Lizing je termin koji često koristimo u svakodnevnom govoru. Postoje dve vrste lizinga, finansijski i operativni i oni imaju drugačiji pravni tretman. Iako su osnovne razlike između finansijskog i operativnog lizinga jasno određene, u praksi često dolazi do nedoumica.  

Da li će se neko lice odlučiti za finansijski i operativni lizing zavisi od ličnih preferencija i finansijskih faktora, odnosno da li je krajnji cilj lizinga finansiranje kupovine ili korišćenje predmeta lizinga.  

Ukratko, finansijski lizing podrazumeva da nakon isteka ugovora primalac lizinga postaje vlasnik predmeta lizinga, ukoliko je tako naznačeno u ugovoru. Primalac lizinga snosi sve troškove u vezi sa predmetom lizinga kao što su, na primer, troškovi registracije, osiguranja i održavanja predmeta. 

Operativni lizing predstavlja kratkoročni ugovor o zakupu. Nakon isteka ugovora o zakupu, koji je kraći od ekonomskog trajanja predmeta zakupa, predmet se vraća davaocu. Davalac operativnog lizinga obično plaća troškove održavanja i servisiranja predmeta. Za operativni lizing se češće odlučuju pravna lica. 

Finansijski lizing uređen je Zakonom o finansijskom lizingu, dok je operativni lizing uređen Zakonom o obligacionim odnosima odnosno odredbama člana 567 do 599 koje se odnose na ugovor o zakupu. Finansijski lizing je u nadležnosti NBS i za sve ugovore o finansijskom lizingu vodi se Lizing registar.

Ugovor o finansijskom lizingu 

U ugovoru o finansijskom lizingu imamo dva lica – davaoca i primaoca lizinga. Davalac lizinga zadržava pravo svojine na predmetu lizinga i prenosi na primaoca lizinga na određeni vremenski period, ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, sa svim koristima i rizicima svojstvenim pravu svojine, a primalac mu za to plaća lizing naknadu.  

Predmet lizinga je pokretna nepotrošna stvar; kada govorimo o lizingu, najčešće mislimo na lizing vozila. Lizing naknada se odnosi na naknadu koju primalac plaća davaocu, a određuje se na osnovu iznosa koji je davalac platio za sticanje svojine nad predmetom lizinga, uvećanog za kamatu i druge troškove. Termin drugi troškovi je kao takav naveden u Zakonu, a dole u tekstu je razjašnjen taj pojam u sudskoj praksi. 

Da bi se uopšte radilo o poslu finansijskog lizinga, treba da bude ispunjen minimalno jedan od uslova propisanih Zakonom, kao što je na primer, činjenica da se pravo svojine nad predmetom lizinga prenosi na primaoca istekom roka i po izvršenoj uplati; da primalac lizinga ima ugovoreno pravo opcije otkupa predmeta; da je predmet lizinga određen od strane primaoca lizinga i ostalo. 

U poslu finansijskog lizinga se kao subjekt navodi i isporučilac predmeta lizinga. 

Dakle, ugovor o lizingu zaključuje se između davaoca i primaoca lizinga. Osnovna davaoca lizinga je da na primaoca prenese ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta, na određeno vreme, u kome primalac uživa sve koristi i snosi sve rizike u vezi sa vlasništvom. Osnovna obaveza primaoca lizinga je da plaća ugovorenu lizing naknadu u ugovorom određenim rokovima. 

Šta mora da sadrži ugovor o finansijskom lizingu? 

Kako Zakon navodi, ugovor o finansijskom lizingu mora da sadrži nabavnu vrednost predmeta lizinga, ukupan iznos lizing naknade, iznos pojedinačnih rata lizing naknade i njihovu strukturu, broj rata i vreme plaćanja, rok na koji je ugovor zaključen, način i uslove prenosa svojine nad predmetom lizinga, način i uslove produženja roka trajanja ugovora kao i mesto, rok, način i uslove isporuke predmeta primaocu lizinga. Mora da bude zaključen u pisanoj formi.  

Ako ugovor nije imenovan kao ugovor o lizingu, a ima obeležja ugovora o lizingu u smislu Zakona o finansijskom lizingu ili predviđa prava i obaveze ugovornih strana koja su svojstvena ugovoru o lizingu, smatraće se simulovanim ugovorom. 

Simulovan ugovor odnosno prividan ugovor, u skladu sa članom 66 Zakona o obligacionim odnosima, nema dejstva među ugovornim stranima. Ako prikriva neki drugi ugovor, važi taj drugi ugovor ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. 

O ugovoru o finansijskom lizingu pisali smo već u ovom članku: ‘Ugovor o finansijskom lizingu’. 

Šta je ugovor o isporuci? 

Ugovor o isporuci zaključuje se između isporučioca predmeta lizinga i davaoca lizinga. Davalac stiče pravo svojine na predmetu lizinga koji je određen od strane primaoca lizinga kako bi taj predmet dao primaocu u finansijski lizing. Isporučioca bira primalac lizinga, ali nije isključeno da ga može izabrati i davalac lizinga. 

Ovaj ugovor mora da sadrži precizno određenje predmeta isporuke, cenu, mesto, način i rok isporuke, obaveštenje da se predmet pribavlja radi izvršenja ugovora o finansijskom lizingu kao i naznačenje lica koje je primalac lizinga. Mora da bude zaključen u pisanoj formi, a primalac lizinga treba da odobri ugovor o isporuci u određenim delovima.

Pitanja & Odgovori

Da li je davalac lizinga u obavezi da izvesti primaoca o svim kriterijumima i parametrima za obračun troškova? 

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1190/22 rečeno je da je pravo davaoca lizinga da obračuna troškove prilikom obrade lizing zahteva te da nijednom odredbom Zakona, specijalnim zakonom ili podzakonskim aktom nije propisana obaveza davaoca lizinga da pouči primaoca lizinga o svim parametrima i kriterijumima za obračun tih troškova. 

Sud je u ovom predmetu utvrdio da iz člana 7 Zakona o finansijskom lizingu proizlazi pravo davaoca lizinga da obračuna i druge troškove povodom usluga koje pruža kao i da primenom načela autonomije volje stranke mogu ugovoriti, što u konkretnom slučaju i jesu, pravo davaoca lizinga da obračuna troškove prilikom obrade lizing zahteva. 

Slično je zaključio Privredni apelacioni sud u dve godine ranije u predmetu Pž 2785/19 kada je utvrdio da davalac lizinga ima pravo na naplatu troškova koji nastaju zaključenjem ugovora o lizingu, koje čine i troškovi obrade zahteva i drugi troškovi koji nastaju u realizaciji posla finansijskog lizinga, pod uslovom da je primaocu lizinga pri zaključenja ugovora dostavljen plan otplate i obračun lizing naknade i troškova. U konkretnom predmetu, sud je utvrdio da ugovor o lizingu sadrži jasne i precizne odredbe o troškovima ugovora; plan otplate, obračun lizing naplate i troškova, koji su sastavni deo ugovora i sadrže podatak o efektivnoj kamatnoj stopi te ukupnom iznosu koji primalac treba da plati. S obzirom da je tužilac bio upoznat sa svim bitnim elementima ugovora, uključujući i troškove obrade ugovora, potpisivanjem ugovora je troškove prihvatio kao svoju ugovornu obavezu.  

Ovde možemo navesti i presudu Privrednog apelacionog suda Pž 4105/19 gde je sud utvrdio da davalac lizinga nije u obavezi da u ugovoru o lizingu prikaže strukturu pojedinačnih troškova lizinga, pa činjenica da je primalac lizinga bio upoznat samo sa ukupnom visinom troškova lizinga ne čini odredbu ugovora o finansijskom lizingu neodredivom ili nezakonitom. Kao i u presudi koju smo prvo naveli, sud je utvrdio da nijednom odredbom važećeg Zakona o finansijskom lizingu, specijalnim zakonom kao ni odredbama Zakona o obligacionim odnosima nije propisana obaveza davaoca lizinga da izvesti primaoca o svim parametrima i kriterijumima za obračun troškova. Pošto se radilo o privrednom ugovoru, sud je naveo da je tužilac trebao da postupi sa pažnjom dobrog privrednika propisanom članom 18 Zakona o obligacionim odnosima i zahtevati dodatna pojašnjenja u vezi bilo koje odredbe ugovora o finansijskom lizingu.  

Usklađivanje lizing rate i promena nominalne kamatne stope?

Kada ugovorom o finansijskom lizingu kao ni opštim uslovima nije propisana marginalna jedinica do koje će da se vrši usklađivanje lizing rate, davalac lizinga je dužan da vrši usklađivanje rate u slučaju svake promene EURIBOR-a, a ne samo u slučaju koja iziskuje povećanje lizing rate. Tako je utvrđeno presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1024/24. Odredbe ugovora i odredbe Opštih uslova davaoca lizinga, ako nisu dovoljno jasne, treba tumačiti primenom člana 100 Zakona o obligacionim odnosima. To znači da, kod ugovora zaključenih po unapred odštampanom sadržaju ili kod ugovora pripremljenih od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe treba tumačiti u korist druge ugovorne strane.  

S obzirom da u ovom konkretnom predmetu davalac lizinga je usklađivanje vršio samo pri porastu vrednosti EURIBOR-a, a ne i po umanjenju, primaocu je naplatio lizing ratu u većem iznosu nego što bi naplatio da je primenio odredbu ugovora o finansijskom lizingu. U ovom predmetu tužiocu je pripalo pravo na povraćaj dela isplaćenih sredstava jer je u toku trajanja ugovora došlo do smanjenja EURIBOR-a, a tuženi davalac lizinga nije umanjio ratu.  

Isti je zaključak u ranijoj presudi Privrednog apelacionog suda u predmetu Pž 3724/18 kojom je utvrđeno da se usklađivanje lizing rata vrši kako u slučaju porasta LIBOR-a, tako i u slučaju pada, jer lizing rata može biti manja ili veća, u zavisnosti od pada ili porasta vrednosti LIBOR-a. U ovom predmetu sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca utvrdivši da je došlo do neosnovanog bogaćenja tuženog.  

Ko odgovara za materijalne nedostatke predmeta lizinga? 

Odgovornost za materijalne nedostatke uređena je Zakonom o obligacionim odnosima, a članom 16 Zakona o finansijskom lizingu određeno je da za materijalne nedostatke predmeta lizinga primaocu lizinga odgovara isporučilac, ako drukčije nije ugovoreno. 

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 10069/13 utvrđeno je da u slučaju materijalnih nedostataka na vozilu primalac lizinga može raskinuti ugovor o finansijskom lizingu i u odnosu na davaoca lizinga tj lizing kuću ostvariti pravo na povraćaj naknade u razumnom iznosu, dok u odnosu na isporučioca predmeta lizinga primalac može potraživati štetu zbog materijalnih nedostataka.  

Operativni lizing 

Zakonski osnov za operativni lizing nalazimo u odredbama o zakupu Zakona o obligacionim odnosima. Funkcioniše kao kratkoročni zakup sa dodatnim specifičnostima koje ugovorne strane ugovaraju u skladu sa osnovnim načelima obligacionog prava. 

Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar na upotrebu zakupcu, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća određenu naknadu. Predmet ugovora mora da bude jasno definisan kao i naknada za korišćenje predmeta zakupa koja se plaća na način predviđen ugovorom. 

Dakle, kod operativnog lizinga ne dolazi do prenosa vlasništva, a u praksi se često ugovora da zakupodavac snosi troškove redovnog održavanja i registracije. Operativni lizing se ugovara na kraći rok od finansijskog lizinga i može se obnavljati. 

Ugovor o zakupu vozila sa zakupodavcem je dokaz da je vozilo tuđa pokretna stvar 

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 763/19 utvrđeno je da sama činjenica da je vozilo vlasništvo zakupodavca ukazuje da se radi o tuđoj pokretnoj stvari pa postoje zakonska obeležja krivičnog dela utaje ukoliko je okrivljeni u nameri da sebi i svom preduzeću pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvojio vozila koja su mu poverena na osnovu ugovora o poslovnom zakupu vozila.  

Korišćenje u saobraćaju vozila koje je predmet finansijskog lizinga ili zakupa 

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Novom Sadu III-309 Prž br. 23296/21 utvrđeno je da kada podaci o zakupu vozila nisu upisani u saobraćajnu dozvolu tog vozila, a pravno lice koristi vozilo tako što radi obavljanja svoje delatnosti uputi vozača na službeni put u javni saobraćaj, a vozaču su te činjenice poznate (s obzirom da je postupajućem policijskom službeniku stavio na uvid potvrdu o registraciji vozila, ugovor o davanju na korišćenje vozila, aneks ugovora o radu i otpremnicu) onda postoji prekršajna odgovornost i pravnog lica i vozača. 

Finansijski ili operativni lizing? 

Da li ćete se opredeliti za finansijski ili operativni lizing zavisi od vaših krajnjih ciljeva i potreba. Bez obzira na šta se neko odluči, za donošenje informisane odluke bitno je proučiti zakonske i poreske aspekte svog odabira. 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.