Iako se doping najčešće posmatra u kontekstu profesionalnog sporta, tema je ponovo aktuelizovana tokom Olimpijskih igara u Parizu. Nedavno su se pojavili medijski izveštaji koji su skrenuli pažnju na odluke Svetske antidoping agencije (WADA), uključujući i situaciju u kojoj je WADA dozvolila da se 23 kineska plivača takmiče na prethodnim Olimpijskim igrama uprkos pozitivnim rezultatima na zabranjenu supstancu trimetazidin. WADA je negirala da je postupila nepravilno, odgovarajući na ove navode.
Pored toga, WADA je reagovala na optužbe iz medija u vezi sa navodnim otkrićem šeme prema kojoj je Američka antidoping agencija (USADA) dozvolila sportistima koji su koristili zabranjene supstance da se takmiče u proteklih nekoliko godina bez sankcija za kršenje antidoping pravila. WADA je istakla da nikada nije odobrila ovu praksu, o kojoj je saznala 2021. godine, i da je USADA nastavila sa kršenjem pravila i nakon što im je naloženo da prestanu.
U ovom članku nećemo se dalje baviti medijskim spekulacijama, već ćemo pokušati da vam približimo kako su antidoping pravila regulisana u našoj zemlji.
Antidoping uređenje u Srbiji
Antidoping pravila u Republici Srbiji uređena su primarno Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu (Službeni Glasnik RS br. 111/2014 i 47/2021) kojim se uređuju mere i aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu.
Doping u sportu je zabranjen, a definiše se kao postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila uređenih Zakonom.
Kada postoji povreda antidoping pravila?
Povrede antidoping pravila su navedene u članu 3 Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Postoji 11 antidoping pravila od kojih su sva primenjiva na sportiste, a neka su primenjiva i na druge osobe bliske sportisti kao što su treneri, menadžeri, fizioterapeuti i pomoćno osoblje.
Primarno, prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste kao i korišćenje ili pokušaj korišćenja doping sredstva smatra se povredom antidoping pravila.
Do povrede pravila dolazi i u slučaju kada sportista odbija ili propusti bez uverljivog opravdanja da da uzorak posle obaveštenja o doping kontroli ili izbegne da da uzorak na neki drugi dačin.
Bitno je ovde dodati da povreda ovih antidoping pravila ne zahteva postojanje namere, nepažnja, propust ili svesno korišćenje doping sredstva.
Takođe, bilo koje kombinacije od tri propuštena doping testa i/ili propusta pri popunjavanja obrasca o lokaciji sportiste unutar perioda od godine dana dovodi do povrede antidoping pravila. Uz to se vezuje i radnja ometanja ili pokušaja ometanja bilo kod dela doping kontrole.
Sportista ili osoba koja pomaže sportisti ne sme da poseduje doping sredstvo, odnosno nedozvoljeno doping sredstvo. Koja su to nedozvoljena doping sredstva objasnićemo dalje u tekstu.
Povredom antidoping pravila smatra se i neovlašćena prodaja, transport, slanje, isporuka ili distribucija zabranjene doping supstance ili metoda kao i pokušaj takvog postupanja. Zabranjeno je davanje, primena ili pokušaj primene bilo kakvog doping sredstva na sportisti na takmičenju te davanja ili primene doping sredstva koje je zabranjeno izvan takmičenja, (kao i pokušaja ovih radnji) sportisti izvan takmičenja.
Pošto smo pomenuli da se sva ova pravila ne odnose samo na sportiste već i na osobe bliske sportisti odnosno osobe koje pomažu sportisti, te je izričito navedeno da je zabranjeno asistiranje, podsticanje, pomaganje, podržavanje, prikrivanje, stvaranje uslova ili nekog drugog vida namernog saučesništva radi povrede antidoping pravila ili radi kršenja mere izrečene zbog antidoping pravila (kao i ranije navedeno, uzima se u obzir i pokušaj bilo koje od ovih radnji).
Nije dozvoljeno udruživanje, bilo u profesionalnom ili sa sportom povezanom svojstvu, sportiste ili druge osobe koje je u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije sa osobom koja pomaže sportisti kojoj traje izrečena mera zbog povrede antidoping pravila (ili ako je u krivičnom, prekršajnom ili drugom postupku kažnjena zbog dela koje predstavlja povredu antidoping pravila u smislu Zakona o sprečavanju dopinga u sportu ako kazna još traje ili je prošlo manje od 6 godina od izricanja takve kazne).
Konačno, zabranjeno je postupanje sportiste ili drugog lica koje predstavlja pretnju ili služi zastrašivanju drugog lica sa namerom odvraćanja od saopštavanja informacija vezanih uz doping i nepoštovanje antidoping pravila ili ima za cilj da se u nepovoljan položaj stavi lice koje je u dobroj veri pružilo dokaze i informacije vezano uz korišćenje dopinga.
Što znači izuzetak za terapeutsku upotrebu?
Potrebno je napomenuti da povreda antidoping pravila ne postoji ako se radi o odobrenom izuzetku za terapeutsku upotrebu.
Naime, ukoliko je određeni lek ili metod potreban sportisti za lečenje bolesti, a uključen je na listu zabranjenih doping sredstava, sportista mora da podnese zahtev za izuzeće kako bi mogao da se takmiči.
Članom 15 Zakona propisano je da sportista može zatražiti od Antidoping agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava ukoliko postoji jasna i nužna medicinska potreba.
Koja su to zabranjena doping sredstva?
U skladu sa navodima Antidoping agencije Republike Srbije, ovlašćene domaće antidoping organizacije, objasnićemo ukratko zabranjena doping sredstva.
Prvo imamo supstance koje su uvek zabranjene, bez obzira da li se radi o takmičenju ili ne. Podeljene su na anaboličke agense, peptidne hormone te faktora rasta i srodne supstance, beta-2 agoniste (svi osim inhalatorno unetih u propisanim dozama), hormone i metaboličke modulatore te diuretike i maskirajuće agense.
Što se tiče metoda, uvek zabranjene metode podeljene su na manipulacije sa krvlju i komponentama krvi, metode hemijske i fizičke manipulacije te genetski doping.
Sledeće imamo supstance koje su zabranjene samo na takmičenju kao što su stimulansi (nespecifični i specifični), narkotici, kanabinoidi te glukokortikoidi. Određene supstance kao beta-blokatori su zabranjeni u određenim sportovima kao što su, na primer, streličarstvo, automobilizam, golf i streljaštvo.
Koje su propisane mere za sprečavanje dopinga u sportu?
Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu propisano je da su sportisti, a i svi drugi učesnici u obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti u smislu Zakona o sportu, dužni da dozvole i omoguće obavljanje doping kontrole te da objave identitet osoba koje pomažu sportisti na zahtev ovlašćene antidoping organizacije.
U delokrugu je Antidoping agencije da uređuje i sprovodi doping kontrolu na domaćim takmičenjima i izvan takmičenja, izuzev onih koji su u nadležnosti druge ovlašćene antidoping agencije.
Pravila moraju da budu u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije protiv dopingovanja u sportu, Svetskim antidoping kodeksom i međunarodnim standardima za doping testiranje.
Šta obuhvata doping kontrola?
Doping kontrola obuhvata planiranje rasporeda testova, izbor sportista za testiranje, određivanje registrovane test grupe, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, upravljanje rezultatima te pretrese i žalbe.
Može se organizovati na takmičenjima i izvan takmičenja, bilo najavljeno ili nenajavljeno. Kontrola se sprovodi uzimanjem uzorka urina i krvi ili primenom neke druge dozvoljene tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.
Bitno je dodati da se doping kontrola može sprovoditi samo od strane ovlašćenih i kvalifikovanih kontrolora. Organizaciju u kojoj će se obaviti analiza doping uzoraka sportista ili životinja koje učestvuju na takmičenjima određuje Antidoping agencija.
Koje su dužnosti nacionalnih sportskih saveza?
Zakonom su propisane dužnosti nacionalnih sportskih saveza u vezi sprečavanja dopinga u sportu. Daćemo par primera.
Potrebno je da utvrde disciplinske mere i uredi postupak izricanja tih mera u slučajevima povrede antidoping pravila kao i da u postupku izricanja mera licima odgovornim za povredu antidoping pravila omoguće poštovanje njihove ličnosti i pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu što obuhvata pravo na zastupnika o ličnom trošku, poštovanje privatnosti, mogućnost pravnog izjašnjenja i uvida u spise, pravo na podnošenja dokaza i žalbe i ostalo.
Nadalje, sportski savezi su dužni da ne priznaju sportski rezultat u čijem je postizanju učestovao sportista koji je bio dopingovan te da ne dozvole učešće na sportskoj priredbi sportisti, sportskom stručnjaku i drugom licu u svojoj ingerenciji kome je izrečena mera zbog dopinga ili kome je izrečena kazna zbog učinjenog krivičnog dela ili prekršaja.
Nacionalni sportski savezi trebaju da donesu program antidoping delovanja i dostave ga Antidoping agenciji u propisanom roku od 15 dana kao i da odrede odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga.
Ukoliko se u sportu, na primer, takmiče životinje, treba da se utvrde i sprovedu antidoping pravila za životinje koje učestvuju.
Nadalje, nacionalni sportski savezi imaju neke dužnosti obaveštavanja nadležnih tela- najmanje 21 dan pre održavanja takmičenja koja organizuje određeni savez ili koja su pod kontrolom saveza mora da prijavi Antidoping agenciji, kao i da do kraja tekuće godine dostavi kalendar takmičenja za narednu godinu. Najmanje jednom u 6 meseci savezi trebaju da obaveste Antidoping agenciju o planovima treninga i pripremama vrhunskih sportista te nacionalnih reprezentacija, kao i da do kraja godine obaveste ministarstvo nadležno za sport i Antidoping agenciju o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine.
Za kraj naznačujemo da je dužnost svakog nacionalnog sportskog saveza da promoviše jačanje vrednosti sportske etike, fer pleja i zdravlja sportista, a ostale dužnosti možete da saznate uvidom u Zakon kao i obraćanjem stručnoj osobi za pružanje pravnih usluga.
Koje disciplinske mere je moguće izreći zbog povrede antidoping pravila?
Zakon propisuje da je moguće izreći ove disciplinske mere: diskvalifikacija sportskih rezultata, privremena suspenzija, zabrana učešća na takmičenjima, zabrana obavljanja poslova u oblasti sporta kao i druge mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih i međunarodnih sportskih saveza.
Primeri iz međunarodne prakse
Daćemo par primera iz novije prakse Suda za sportsku arbitražu sa sedištem u Lozani, Švajcarska.
U predmetu Arbitration CAS 2023/O/9401 World Athletics (WA) v Russian Athletic Federation (RUSAF) & Yelena Korobkina iz 2023 godine, navodi se da se činjenice koje se odnose na kršenje antidoping pravila mogu utvrditi bilo kojim pouzdanim sredstvima kao što su naučni dokazi, verodostojne izjave svedoka kao i razmena elektronske pošte. U tom smislu, praćenje washout rasporeda relevantnog sportiste čiji su uzorci prikazivali prisustvo zabranjenih supstanci kao i korišćenje Sistema za upravljanje informacijama, mogu se uzeti u obzir.
Washout period u kontektstu dopinga odnosi se na vremenski okvir tokom kojeg sportista prestaje sa upotrebom zabranjene supstance pre takmičenja ili perioda testiranja kako bi izbegao detekciju.
U slučaju da ne postoje direktni dokazi o upotrebi doping sredstva ili metoda od strane sportiste, telo koje donosi odluku mora proceniti sve dokaze pojedinačno i zajedno. Prilikom određivanja dužine perioda diskvalifikacije, mora da prevlada opšti princip pravičnosti.
U predmetu Arbitration CAS 2023/ADD/59 International Weightlifting Federation (IWF) v Armen Alekyan iz 2023 godine, tribunal je utvrdio da je činjenica da je sportista koristio više zabranjenih supstanci u više navrata i pritom bio zaštićen određenom šemom protiv detekcije, predstavlja otežavajuće okolnosti koje opravdaju period suspenzije duži od standardnog roka za prvu povredu antidoping pravila. Ukoliko su povrede antidoping pravila ozbiljne, ponovljene kao i sofisticiranije, nema razloga da se ne diskvalifikuju rezultati koje je sportista postigao u određenom vremenskom periodu, počevši od datuma kada je prvi uzorak sportiste bio pozitivan. Ipak, ako bi, zbog datuma kada počinje suspenzija sportiste, period diskvalifikacije trajao skoro 10 godina, a ne postoje dokazi o daljem korišćenju doping sredstava, pravičnost nalaže smanjenje perioda diskvalifikacije na trajanje koje je proporcionalnije i pravičnije u konkretnom slučaju.
Sledeći je predmet Arbitration CAS 2022/A/9033 International Tennis Federation (ITF) v Mikael Ymer iz 2023 godine kojim je utvrđeno da sportista koji nije uskladio svoje ponašanje sa antidoping propisima, ne proveravajući tačnost svojih prijavljenih mesta boravaka te pritom pretpostavljajući da će eventualna neslaganja između stvarnog i prijavljenog mesta boravka biti ispravljena od strane agenta, nosi stepen određeni stepen krivice. Službenik za doping kontrolu, koji je preduzeo sve što je bilo potrebno da pronađe sportistu, znajući da nije njegova dužnost da traži sportiste na lokacijama koje se razlikuju od prijavljenih mesta boravaka, uradio je sve što je potrebno u datim okolnostima da pronađe sportistu. Obaveza sportista da se pridržavaju svih antidoping propisa je lična, što je navedeno u dokumentu pod nazivom Program za antidoping u tenisu te delegiranje pomoći u ispunjavanju ovakvih obaveza nije izjednačeno sa propuštanjem odgovornosti za usklađivanje sa antidoping propisima.
Odlukom u predmetu Arbitration CAS 2022/A/8570 Bassem Mohammed v Fédération Équestre Internationale (FEI) navedeno je da sportista koji je konzumirao zabranjenu supstancu, kao što je kanabis, može da bude sankcionisan smanjenim periodom suspenzije prema FEI Pravilima o antidopingu za ljudske sportiste iz 2021 godine, ukoliko je konzumacija nastupila van takmičenja i nije povezana sa učinkom u sportu. Nadalje, sportista ne može da se pozove na pravično smanjenje sankcije ukoliko su u njegovom uzorku pronađene visoke koncentracije zabranjene supstance. Odnosno, sportista ne može tvrditi da nije bilo njegove krivice ili nepažnje kada njegova verzija događaja (svakodnevna upotreba supstance van takmičenja i/ili pasivno izlaganje supstanci u šiša baru) navodi da je bio svestan posledica svojih postupaka.
Da sportista ima ličnu dužnost usklađivanja sa antidoping propisima, navedeno je i u predmetu Arbitration CAS 2022/ADD/52 Fédération Internationale de Ski (FIS) v Valentyna Kaminska. Standard pažnje visoko je postavljen za sportistu koji učestvuje na Olimpijskim igrama s obzirom na objektivno iskustvo te očekivano znanje o antidoping pravilima. Odnosno, u svetu sporta je dobro poznato da je potrebna posebna pažnja sportiste prilikom primene ili korišćenja lekova, zbog visokog rizika da zabranjena supstanca uđe u organizam u takvim okolnostima, te recept izdat od strane lekara ne oslobađa sportistu obaveze da proveri da li taj lek sadrži zabranjene supstance ili ne.
Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.
