Sportski arbitražni sud, sa sedištem u Lozani (Švajcarska), osnovan je 1984. godine kao nezavisno telo za rešavanje sporova u vezi sa sportom. Predstavlja neutralni forum za rešavanje konflikata između sportskih organizacija i pojedinaca, kao što su sportisti ili druga lica u sportu, putem obavezujuće arbitraže ili medijacije. CAS funkcioniše u četiri glavna područja: obična arbitraža, žalbeni postupci, medijacija i slučajevi vezani za doping. 

Postupak medijacije pred CAS-om nudi nekoliko prednosti koje su prilagođene sportskom svetu. On je specifično prilagođen kontekstu sporta, u skladu sa glavnim principima koji se primenjuju u sportskom pravu. 

Za više informacija o određenim aspektima sportske arbitraže, pročitajte članak pod nazivom ‘Sportska arbitraža: Uloga Arbitražnog sportskog suda (CAS) u Lozani u stvaranju lex sportiva’, koji je objavljen u prvom broju časopisa Branič za 2025. godinu. 

Koja je razlika između medijacije i arbitraže? 

Medijacija i arbitraža su metode alternativnog rešavanja sporova, ali se značajno razlikuju. Medijacija je dobrovoljan proces u kojem neutralna treća strana, medijator, pomaže u olakšavanju komunikacije između stranaka u sporu i pomaže im da postignu uzajamno prihvatljivo rešenje. Za razliku od arbitraže, medijacija ne nameće odluku; umesto toga, omogućava stranama da kontrolišu ishod kroz pregovaranje. 

U kontekstu Arbitražnog sportskog suda (CAS), medijacija podrazumeva odabir medijatora sa stručnim znanjem u oblasti sportskog prava, koji pomaže stranama u sporu da dođu do rešenja. CAS pruža usluge medijacije i van drugih postupaka, na samostalnoj osnovi. 

Prema članu 1 CAS Pravila medijacije, medijacija je neobavezujući i neformalni proces. Zasniva se na sporazumu o medijaciji, u kojem se obe strane obavezuju da će u dobroj veri pregovarati, uz pomoć medijatora CAS-a, kako bi rešile spor. 

S druge strane, arbitraža je formalniji proces koji podseća na privatni sudski postupak. Stranke izlažu svoje slučajeve jednom ili više arbitara, koji zatim donose obavezujuću odluku. Iako arbitraža prati utvrđena pravila i više je strukturisana od medijacije, još uvek je manje formalna od sudskog postupka. 

U svetlu Arbitražnog sportskog suda u Lozani, tzv. ‘obična’ arbitraža se koristi za rešavanje ugovornih sporova ili tvrdnji o nezakonitim radnjama, dok se postupak žalbe koristi za rešavanje sporova koji nastaju usled odluka sportskih upravljačkih tela, gde je CAS imenovan kao telo za odlučivanje po žalbi. 

Pravila medijacije CAS-a 

Pravila medijacije CAS-a usvojena su prema članovima S2 i S6, stavovima 1 i 10, Zakona o sportskim arbitražama (Code of Sports-related Arbitration) Međunarodnog veća za sportske arbitraže. 

Možda se pitate kada bi medijacija trebalo da se koristi. Član 1, stav 2 pravila medijacije CAS-a precizira da se medijacija generalno koristi za rešavanje ugovornih sporova. Međutim, određene vrste sporova isključene su iz medijacije CAS-a, kao što su oni vezani za disciplinske predmete, na primer, doping, korupcija i nameštanje utakmica. Ipak, postoji izuzetak: u određenim okolnostima i uz izričitu saglasnost strana, sporovi vezani za druge disciplinske predmete mogu biti podložni medijaciji pred CAS-om. 

Sporazum o medijaciji je formalni sporazum u kojem strane pristaju da svoj spor u vezi sa sportom reše putem medijacije. Ovaj sporazum može biti deo ugovora kao klauzula o medijaciji ili zaseban, samostalan dokument. 

Kada sporazum o medijaciji predviđa medijaciju prema pravilima medijacije CAS-a, ova pravila postaju sastavni deo tog sporazuma. Međutim, kako je navedeno u članu 3, stav 2, strane se mogu dogovoriti i da primene druga pravila postupka, pod uslovom da se saglase. 

Kako započeti medijaciju? 

Da bi započela postupak medijacije, strana mora podneti pisani zahtev Sekretarijatu CAS-a. Ovaj zahtev mora sadržati potrebne detalje prema pravilima CAS-a. Kada se potvrdi datum početka medijacije, obe strane moraju platiti svoj deo administrativnih troškova i avansnih troškova u roku koji je postavljen. 

Ako strane ne mogu da se dogovore o izboru medijatora sa liste odobrenih medijatora CAS-a, predsednik CAS-a će imenovati jednog medijatora nakon konsultacija sa stranama. Imenovani medijator će ostati nepristrasan i nezavisan od obe strane. 

Tokom medijacije, strane mogu biti zastupane ili asistirane. Ako strana ima zastupnika, druga strana, medijator i CAS moraju biti unapred obavešteni. Dodatno, zastupnik mora imati puno pisano ovlašćenje da rešava spor u ime strane koju zastupa. 

Sprovođenje medijacije 

Kako je navedeno u članu 8, osim ako strane nisu pristale na specifičan postupak, medijator određuje kako će medijacija biti sprovedena, prateći smernice za medijaciju CAS-a. Po imenovanju, medijator će utvrditi uslove i vremenski okvir za dostavljanje izjava od strane svake strane. Izjava koja sumira spor mora sadržati određene propisane detalje. 

Svaka strana je obavezna da sarađuje u dobroj veri sa medijatorom i da osigura da medijator bude slobodan da efikasno obavlja svoj mandat. Medijator takođe ima pravo da ponudi sugestije i može u bilo kojem trenutku komunicirati zasebno sa stranama ako smatra da je to potrebno za proces. 

Šta radi medijator? 

Uloga medijatora je definisana u članu 9, koji se fokusira na olakšavanje rešavanja spora. Konkretno, odgovornosti medijatora uključuju identifikaciju spornih pitanja, pomoć stranama u diskusiji o tim pitanjima i predlaganje mogućih rešenja za postizanje nagodbe. 

Poverljivost postupka 

Stranke, njihove zastupnici/savetnici i medijator obavezani su da potpišu sporazum o poverljivosti i da ne otkrivaju nijednu informaciju podeljenu tokom medijacije trećim stranama, osim ako to merodavno zakonodavstvo ne propisuje drugačije. 

Takođe, osim ako merodavno zakonodavstvo ne zahteva ili stranke nisu saglasne drugačije, strana u medijaciji ne može prisiliti medijatora da otkrije bilo kakve zapise, izveštaje ili druge dokumente, niti da svedoči u vezi sa medijacijom u bilo kojem arbitražnom ili sudskom postupku. 

Bilo koja informacija koju podeli jedna strana može biti otkrivena drugoj strani samo uz saglasnost strane koja je pružila informaciju. Takođe, osim ličnih beleški medijatora ili stranaka, ne smeju se praviti audio ili video snimci niti transkripti postupka medijacije. 

Kako se završava postupak medijacije? 

Svaka strana može prekinuti postupak medijacije u bilo kojem trenutku. 

Medijacija se smatra završenom kada stranke u postupku potpišu poravnanje, kada medijator izda pisanu izjavu da dalje napore na medijaciji nije moguće nastaviti, ili kada jedna ili obe stranke podnesu pisanu izjavu da je medijacija završena. Medijacija takođe može biti završena ako jedna ili obe strane ne plate svoj deo troškova medijacije u predviđenom vremenskom roku. 

Ako je postignuta nagodba, poravnanje se sastavlja od strane medijatora i potpisuje je i stranke i medijator. U slučaju kršenja postignutog poravnanja, strane se mogu dogovoriti da slučaj reše putem arbitraže CAS-a. 

Prelazak na arbitražu? 

Ako nagodba nije postignuta, kao što je navedeno u članu 13, stranke mogu potražiti rešenje u postupku arbitraže, pod uslovom da postoji važeći sporazum o arbitraži ili klauzula. Klauzula o arbitraži može biti uključena u sporazum o medijaciji. U takvim slučajevima može se primeniti ubrzani postupak opisan u članu R44, stav 4 Zakona o sportskim arbitražama (Code of Sports-related Arbitration). 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već odražava lično mišljenje autora.