opiše nelojalnu konkurenciju te ističe da se ovaj pojam u početku koristio u vezi sa zaštitom žigova. Zaštita žigova je bila već pravno definisana, a nelojalna konkurencija je usvojena kao termin za označavanje povrede koju čini trgovac pokušavajući da predstavi robu drugog trgovca kao svoju. Autor navodi da se pojam nelojalne konkurencije širi pa tako obuhvata i druge vrste ponašanja kojim jedan trgovac nanosi štetu drugom trgovcu i njegovom poslovanju.

Nelojalna konkurencija je danas širok pojam čije se postojanje utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju.

Za više informacija pročitajte naš članak o zaštiti od nelojalne konkurencije kao i članak o parazitizmu.

Još da dodamo jednu domaću presudu kojom je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu (P4 5/13 od 04.07.2016. godine) – ‘odlučujući o protivtužbenom zahtevu tuženih, prvostepeni je sud ocenio da je tužilac učinio delo nelojalne utakmice, s obzirom da je suprotno načelu savesnosti i poštenja, bez prethodnog upozorenja prvotuženog registrovao žig…. iako je znao da je tuženi svojim dugogodišnjim nastupanjem pod tim nazivom zaslužan za prepoznatljivost i značenje istog.’

Mitchell nije bio daleko od istine – nelojalna konkurencija je jedan generički pojam koji obuhvata mnogo aktivnosti i mora da se utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju. Ukoliko sumnjate da vaše radnje ili radnje vaših konkurenata potpadaju pod radnje nelojalne konkurencije, uvek je ista preporuka – angažovati advokatsku kancelariju sa znanjem i iskustvom u ovoj oblasti.

Globalna borba za zaštitu žiga i odbrana od nelojalne konkurencije – Christian Louboutin 

Krenućemo od parnice između brenda Christian Louboutin i Zare – upravo je Zara dobila spor. U novembru 2000. godine Christian Louboutin je zaštitio žig u Francuskoj za svoj poznati crveni đon. Zara France je krajem 2000-ih godina krenula da prodaje kolekciju ženskih cipela sa crvenim đonovima, što je dovelo do tužbe od strane Christian Louboutin jer je jedan od tih modela imao sličnosti sa tužiočevim dizajnom Yoyo modela. Prvostepeni sud u Parizu je presudio u korist tužioca, ali je Apelacioni sud u Parizu preinačio odluku prvostepenog suda i odbio zahteve tužioca. Da ne ulazimo u detaljna objašnjenja, Apelacioni sud je smatrao da Louboutin ne može da monopolizuje crveni đon te da tužiočev francuski žig izgleda kao da štiti dvodimenzionalni objekt; sud je dodao da je spoljašnji đon funkcionalan aspekt cipele koji ne dodaje razlikovni karakter. Louboutinov francuski žig pod brojem 003067674 je poništen, a dopušteno je podnošenje novog žiga sa eksplicitnom Pantone crvenom nijansom i trodimenzionalnim aspektima.

U predmetu Christian Louboutin protiv Yves Saint Laurent iz 2012. godine, Apelacioni sud SAD-a za Drugi okrug utvrdio je da jedna boja ne može da služi kao žig u modnoj industriji. Louboutin je tužio YSL povodom namere tuženog da lansira liniju monohromatskih cipela u potpunosti crvenih silueta i navoda da bi potrošači mogli da budu zbunjeni oko crvenog đona YSL cipela. Apelacioni sud je ovu analizu podelio na par pitanja – da li jedna boja može da se kvalifikuje kao žig u industriji mode i šire; da li crveni đon smatra funkcionalnim i da li prema američkom Lanham zakonu može da bude zaštićen u tom obimu. Apelacioni sud je zaključio da ukoliko postoji kontrast između crvene boje đona i crvene boje ostatka cipele, tada je moguće govoriti o zaštiti- sa druge strane, YSL monohromatska cipela nije imala kontrast pa samim tim nije došlo do povrede.

Sada dolazimo do nove problematike – Louboutin je 2015 godine pokušao da registruje žig u Japanu, ali bezuspešnp. Nadležni sud u Tokiju je doneo odluku da poznatu crvenu nijansu đona ne može niko ekskluzivno da poseduje, opisujući je kao opšti dizajn u industriji obuće. Tužba je bila usmerena protiv proizvođača obuće Eizo Collection, zasnovano na nelojalnoj konkurenciji. Tuženi je tvrdio da crveni đon u Japanu nije originalan ni razlikovan, pozivajući se na tradicionalnu obuću kao i na savremene primere. Sud je razmatrao elemente poput izrade đonova, cene i percepcije potrošača; po navodu suda, potrošači luksuzne obuće teško bi mogli da pomisle da je Eizov proizvod zapravo Louboutin jer se takve kupovine oslanjaju na jasne identifikatore brenda kao što su, na primer, logo, etikete i maloprodajno okruženje.

Iako je Christian Louboutin uspeo da registruje svoj žig crvenog đona u više od 50 jurisdikcija, presuda suda u Japanu pokazuje koliko se nadležna tela razlikuju u nekim pristupima.

I za kraj jedna pobeda na sudu – u septembru 2022 godine Pekinški sud za intelektualnu svojinu je doneo presudu u korist Christian Louboutin protiv Guangdong Wanlima Industrial Co. Ltd. u slučaju nelojalne konkurencije. Pekinški sud je naveo da je kompanija Louboutin dostavila relevantne dokaze kojima se potvrđuje da od 2011. godine prodaje obuću na teritoriji Kine sa velikim obimom prodaje. Prodaja obuće, marketing i medijsko prisustvo pokrivaju velik deo teritorije te uživaju ugled i prepoznatljivost na relevantnom tržištu. Sud je zaključio da je cipela sa crvenim đonom, odnosno njena dekoracija, oznaka sa određenim uticajem u smislu domaćeg zakona o sprečavanju nelojalne konkurencije.

Da li je vreme za nova shvatanja?

Član 10bis Pariške konvencije o zaštiti industrijske svojine definiše nelojalnu konkurenciju kao svaku radnju konkurencije koja je suprotna poštenim poslovnim običajima u industrijskim ili trgovinskim poslovima. Član 10bis eksplicitno kao zabranjene:

• radnje koje mogu da izazovu zabunu, bilo kojim sredstvima, sa preduzećem, robom ili industrijskim/trgovinskim aktivnostima konkurenta;
• lažne tvrdnje u toku trgovinske delatnosti koje su takve prirode da diskredituju preduzeće, robu ili industrijske/trgovinske aktivnosti konkurenta;
• oznake ili tvrdnje čija upotreba može da dovede javnost u zabludu u pogledu prirode, načina proizvodnje, karakteristika, podobnosti za upotrebu ili količine robe.

Smatra se da ovaj član uspostavlja fleksibilan i minimalni standard zaštite od nelojalne konkurencije, sa naglaskom na povredu poštenih poslovnih običaja u industrijskim ili trgovinskim poslovima. Panel Svetske trgovinske organizacije (WTO) je u predmetu Australia- Tobacco Plain Packaging naveo da koncept poštenih poslovnih običaja takođe zavisi od vremenskih i tržišnih parametara.

Pojam nelojalne konkurencije i sve radnje koje uključuje menja se i sa razvojem tehnologije. Pojedini autori ukazuju na potrebu uvođenja novih odredbi i precizniju kategorizaciju nelojalne konkurencije u domenu digitalnih tehnologija. Takođe, naziru se i mišljenja u doktrini da bi se više trebalo voditi računa o principu konkurentske neutralnosti te izbegavati prekomernu intervenciju u polje konkurencije na internetu kako bi se obezbedili jednaki uslovi poslovanja.

Rešenje iz Kine

Izmene kineskog Zakona o suzbijanju nelojalne konkurencije (AUCL- Anti-Unfair Competition Law) stupile su na snagu 15. oktobra 2025. godine. Izmenjeni zakon predstavlja novi pristup u regulisanju ponašanja na tržištu u digitalnoj eri i odgovara na promene nastale usled širenja elektronske trgovine, razvoja veštačke inteligencije i digitalizacije ekonomskih aktivnosti.

Vezano uz nelojalnu konkurenciju, ovaj zakon je proširio zaštitu kod radnji koje mogu da izazovu zabunu kod korisnika. Stari zakon zabranjivao je neovlašćenu upotrebu poznatih naziva proizvoda, pakovanja i spoljnog izgleda (trade dress) drugih privrednih subjekata – takva definicija jeste bila adekvatna za proizvode i usluge u fizičkom obliku, ali je ostavljala pravne praznine u digitalnom okruženju. Revidirani član je proširio zaštitu na širi spektar digitalnih identifikatora te uključio nazive veb-domena i digitalnih platformi, nazive naloga, nazive i ikone mobilnih aplikacija kao i interfejs i dizajn likova u onlajn igrama.

Ova odredba je zanimljiva jer izražava shvatanje da se u digitalnoj ekonomiji identitet brenda sve češće izražava kroz digitalne identifikatore. Nadalje, zakon predviđa jasan standard – ukoliko nosilac prava može da dokaže da je digitalni identifikator njegovog brenda stekao određeni stepen uticaja na teritoriji Kine, može da bude zaštićen od neovlašćene upotrebe koja može da izazove zabunu kod potrošača. Zakon takođe uvodi veću zaštitu ukupnog vizuelnog identiteta proizvoda ili usluge koji je stekao sekundarno značenje.

Zašto je ovo korisno? Na internetu je lako replicirati izgled neke druge uspešne onlajn usluge. Žigovno i autorsko pravo pružaju zaštitu do nekog nivoa, ali često nisu dovoljna da obuhvate celokupan korisnički doživljaj. Dodatno, novi zakon uvodi nove odredbe koje štite od nepropisnog pribavljanja i upotrebe podataka koji su zakonito u posedu drugog subjekta što u eri velikih baza podataka obuhvata šire shvatanje poslovne tajne; smatra se da se ova odredba odnosi na podatke o transakcijama kupaca, obrasce ponašanja korisnike i analitičke uvidi. Kao skupovi podataka, ove informacije mogu da predstavljaju značajne konkurentske resurse.

Umesto zaključka

Neminovan razvoj tehnologija uslovljava redefinisanje zakonskih normi. Ostaje otvoreno pitanje da li će se zakonodavci u budućnosti odlučiti za širi obim zaštite ili fleksibilniji pristup. Nelojalna konkurencija je pojam koji se razvija u koraku sa tržišnim zahtevima i trendovima – generički pojam čije složene nijanse otkrivamo pri analizi konkretnih slučajeva u određenom vremenskom i tržišnom kontekstu.

Napomena: Ovaj tekst odražava lično mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet.

Literatura:

• Oliver R. Mitchell, Unfair Competition, Harvard Law Review, Vol. 10, No. 5, 1896, pp. 275-298.
• Charles Grove Haines, Efforts to Define Unfair Competition, The Yale Law Journal, Vol. 29, No. 1, 1919, pp. 1-28.
• Agnieszka A. Machnicka, French Cour de cassation invalidates Louboutin’s red sole mark, Journal of Intellectual Property Law & Practice, Vol. 8, Issue 2, 2013, pp. 105-107.
• Martin Senfleben, Article 10bis of the Paris Convention as the common denominator for protection against unfair competition in national and regional contexts, Journal of Intellectual Property Law & Practice, Vol. 19, Issue 2, 2024, pp. 81-89.
• Xuan Wang & Xiugin Lin, China’s regulations on new types of unfair competition in the digital age: Internet Provision and Data Provision, Journal of Intellectual Property Law & Practice, Vol. 19, Issue 2, 2024, pp. 143-148.
• Paris Convention for the Protection of Industrial Property of March 20, 1883.
• Christian Louboutin S.A. v. Yves Saint Laurent Am. Holdings, Inc., 696 F.3d 206 (2d Cir. 2012).