Upuštanje u sopstveni poslovni poduhvat je uzbudljiv proces, ali ipak se javljaju mnoga pitanja kod započinjanja formalnog procesa registracije. 

Kako bismo vam olakšali ovaj proces, u ovom članku možete da nađete objašnjenje za nekoliko pripremnih radnji. Srbija je jedna od atraktivnih evropskih destinacija za osnivanje privrednih društava radi niske stope poreza na dobit, niskih troškova za osnivanje kompanija kao i subvencija za startapove. 

U svakom slučaju uvek savetujemo da odaberete advokatsku kancelariju specijalizovanu za privredno pravo. 

Od maja 2023 prijava za osnivanje privrednog društva može se podneti isključivo u elektronskoj formi.

Odabir pravne forme 

Svoj poduhvat možete da pokrenete u svojstvu preduzetnika ili da osnujete privredno društvo. 

Preduzetnika definišemo kao poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koji za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Dakle, odgovornost preduzetnika je neograničena. Mnogo ljudi se odlučuje za ovu formu zbog poreskih pogodnosti. 

Nadalje imamo privredna društva čime se u ovom članku i bavimo. Najčešći odabir je društvo sa ograničenom odgovornošću, ali postoje i ortačko društvo, komanditno društvo kao i akcionarsko društvo. 

Koju pravnu formu ćete odabrati je stvar vaše lične preferencije, ali predlažemo da dobro proučite navedena privredna društva. Na primer, ortačko društvo se sastoji od dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom pa ako osnivački akt ortačkog društva sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo. 

Kod društva sa ograničenom odgovornošću, odgovornost članova je ograničena udelima u društvu. Ipak, znanje je i ovde presudno jer ukoliko se oslanjate na ograničenu odgovornost na način da, na primer, raspolažete imovinom društva kao da je vaša lična imovina, možete se dovesti u opasnost zbog odredbe o probijanju pravne ličnosti. Slikovito je opisano u praksi da između društva sa ograničenom odgovornosti i članova postoji zavesa koja ih odvaja, ali ukoliko članovi zloupotrebljavaju ograničenu odgovornost, zavesa može da se digne. 

Iako se primarno vodimo Zakonom o privrednim društvima, ukoliko, na primer, želite da osnujete društvo sa ograničenom odgovornošću čija će pretežna delatnost biti finansijski lizing, uzmite u obzir da se na osnivanje vaše firme primenjuje i Zakon o finansijskom lizingu. 

Pretežna delatnost 

Privredno društvo ima jednu pretežnu delatnost koja se registruje, a može da obavlja i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom odnosno statutom. Šifre delatnosti ćete naći u Uredbi o klasifikaciji delatnosti (Sl. Glasnik RS br. 54/2010). 

Bez obzira na slobodu u odabiru koje nam pruža član 4 stav 1 Zakona o privrednim društvima, stav 2 napominje da ukoliko poseban zakon uslovljava registraciju ili obavljanje delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, onda je potrebno da se pribavi to odobrenje ili saglasnost. 

Poslovno ime 

Privredno društvo učestvuje u pravnom prometu pod registrovanim poslovnim imenom. Zakonom su propisana pravila za poslovno ime i naziv i ukoliko zakonski uslovi nisu ispunjeni, prijava će biti odbačena. 

Poslovno ime se sastoji od naziva, pravne forme i mesta sedišta društva. Naziv je karakterističan deo poslovnog imena koje ga razlikuje od ostalih privrednih društava; odnosno to je ime koje birate i koje predstavlja vašu kompaniju i brend, a celokupno poslovno ime se sastoji od izabranog naziva, pravne forme koju ste odabrali (doo- društvo sa ograničenom odgovornosti, od- ortačko društvo, kd- komanditno društvo, ad- akcionarsko društvo) i mesto sedišta. 

Postoje ograničenja kod izbora poslovnog imena- ono ne sme da izaziva zabludu u pogledu pravne forme društva ili u pogledu pretežne delatnosti te ne sme da vređa moral.  

Poslovno ime je na srpskom jeziku, na ćirilićnom ili latiničnom pismu. Ukoliko odaberete, na primer, latinično pismo u osnivačkom aktu, istim pismom mora da bude upisano poslovno ime u registracionoj prijavi. Nadalje, naziv može da bude na stranom jeziku ili da sadrži pojedine strane reči na latiničnom pismu, arapske ili rimske brojeve te specijalne karaktere. Dakle, naziv može ovo da sadrži, ali ne i celo poslovno ime. 

Jedna od najbitnijih stvari kod odabira poslovnog imena je da naziv ne sme da bude istovetan nazivu drugog privrednog društva. Registrator provera da li u momentu registracije u registru postoji već privredno društvo sa istovetnim nazivom ili je naziv rezervisan. Ukoliko nađe da postoji isti ili sličan naziv, prijava će biti odbačena. Čak i ako se, na primer, naziv drugačije piše, a isto izgovara, može biti utvrđeno da je naziv sličan i dovesti do odbačaja prijave. 

Da li mogu da rezervišem naziv? 

Ponekad postoji potreba da se rezerviše željeni naziv. Kako smo naveli gore u tekstu, naziv je vezan uz brend kompanije. Ukoliko je vaš odabir slobodan (pretražili ste registar i niste našli da postoji isti ili sličan naziv) možete da rezervišete naziv. Tako znate da će u momentu registracije preduzeća taj naziv sigurno biti vaš.  

Pravo rezervacije naziva propisano je članovima 39 i 40 Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre; rezervacija se pokreće podnošenjem prijave sa dokazom o uplati naknade za rezervaciju naziva. Naziv se rezerviše u roku od 60 dana od dana objave koji se može obnoviti na naknadni rok od 60 dana. 

Sedište društva 

Sedište firme je mesto i adresa u Srbiji iz kojeg se upravlja poslovanjem društva i određeno je osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine/ortaka/komplementara. Adresa se odnosi na grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana i u tom obliku se upisuje u registracionu prijavu i osnivački akt (kod doo). 

Pripazite na to da zaista imate pravo da upotrebljavate neki prostor kao adresu sedišta jer Zakon o privrednim društvima omogućuje zainteresovanom licu da tužbom nadležnom sudu zahteva brisanje registrovane adrese sedišta ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora. 

Dostavljanje se vrši na adresu koju ste odabrali kao adresu sedišta firme. Zakon vam dozvoljava da imate posebnu adresu za prijem pošte u Srbiji koju takođe registrujete. 

Nadalje, dužni ste da navedete adresu za prijem elektronske pošte koja se registruje kao i da se registrujete kao korisnik usluga elektronske uprave. 

Priprema dokumentacije 

Ukoliko osnivate firmu treba da pripremite osnivački akt i registracionu prijavu. Kao primer ćemo navesti osnivački akt doo. Ukoliko doo osniva jedno lice, osnivački akt se naziva Odluka o osnivanju, a ukoliko ga osniva 2 ili više lica, zovemo ga Ugovor o osnivanju. Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut. 

Iako se razni pelceri nalaze po internetu, predlažemo oprez. Osnivački akt treba da bude prilagođen vašoj firmi i potrebama kao i da prati izmene Zakona.  

Zakon o privrednim društvima propisuje obavezne elemente osnivačkog akta. Pa tako, obavezno je da osnivački akt doo sadrži podatke o članovima društva (sa podatkom o prebivalištu), poslovno ime i sedište, pretežnu delatnost, ukupan iznos osnovnog kapitala, iznos novčanog uloga i/ili opsi nenovčanog uloga svakog člana, određivanje organa i njihovih nadležnosti, udeo svakog člana u osnovnom kapitalu izražen u procentima kao i vreme uplate odnosno unošenja uloga u osnovni kapital. 

Kada se osniva kompanija, potpisi na osnivačkom aktu se overavaju, a overu potpisa može da zameni kvalifikovani elektronski potpis članova društva, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti. 

Dakle, Zakon o privrednim društvima propisuje obavezne elemente koje osnivački akt mora da ima. Ukoliko je sve uredno uneto u osnivački akt (odluku ili ugovor) i ako ne postoje neke druge smetnje, registracija bi trebala da prođe u redu. Van ovih obaveznih elemenata, postoji sloboda ugovoranja u skladu sa našim zakonodavstvom pa odnosi članova i funkcionisanje društva može da bude individualizovano dokle god je u okviru zakonskih propisa. 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već lični stav autora.