Ove godine usvojen je novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (Sl. glasnik RS br. 19/2025). Stupio je na snagu 14. marta 2025. godine, a njegova primena počinje po isteku 18 meseci od stupanja na snagu, sa izuzetkom pojedinih odredbi. Postojeći registrovani subjekti su dužni da se usklade sa odredbama novog Zakona u roku od 60 dana od početka primene.  

Šta je Centralna evidencija stvarnih vlasnika? 

Ukoliko ste osnivač privrednog društva, poslovnih i drugih udruženja, predstavništva, fondacija i slično, verovatno ste već upoznati sa ovim terminom. Radi se o javnoj elektronskoj bazi podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici registrovanog subjekta. 

Ova baza podataka je započela sa radom 31. decembra 2018. godine. Evidenciju vodi Agencija za privredne registre u elektronskoj formi. Značaj ove baze podataka jeste da se podaci o stvarnim vlasnicima pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji učine javno dostupnim i raspoloživim u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma te je usklađena sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. 

Na koga se novi Zakon primenjuje? 

Zakon o centralnoj evidenciji, kako stari tako i novi, primenjuje se na širok krug pravnih lica.

Promena koju donosi novi Zakon iz 2025. godine jeste da se primena proširuje na trastove kojima se upravlja iz Republike Srbije ili kojima se uprava ne nalazi u Srbiji, ako poverenik u ime trasta stupi u poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos, odnosno obavlja transakcije ili gotovinske transakcije sa pravnim ili fizičkim licima na teritoriji naše zemlje. Nadalje, novi Zakon se primenjuje i na pravne odnose slične trastu pod istim, gore navedenim uslovima. 

Upravljanje trastom ili pravnim odnosom sličnim trastu postoji ukoliko poverenik trasta ili lice koje je uporedivo sa poverenikom u pravnom odnosu sličnom trastu ima registrovano sedište/prebivalište u Srbiji.  

Šta je trast? 

Šta je zapravo trast? Trast (engl. trust) je institut anglosaksonskog prava. Kako bismo ga definisali, iskoristićemo prvo član 2 Haške Konvencije o merodavnom pravu i priznanju trasta iz 1985 (Convention on the Law Applicable to Trusts and on their Recognition, 1985) koji navodi da je trast vrsta pravnog odnosa koji nastaje – za života ili nakon smrti- voljom osnivača (settlor) i poveravanjem određenog dela imovine (assets) povereniku (trustee) koji je dužan da njome upravlja i raspolaže u korist drugog korisnika (beneficiary) ili radi ostvarivanja određene svrhe.  

Naš Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (Sl. glasnik RS br. 113/2017, 91/2019, 153/2020, 92/2023, 94/2024 i 19/2025) takođe definiše trast i navodi da je to lice stranog prava koje jedno lice, osnivač (settlor, trustor) uspostavlja za života ili po smrti, a koje poverava imovinu na raspolaganje i upravljanje povereniku (trustee) u korist korisnika (beneficiary) ili u neku posebno naznačenu svrhu.  

Uz ovu definiciju imamo i par odrednica trasta- prvo, imovina nije deo imovine osnivača trasta te pravo svojine ima poverenik koji imovinu drži, koristi i njome raspolaže u korist korisnika ili osnivača, u skladu sa uslovima o trastu. Drugo, obavljanje određenih poslova može se poveriti i četvrtoj osobi odnosno zaštitniku trasta i to na osnovu ugovora o trastu. Treće, korisnik je fizičko lice ili grupa lica u čijem interesu je lice stranog prava osnovano ili posluje, bez obzira da li je lice ili grupa lica određen ili odrediv pojam. 

Član 3 stav 12 Zakona o sprečavanju pranja novca navodi da je stvarni vlasnik trasta osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom. 

Izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje stupile su na snagu 6. decembra 2024. godine. 

Koji su osnovi evidentiranja po novom Zakonu? 

Kako navodi član 7 novog Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, postoje 3 osnova evidentiranja u Centralnoj evidenciji. 

Prvi je upis registrovanog subjekta, a drugo je promena vlasničke strukture i članova organa subjekta kao i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika registrovanog subjekta. 

Novina je treći osnov evidentiranja- upravljanje iz Srbije trastom odnosno pravnim odnosom sličnim trastu ili stupanje poverenika trasta/lica koje je uporedivo sa poverenikom trasta, u poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos odnosno obavljanje transakcija.

Obaveza godišnje provere evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku 

Novi zakon donosi jednu novu obavezu. Član 9 propisuje obavezu registrovanog subjekta odnosno ovlašćenog lica registrovanog subjekta da jednom godišnje izvrši proveru tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku i to u roku od godinu dana od dana poslednjeg evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku ili od dana poslednje potvrde tačnosti i ažurnosti tih podataka.  

Koliko dugo se čuvaju podaci i dokumenta? 

Članom 12 novog Zakona predviđena je obaveza Agencije za privredne registre da podatke i dokumenta iz Centralne evidencije čuva najmanje 5, a najviše 10 godina nakon brisanja registrovanog subjekta, trasta i pravnog odnosa sličnog trastu iz registra. 

Osim Agencije, registrovani subjekt, poverenik trasta i lice koje je uporedivo sa poverenikom trasta u pravnom odnosu sličnom trastu mora da čuva tačne i ažurne podatke i dokumente na osnovu kojih je evidentiran stvarni vlasnik 10 godina od dana evidentiranja poslednje promene podataka o stvarnom vlasniku, odnosno 5 godina od dana prestanka pravnog lica. 

Tužba za zaštitu prava lica koja su evidentirana kao stvarni vlasnici 

Kao i u odredbama starog Zakona (koji je u ovom momentu i dalje u primeni) fizičko lice koje je evidentirano kao stvarni vlasnik registrovanog subjekta može podneti tužbu protiv tog subjekta nadležnom sudu prema njegovom sedištu da bi se utvrdilo da nije stvarni vlasnik. 

Novi Zakon dodaje u članu 13. stavu 2. da fizičko lice koje je evidentirano kao stvarni vlasnik trasta/pravnog odnosa sličnom trastu može podneti tužbu protiv poverenika trasta nadležnom sudu prema mestu sedišta Agencije radi utvrđivanja da to lice nije stvarni vlasnik.  

Član 13. stav 5. dodaje da registrovani subjekt odnosno ovlašćeno lice je dužno da evidentira novog stvarnog vlasnika u evidenciju u roku od 30 dana od dana brisanja lica za koje je pravosnažnom presudom utvrđeno da nije stvarni vlasnik i istovremeno učita dokumenta na osnovu kojih je određen novi stvarni vlasnik. 

Šta ako se ne postupi po odredbama ovog Zakona? 

Novi Zakon predviđa krivičnu i prekršajnu odgovornost. Na primer, krivična odgovornost propisana je članom 18. i predviđa kaznu zatvora od 6 meseci do 5 godina. 

Pravna lica podležu prekršajnoj odgovornosti ukoliko ne unesu podatke o stvarnom vlasniku, ne prilože odgovarajuće dokumente u propisanom roku, neprecizno evidentiraju podatke, neblagovremeno izvrše potvrdu tačnosti podataka i slično. Odgovornost je predviđena i za odgovorna lica unutar ovih pravnih lica ukoliko, na primer, ne čuvaju dokumentaciju na osnovu koje su podaci o vlasništvu evidentirani. 

Za više informacija o novim zakonskim odredbama, postupku upisa u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika te posledicama nepostupanja po Zakonu, konsultujte se sa advokatskom kancelarijom specijalizovanom za privredno pravo. 

 

 

 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lično mišljenje autora.